Biokimyo va molekulyar

67.T-RNK xujayrada necha foiz? 
A) 10%; B) 5%; C) 15%; D) 20%. 
68. Oqsil denaturatsiyasi nima? 
A) Peptid bog‘larni uzilishi;
B) Oqsil tabiiy xolatini yo‘qotishi; 
C) Tabiiy xolatini qayta tiklashi; D) Oqsil denaturatsiyaga uchramaydi. 
69. Genetik kodni kim kadon deb nomlagan? 
A) Uodson;
B) Krik; 
C) Misher;
D) Ganov. 
70. Genetik kodni ma’noli kadonlari nechta? 
A) 60 ta; 
B) 65 ta; 
C) 61 ta; 
D) 63 ta. 

---

182 
QISQARTMALAR 
AMINOKISLOTALAR 
Ала Ala - alanin 
Арг Arg - arginin 
Асп Asp - aspartat kislota 
Асп. NH2 Asp. NH2 - asparagin 
Вал Val - valin 
Гис His - gistidin 
Гли Gly - glitsin 
Глу Glu - glutamat kislota 
Глу. NH2 - G1u.NH2 - glutamin 
Иле Ile - izoleysin 
Лей. Leu - leysin 
Лиз Lys - lizin 
Мет Met - metianin 
Опро Ох - oksiprolin 
Про Pro - prolin 
Сер Ser - serin 
Тир Туr - tirozin 
Тре Tre - treonin 
Трг Trp - triptofan 
Фен Phe - fenilalanin 
фМет fMet - formilmetionin 
Цис Cys - sistein 
NUKLEOZIDLAR, NUKLEOTIDLAR VA NUKLEIN KISLOTALAR 
А - adenin 
АДФ ADP - adenozin dnfosfat 
АМФ АМР - adenozin monofosfat 
(adenilat kislota) 
цАМФ сАМР - siklik trifosfat 
АТФ АТР - adenozin trifosfat 
Г G - guanin 
ГДФ GDP - guanozin difosfat 
ГМФ GMP - guanozin monofosfat 
ГТФ GTP - guanozin trifosfat 
ДНҚ DNA - dezoksiribonuklein 
kislota 
ДНК-аза - dezoksiribonukleaza 
ИТФ ITP - inozin trifosfat 
НАДФ NADP - nikotinamid-adenin 
dinukleotid fosfat 
НМН NMN - nikotinamid 
mononukleotid 
РНК RNA - ribonuklein kislota 
РНК-аза - ribonukleaza 
Т - timin 
ТДФ TDP - timidin difosfat 
ТМФ ТМР - timidin monofosfat 
(timidilat kislota) 
ТТФ ТТР - timidin trifosfat 
У U-uratsil 
УДФ UDP - uridin difosfat 
УМФ UMP-uridin monofosfat 
УТФ UTP-uridin trifosfat 

---

183 
ФМН FMN-flavin mononukleotid 
Ц С-sitozin 
ЦДФ CDP-sitozin difosfat 
ЦМФ СМР-sitozin monofosfat 
ЦТФ СТР-sitozin trifosfat
GORMONLAR 
AKTG-adrenokortikogrop gormon 
GG-gonodotrop gormon 
DOKA-
dezoksikortikosteron atsetat 
ISQ-indolil sirka kisloga 

---

184 
IZOHLI LUG‘AT (GLOSSARIY) 
Bakteriofaglar (faglar) (yunoncha φάγóς - yutmoq) - bakteriyalar 
hujayralariga tanlab yuqadigan viruslar. 
Gametalar - bu gaploid (bitta) xromosomalar to'plamiga ega bo'lgan va 
jinsiy ko'payishda ishtirok etadigan jinsiy hujayrala r. 
Gen - bitta polipeptid zanjiri yoki bitta tRNK, rRNK yoki sRNK 
molekulasini kodlovchi DNK bo'lagi. Genlar tRNK, rRNK, sRNK oqsillari 
kodlamaydi. 
Genetik kod - bu DNKdagi nukleotidlarning joylashish ketma-ketligidan 
foydalangan 
holda 
oqsillarda 
aminokislotalarning 
tartibi 
to'g'risidagi 
ma'lumotlarni yozib olish tizimidir. 
Ideal genetik kod - bu degeneratsiya qoidasi bajarilgan kod: agar dastlabki 
ikkita nukleotid ikkita uchtaga to'g'ri keladigan bo'lsa, va uchinchi 
nukleotidlar bir xil sinfga tegishli bo'lsa (ikkalasi ham purinlar yoki ikkalasi 
ham pirimidinlar) bo'lsa, unda bu uchlik bir xil aminoni kodlaydi.
Genom - bu gaploid (bitta) xromosomalar to'plamidagi genlar to'plamidir.
Genotip - bu organizmning ota-onasidan oladigan genlari to'plami. 
Maishiy genlar - bu tanadagi barcha turdagi hujayralarda ifodalangan va 
energiya, nafas olish va boshqa jarayonlarni ta'minlaydigan hujayralar yashay 
olmaydigan ma'lum bir genlar to'plamidir. 
To'qimalarga xos genlar - faqat tananing ayrim hujayralarida va uning 
rivojlanishining ayrim bosqichlarida ishlaydigan genlar (ko'pchilik genlar).
 
Делеция –- bu xromosomaning bir qismini yo'qotish bilan bog'liq bo'lgan 
mutatsiya. 
Duplikatsiya - bu genomda mavjud bo'lganga o'xshash qo'shimcha irsiy 
materialning paydo bo'lishi bilan bog'liq bo'lgan mutatsiya. 
Inversiyalar - xromosomaning alohida qismlarini 180 ° ga aylanishi bilan 
bog'liq xromosomalarni qayta tashkil etish (mutatsiyalar).

---

185 
Induktor-bu 
transkripsiyaning 
boshlanishiga 
olib 
keladigan 
past 
molekulyar og'irlikdagi moddadir. 
Intronlar - bu eukaryotik genlarning kodlashmagan ketma-ketliklari 
(mRNKda ifodalanmagan). 
Kodon (triplet) - bitta aminokislotani kodlovchi uchta nukleotidlar ketma -
ketligi. 
Gen va mahsulotning kollinearligi: gen kodonlari ketma-ketligi va oqsil 
mahsulotidagi aminokislotalar ketma-ketligining (prokaryotik hujayralarda 
topilgan) chiziqli mosligi.