Etika modernog življenja Vuk Uskoković

Premda je istorija naše civilizacije ispunjena morima zvezdanih etičko-estetskih putokaza, uključujući Mojsijeve (Mojsije II 20) i Isusove (Matej 22: 37-40) zapovesti, Budine vrline (ispravno razumevanje, mišljenje, govor, delovanje, zajedničko življenje, trud, samo-svest, koncentracija, znanje i oslobođenje, koji svi, kao što ćemo videti, predstavljaju posledice divnih ravnoteža koje se pružaju od saznajnih temelja ka cvetovima i kreativnim plodovima našeg bića) koje nas oslobađaju od materijalnih vezanosti, i etičke stupnjeve rađa joge, »kraljevskog puta« - jame (uvežbavanja nepovredivosti, iskrenosti, davanja (ne-uzimanja), umerenosti i uravnoteženosti – praćenja »srednjeg puta«, i nepohlepnosti) i nijame (negovanja čistote uma, zadovoljstva, prihvatanja, navika duhovnog učenja, Svevišnjoj predanosti Prirodi) koji nas u sprezi sa asanama (odgovarajućim fizičkim položajima), pranajamom (kontrolom disanja), pratjaharom (postom čulima), dharanom (koncentracijom, usredsređenošću uma) i dhjanom (meditacijom, Zen svešću, svešću Puta), vode put samadhija (uma sjedinjenog sa Prirodom) - čijim usavršavanjima bi trebalo posvećivati čitave živote, sa razvojem kompleksnosti, bogatstva informacija koje nosi svako od nas u svojim životnim strukturama i konceptualnim predstavama sveta, i naša misaona i delatna pružanja prema svetu nužno dostižu nivoe tananih suptilnosti, te namesto prostih i površnih etičkih ukazatelja i normi, u svrhu oponašanja etike koja našem društvu otkriva prosvetljujuće horizonte budućih napredaka, neophodno je naše odnose sa sredinom kontinualno usavršavati »dubokom« etikom, negovanjem čistih misli i izvornih težnji naših dela, reči, dodira, te i samih misli, o kojima će ovaj rad pričati.

Kao i moje prethodne knjige^172,175, i ovaj rad, ova nokturnalna meditacija o etici življenja, čuđenja i traganja, još je jedan u nizu putokaza, malene zbirke znakova ostavljenih na putu mog duhovnog napretka. Kada se dostigne jedan »značajan« nivo razvoja u ovom pogledu, osvrtanje unatrag i prisećanje toka naših razmišljanja, nedoumica, sumnji i nekadašnjih izbora, biva nepotpuno opisano i preneseno drugim bićima, dok gledanje unapred i ukazivanje na još nedoživljene plodove i imanentne izbore našeg životnog i etičkog razvoja, biva osiromašeno na implicitnim korenima ovih izraza, u kojima se krije i tajna uspešnog, harmoničnog prenosa suštine našeg bića i naših saznanja našem svetu. Direktno prikazivanje naših malih otkrovenja, istovremeno saznanje i opisivanje, zajedno sa svim sumnjama i greškama, iskreno biti ono što jesmo, predstavlja iscrtavanje najuspešnijih putokaza. Ove znakove na putu druga bića mogu susresti i udubljivanjem u njihovo razumevanje otvoriti nove perspektive u samostalnim razvojima, malenim unapređenjima, ali koja čine beskrajno značajne i ključne deliće i spiritualnog usavršavanja čitavog Kosmosa. Jer, svačiji pogled na svet, sada i ovde, može prosvetljenjem postati ugaoni kamen, kamen temeljac na koji se oslanja evolutivna građevina Prirode. I »kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi ovo, i divno je u našim očima« (Matej 21:42), učio je, tako, Isus, pokazujući nam na male i naizgled nevažne, nerazumevanjem i kategorizujućom neprijemčivošću odbačene stvari našeg sveta kao na esencijalne oslonce postojanja čitave Prirode. Ulepšavanje sveta u sopstvenim očima, uviđanje zadivljujuće lepote i beskonačnih putanja traganja u njemu, milostivo blagosiljanje svakog bića, svakog detalja, svakog cveta i svakog zrnca peska, predstavljaće put razumevanja ovde izložene i poput svega postojećeg, samo delom vidljive etike savremenog življenja.

Čitava ova knjiga je knjiga o temeljima. Sva velika umetnička, filosofska i religijska dela ukazuju na epistemološke temelje našeg bića, posmatranja sveta, učenja, kao i skrivene, ontološke temelje božanskog, beskrajno, neuhvatljivo smislenog porekla svake crtice Prirode. Lepota sveta skrivena na temeljima naših pogleda na svet, njegovog razumevanja i etičkog saživljavanja, razotkrivanje pretpostavljenih, verom sazdanih premisa našeg rezonovanja kao osnova svakog vida intelektualnog prosuđivanja, te obelodanjivanje znanja da naše najdublje, skrivene težnje nahode naš brod spiritualnog napretka i sveopšte dobrote, možemo respektivno sagledati kao primere ovih triju dubokih premišljanja nad osnovama našeg razumevanja našeg sveta i bića.

Premda grane i plodovi različitih ljudskih disciplina, polja interesovanja i delatnosti – nauke, umetnosti, religije, isceliteljstva, sporta – mogu izgledati posve razdvojenima, dubljim sagledavanjem nevidljivih, neeksplicitovanih osnova, »pravila igre« u čijem preispitivanju leže tajne svete mudrosti, dolazimo do zaključka o neraskidivoj povezanosti svih vidljivih puteva našeg sveta i delanja. Na kraju krajeva, i nauka i umetnost potiču iz odnosa ljudskog uma sa Prirodom, i obe stoje na zajedničkim osnovama koje čine naše etičke vrednosti i čistoća primarnog, jasnog, sistemskog, opšteg razmišljanja. Svaki stupanj stvaranja i usavršavanja naučnih sistema rezonovanja, počev od primarnog perceptivnog selektovanja opažajnih razlika, njihovog uobličavanja do produkata percepcije, izvođenja njihovih misaono-reflektovanih koncepata, pronalaženja opštih pravila i principa, »putanja koje povezuju« naizgled udaljene detalje našeg sveta, individualne kamenčiće na beskrajnoj plaži našeg iskustva, te prihvatanja odstupanja ishoda izvesnih prirodnih procesa od predviđanja izvedenih posredstvom naših modela sveta, do njihovog uzajamnog, temeljitog usaglašavanja, biva nahođen našim najdubljim etičko-estetskim vrednostima koje umetničke, religiozne i opšte plemenite komunikacijske težnje pokušavaju da iznesu na površinu sveta posredstvom metaforičnih izraza. Na dubokim osnovama našeg iskustva se, tako, pronalaze strune koje povezuju naše intelektualne, redukcionističke napore, i religiozno, holističko sjedinjavanje sa svim putevima sveta, u jedinstvenu, harmoničnu celinu. Stoga će spuštanje na polje fundamentalne etike i estetike, zamišljeno i čedno posmatranje »odozdo«, sa nivoa mora u koga se slivaju sve reke, sveprihvatajućeg mora koje je »kralj deset hiljada tokova«, činiti put spoznaje opšte povezanosti sveobuhvatnog stabla ljudskog znanja i neprimetnog uspinjanja ka perspektivama najviših planinskih vrhova, oblaka i međuzvezdanih prostora sa kojih nam se otvaraju divni horizonti jedinstva i blaženosti.

I da, najvažnije od svega je živeti ili barem pokušati da živimo ove etičke principe, poruke i modove našeg pružanja prema svetu, koje iscrtava ova knjiga. Ne ostavljati ih da ih prekriju prašina i vetrovi modernih vremena, već stalno, poput zadivljenih pogleda miloske Venere, postajati jedno sa njima, sve dok jednoga dana, ni sami ne znajući kako, ne otkrijemo, poput ružnog pačeta, da smo prosvetlili direktno nesagledive, epistemološke i ontološke temelje našeg bića, da naša nevidljiva aura sija čistoćom i blaženošću, da smo zaista postali jedan beli labud.

Prosvetljujuće razumevanje poruka koje ova knjiga - slično kao i sve druge mudre, religijske knjige sveta - prenosi jesu samo maleni i početni koraci na putu našeg postajanja svetlog i čistog provodnika Božijih misli i dražesnog slavljenja lepote postojanja, dok iskreno postajanje i življenje ovih putokaza u našim saznajnim dodirima sa malim stvarima i skromnim trenucima u veličanstvenoj kosmičkoj istoriji, čini najveći, nepregledni deo našeg daljeg puta koji se pruža u svetlu daljinu, u osunčani nedogled sveta našeg življenja i saznanja.

Čitava ova knjiga opstaje na tragu mojih snova o igri staklenih perli, o neraskidivom preplitanju razuma i poetičnosti, o istovremenim težnjama ka ispoljavanju jasnoće i lepote u svim našim izražajima, razmišljanjima i pogledima na svet. Želje za izražavanjem jasnih putokaza koji nas vode smeru životne sreće i duhovnih blagostanja sa jedne, i za inspirisanjem bića sveta, sada i ovde, nevidljivim talasima na kojima plutaju brodovi naših reči i misli, njihovim obasipanjem kapima mora poetične lepote sa druge strane, nalazile su svoja spletna ishodišta u ovoj knjizi. Poetski detalji koji obeležavaju svaku od ovde iskazanih misli predstavljaju, stoga, odražavanje veza koje pletemo sa svetom iz našeg srca, niti koje povezuju pojedinačne perle u divne ogrlice naše duhovne posvećenosti, osećanja pružanja prema svetu u želji za sjedinjavanjem, za postajanjem Jednoga sa čitavom Prirodom. I u toj nevidljivoj, nedodirljivoj i neeksplicitujućoj niti koja je isprepletala sva slova i reči jednog jezika u ovu pesmoliku knjigu, koja je pojedinačne pasuse - koji predstavljaju svojevrsne izražajne celine i koji su ponekada, u cilju održavanja spontanosti izražavanja i stvaranja naglih, uzbuđujućih i znacima divnih pitanja obasipajućih preskakanja, poređani poput individualnih pesama nekog albuma moderne muzike, i koje, u svrhu podsticanja paralelnih i razgranajućih linija razmišljanja, te u nedogled prostirućih idejnih izražaja, sačinjavaju dugačke (ne kratke i blago umirujuće, već istovremeno blještavo inspirišuće i pokrećuće) rečenice (od kojih svaka čini putokaz čijoj samostalnoj kontemplaciji se možemo etički obogaćavajuće posvetiti) sa čestim umetcima (znajući da, kao i u životu, putevi mnoštva divnih zaključaka, kukuna iz kojih se rađaju divni, lepršavi leptiri našeg razmišljanja, ne samo da uvek vode »između redova« sveta, te da se, poput misli ove knjige, ponavljaju u raznolikim kontekstima našeg doživljaja sveta, već se često kriju ispod neuglednih i opalih, jesenjih listova Prirode, iza sporednih zagrada i tajnovitih, šćućurenih izraza našeg sveta) - povezala u jednu celinu, krije se i izvorna, ali nevidljiva i nedodirljiva, poput »tišine među tajnama« (Gita 10:38), samo jezikom srca naziruća lepota i vrednost ovog dela.

Poetski element ove knjige, pa i svakog literarnog dela, pruža se uporedo sa odricanjem od logički tradicionalnog definisanja svih upotrebnih pojmova, čuvajući tako krajnje i ključne lokomotive vozova logike našeg rezonovanja, skrivenim i tajnovitim, čineći da i čitav rad svojom mističnošću inspiriše čitaoce na sopstvena traganja za esencijama ljudskog doživljaja sveta. Put, temelj, Priroda, lepota i duša predstavljaju neke od tih ključnih pojmova koji, upravo usled njihove istovremene nedorečenosti i eksplanatorne ključnosti, odišu tajnovitom lepotom, čineći najbitnije i centralne reči ove knjige. »Naš svet« predstavlja, takođe, čestu frazu u mojim izražajima, koja označava sve što znamo da postoji, i za razliku od »sveta« kao naznake objektivnog sveta, identičnog za sva bića, ili »moga sveta« kao solipsističkog ostvarenja koje ne zna za lepotu deljenja i zajedničkosti, »naš svet« označava moj svet, ili uopšte svet subjekta, otvoren za svako biće Kosmosa, svet kroz koga se tanano i neprimetno pletu veze zajedništva i zajedničkosti, veze koje beskrajnu raznovrsnost pogleda na svet i saznajnih perspektiva ujedinjuju u neraskidivu, božansku celinu, svet koji, poput nedodirljivog blaga nebeske duge, krije implicitne dragulje svakog bića sveta, čineći svaki pogled na svet belim jedrenjakom iznad bisernog mora, brodom koji plovi na osnovama čudesnih, implicitnih dubina postojanja, o kojima priča i čitava ova knjiga.