Šifra Opis potencijalnih opasnosti i štetnosti

Opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije
15.	Opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom (rad pod naponom, oštećena izolacija, nepropisno izvedena instalacija, neprikladna oprema...)
16.	Opasnost od indirektnog dodira (rad u blizini opreme pod naponom...)
17.	Opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije (pregrevanje, požar, eksplozija, električni luk ili varnnčenje, i dr.)
18.	Opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja
19.	Opasnost od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja
20.	Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije
	Štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada
21.	Hemijske štetnosti – gasovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
21.1	Hemijske štetnosti – isparenja (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
21.2	Hemijske štetnosti – prašina (ugljena, azbestna, cementna....)
21.3	Hemijske štetnosti – dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
21.4	Hemijske štetnosti – pare (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
21.5	Hemijske štetnosti – tečnosti (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
21.6	Hemijske štetnosti – čvrste materije (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
22.	Buka
22.1	Vibracije šaka-ruku
22.3	Vibracije celog tela
23.	Biološke štetnosti - Bakterije
23.1	Biološke štetnosti - Gljivice
23.2	Biološke štetnosti - Paraziti
23.3	Biološke štetnosti - Virusi
23.4	Biološke štetnosti - Mikroorganizmi
23.4	Biološke štetnosti – Alergenti, toksične i infektivne stvari koji su produkti mikroorganizama
23.5	Druge biološke štetnosti
24.	Štetni uticaj mikroklime - Visoka temperatura
24.1	Štetni uticaj mikroklime - Niska temperatura
24.2	Štetni uticaj mikroklime - Visoka ili niska vlažnost
24.3	Štetni uticaj mikroklime - Velika brzina strujanja vazduha
24.4	Štetni uticaj mikroklime - bez strujanja vazduha
25.	Nedovoljna osvetljenost
25.1	Neravnomerna osvetljenost
25.2	Bleštanje
25.3	Loše raspoznavanje bezbednosnih boja
25.4	Treperenje svetlosti ili stroboskopski efekat
26.	Toplotno (IC) zračenje
26.1	UV zračenje
26.2	Lasersko zračenje
26.3	Nejonizujuće elektromagnetno zračenje (vidljivo zračenje, radio-frekvencijsko zračenje, elektromagnetsko polje...)
26.4	Ultrazvučno zračenje
26.5	Jonizujuće zračenje (rendgensko zračenje, radioaktivni elementi....)
26.6	Statički elektricitet
26.7	Statičko magnetno polje
27.	Štetni klimatski uticaji - Rad u nepovoljnim meteorološkim uslovima
27.1	Štetni klimatski uticaji – Rad u uslovima elementarnih nepogoda
28.	Štetnosti koje nastaju koršpćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili uništavanju
29.	Druge hemijske štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom
	Štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora
30.	Napori ili telesna naprezanja - ručno prenošenje tereta
30.1	Napori ili telesna naprezanja - guranje ili vuče tereta
30.2	Napori ili telesna naprezanja – podizanje i spuštanje tereta
30.3	Napori ili telesna naprezanja - dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.
30.4	Napori ili telesna naprezanja - penjanje i silaženje
30.5	Ponavljajući pokreti sa i bez primene sile
31.	Nefiziološki položaj tela - dugotrajno stajanje
31.1	Nefiziološki položaj tela - dugotrajno sedenje
31.2	Nefiziološki položaj tela - čučanje i klečanje
31.3	Nefiziološki položaj tela - saginjanje
31.4	Nefiziološki položaj tela – pognut položaj tela
31.5	Nefiziološki položaj tela – ruke iznad glave
32.	Psihološka opterećenja - stres
32.1	Psihološka opterećenja - monotonija
33.	Odgovornost u primanju i prenošenju informacija
33.1	Odgovornost u brzini rada
33.2	Odgovornost za živote ljudi i materijalna dobra (upravljanje prevoznim sredstvima...)
33.3	Korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti
33.4	Odgovornost u pravilima ponašanja
33.5	Odgovornost za brze izmene radnih procedura
33.6	Intenzitet u radu
33.7	Prostorna uslovljenost radnog mesta
33.8	Konfliktne situacije
33.8	Rad sa strankama i novcem
33.9	Nedovoljna motivacija za rad
33.10	Odgovornost u rukovođenju
33.11	Otežan prijem informacija (zvučni signali i znakovi, svetlosni signali i znakovi, buka, nedovoljna osvetljenost...)
33.12	Zahtevi za visokim kvalitetom rada
33.13	Neprihvatljivo ponašanje, nasilje, maltretiranje, uznemiravanje, napastovanje...
	Štetnosti vezane za organizaciju rada
34.	Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)
34.1	Rad u smenama
34.2	Skraćeno radno vreme
34.3	Rad noću
34.4	Pripravnost za slučaj intervencija
34.5	Bez uticaja na organizaciju rada, bez podrške rukovodstva
	Ostale štetnosti
35.	Štetnosti koje prouzrokuju druga lica(nasilje prema licima koja rade na šalterima)
35.1	Štetnosti koje prouzrokuju druga lica(nasilje prema licima koja rade na obezbeđenju)
36.	Rad sa životinjama
36.1	Alergija na životinjske produkte
36.2	Ugrizi, udari i trovanje od strane životinja
37.	Rad u atmosferi sa visokim pritiskom
37.1	Rad u atmosferi sa niskim pritiskom
38.	Rad u blizini vode
38.1	Rad ispod površine vode
39.	Biljke: alergije na biljke

6. 
   PROCENJIVANJE RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
   

Procenu rizika sprovodi tim stručnjaka različitih specijalnosti koji je odobren od strane poslodavca. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi. Akt o preceni rizika jeste dokument koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povrede i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da sve zaposlene upozna sa rezultatima procene rizika, merama za sprečavanje rizika i naloži upotrebu sredstava i opremu za ličnu zaštitu.
Za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini AD “Insa'' koristiće se matrična metoda procene rizika ''5 X 5''. Dok za neka radna mesta, koristiće se KINNY metoda, radi bolje analize težine povrede, verovatnoće i učestalosti izlaganja opasnosntima i štetnostima kojima su zaposleni izloženi.

1. 
   Matrična metoda ''5 X 5''
   

Matrična metoda ''5 X 5'' je našla primenu kod velikog broja procenjivača, a i preporuka je Uprave za bezbednosti i zdravlje na radu. Oznake koje se koriste u metodi imaju sledeće značenje:

R -rizik P- težina povrede ili bolesti; V- verovatnoća
Ova metoda je iskazana u obliku: Rizik= Verovatnoća x Težina
Tabela 20. Metoda matrice ''5x5''

Nivo rizika		Verovatnoća nastanka
		1	2	3	4	5
Težina posledice	1	1	2	3	4	5
	2	2	4	6	8	10
	3	3	6	9	12	15
	4	4	8	12	16	20
	5	5	10	15	20	25

Tabela 21: Verovatnoća nastanka povrede

Nivo	Verovatnoća
1	Potpuno neverovatno
2	Neverovatno
3	Moguće
4	Veoma verovatno
5	Gotovo sigurno ili sigurno

Tabela 22: Težina povrede ili bolesti

Nivo	Težina povrede ili bolesti
1	Beznačajna (brz bolovanja)
2	Laka (bolovanje do 3 dana)
3	Srednja (bolovanje od 4 do 15 radnih dana)
4	Teška (bolovanje duže od 15 radnih dana)
5	Katastrofalna (potpuni gubitak radne sposobnosti ili smrt)

Tabela 23:Opis povrede

Nivo rizika	Opis
1–3	NIZAK- parati primenu mera
4–8	SREDNJI- obezbediti striktnu kontrolu mera
9–15	VISOK- preispitati primenu postojećih i razmotriti uvođenje novih mera
16–25	VEOMA VISOK- primeniti mere kojima će se smanjiti nivo rizika pre početka ili nastavljanja rada

2. 
   KINNY metoda
   

U metodi Kinny ispunjenje rizika posmatra se kao nastanak opasnosti i štetnosti. Zato se identifikacijom potencijalnih opasnosti i štetnosti utvrđuju i potencijalni rizici po bezbednost na radu.

Rizici se tokom vremena menjaju kroz tri osnovne kategorije koje analizira metoda Kinny i to:

− verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti (V);

− težina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i štetnosti (P);

− učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (U).

Vrednovanje rizika R vrši se po formuli: R=VxPxU
Tabela 24: Opis kriterijuma za verovatnoću pojave opasnosti i štetnosti

Rang	Opis kriterijuma za procenu verovatnoće
0,1	Jedva pojmljivo
0,2	Praktično neverovatno
0,5	Postoji, ali samo malo verovatno
1	Mala verovatnoća, ali moguća u ograničenim slučajevima
3	Malo moguće
6	Sasvim moguće
10	Predvidivo, očekivano

Tabela 25: Opis kriterijuma za procenu posledica kod pojave opasnosti i štetnosti

Rang	Opis kriterijuma za procenu posledica
1	Bolest, povreda koja zahteva prvu pomoć i nikakav drugi tretman
2	Medicinski tretman od strane lekara
3	Ozbiljne-invalidnost, ozbiljna pojedinačna povreda sa hospitalizacijom i izgubljenim danima
6	Veoma ozbiljne-pojedinačne nesreće sa smrtnim ishodom
10	Katastrofalne-sa višestrukim smrtnim ishodima

Tabela 26:Opis kriterijuma za učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti

Rang	Opis kriterijuma za učestalost
1	Izlaže se retko (godišnje)
2	Izlaže se mesečno
3	Izlaže se nedeljno
6	Izlaže se dnevno
10	Izlaže se trajno, kontinualno

Tabela 27: Kriterijumi za određivanje nivoa rizika

Ukupna ocena	Nivo rizika	Klasifikacija nivoa rizika	Opis klasifikacije nivoa rizika
0,1-20	R I	Zanemarljivo mali rizik	Ne zahteva se nikakva akcija.
21-70	R II	Mali rizik	Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju operacijom. Može se razmotriti ekonomski isplativije rešenje ili unapređenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti situaciju, kako bi posedovali informacije o sprovođenju propisanih aktivnosti
71-200	R III	Srednji rizik	Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik, ali troškovi prevencije moraju biti pažljivo planirani i ograničeni do izvesnog nivoa. Potrebno je definisati rok za sprovođenje unapređenja. Kod onih događaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti verovatnoću nastanka takvog događaja kako bi se definisao potreban nivo aktivnosti na ublažavanju rizika.
201-400	R IV	Visoki rizik	Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika ne bude snižen. Mogu biti potrebna znatna sredstva kako bi se rizik smanjio. Ako se rizik odnosi na sve započete aktivnosti, potrebno je preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.
Preko 400	R V	Ekstermno visoki rizik	Aktivnost ne sme biti započeta ni nastavljena, sve dok se nivo rizika ne smanji. Ako ni ulaganjem neograničenih sredstava nije moguće smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.

3. 
   Mere zaštite na radnom mestu
   

Neophodne mere zaštite na radu moraju biti realistične i ekonomične. Treba imati u vidu da mera za smanjenje opasnosti može imati nekoliko rešenja. Pa je zato bitan njihov redosled primene.

1. 
   Eliminacija se primenjuje kao prva mera zaštite od opasnosti. Svrha ove mere jeste da eliminiše opasnost u potpunosti.
   
2. 
   Supstitucija predstavlja meru zamene rizičnog postupka manje rizičnim (npr.zamena opasne hemikalije manje opasnom hemikalijom).
   
3. 
   Inženjerske mere se odnose na bezbedno funkcionisanje celokupnog tehnološkog procesa, pojedinih pogona, uređaja i alata. Izborom adekvatne opreme, sirovina i materijala, transport materijala, lokacije objekta, energije i odgovarajućeg stepena mehanizacije i automatizacije, postiže se efekat veće produktivnosti, ali i zadovoljavajuća zaštita na radu i zaštita životne sredine.
   
4. 
   Administrativnih mera su mere u smislu obezbeđivanja uputstva za rad, obaveštenja, upozorenja, adekvatna obuka za rad, procedure, zabrane i upozorenja (alarmi i znaci), utvrđuje i usklađuje radne postpuke (odmor, režim i tempo rada) i ostalo:
   

• 
  Označavanje i obeležavanje opasne zone radova,
  
• 
  Zabrana pušenja, osim na uređenim lokacijama,
  
• 
  Napisati proceduru rada,
  
• 
  Znaci upozorenja pri korišćenju opasnih hemikalija,
  
• 
  Preventivni pregled zdravstvenog stanja zaposlenih,
  
• 
  Skraćeno radno vreme,
  
• 
  Osopsobljavanje za pravilan i bezbedan rad,
  

5. 
   Sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu koriste se na radnim mestima gde zaposleni nisu potpuno bezbedni i zaštićeni od opasnosti i štetnosti na radu. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu jesu sva sredstva i oprema koje zaposleni nosi, drži ili na bilo koji drugi način koristi na radu, sa ciljem da ga zaštiti od jedne ili više istovremeno nastalih opasnosti i/ili štetnosti, odnosno da otkloni ili smanji rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja.
   

Prikazana hijerarhija mera kontole ne podrazumeva da mere koje pripadaju različitim nivoima jedne druge međusobno isključuju, naprotiv, preporučuje se njihova zajednmička primena.

PRIMER
1. OPŠTI PODACI

NAZIV	MONTAŽER
Lokacija	Tršćanska 21, Beograd- Zemun OJ Montaža –prizemlje proizvodna hala II
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa	III-II stepen stručne spreme
Radno iskustvo	/
Radno vreme	8 (osmočasovno)

2.OPIS TEHNOLOŠKOG I RADNOG PROCESA, OPIS SREDSTAVA ZA RAD I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU

2.1.Opisa tehnološkog i radnog procesa:

Zaposleni obavlja složenije operacije na montaži mehanizama prema tehnološkom postupku i uputstvu predradnika u OJ Montaža.

2.2.Opis sredstava za rad:
2.2.1.Radni prostor:

Rad na ovom radnom mestu se obavlja u prouemlju proizvodne hale II. Ukupan prostor zadovoljavaju propisane standarde prostora po zaposlenom iz Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, broj 21/2009);

U tački 3.2.3.1 Objekti, pogledati šematski prikaz OJ Montaža.

U prostoru postoji prirodno i vešta

ko osvetljenje. Prirodno osvetljenje je omogućeno preko prozora, a veštačko preko neonki sa mehaničkom zaštitom. Zidovi su obojeni svetlom bojom, a pod je betona.
2.2.2.Oprema za rad

Videti Tabela 11. Oprema za rad u OJ Montaža, strana 19.

2.2.3. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu

Radno odelo, radne cipele ili klompe.

2.2.4. Sirovine i materijali koji se koriste

Plastika
3. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA

Šifra RM	Radno mesto	Poslovi	Broj zaposlenih	Uslovi za zasnivanje RO
01-17-30	MONTAŽER	Zaposleni dobija radne zadatke od predradnika OJ Montaža. Dužan je da se strogo pridržava dobijenih uputstava i radnih zadataka. Vizuelno prati kvalitet montiranih mehanizama i kad uoči da je došlo do poremećaja režima rada, odnosno kvaliteta montiranih mehanizama, dužan je da o tome odmah obavesti predradnika. Odgovoran je za pravilno korišćenje sredstava za rad, sredstava za ličnu zaštitu na radu, kao i za redovno održavanje higijene na radnom mestu i u radnoj okolini. Radi i druge poslove po nalogu predradnika. Za svoj rad neposredno je odgovoran predradniku.	?	III - V

3.1.Podaci o zaposlenima na radnom mestu u vreme procene rizika

Ukupno zaposlenih	M	Ž	Mlađih od 18 godina	Osobe sa invaliditetom	Trudnica
	-	-	-	-	-

3.2.Režim rada i odmora (radno vreme, organizacija rada, rad u smenama, produženi rad, način izmene smena, raspored i dužina pauza i namena)

Radno vreme je u prepodnevnoj smeni od 7³⁰-15⁰⁰ časova. Karakter poslova na ovom radnom mestu zahteva povremena odstupanja od predviđenog radnog vremena, ponekad duže od osmo

asovnog, vikendom i praznicima. Odmor u toku radnog dana iznosi 30 minuta i pauza od 10minuta. Odmori i odsustva se ne koriste kolektivno, već po individualnim zahtevima zaposlenih i odobrenju poslodavca.
3.3. Odstupanje utvrđene organizacije rada u odnosu na postoje

e

Nema odstupanja od utvrđene organizacije rada.

4. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA BEZBEDNOSTI IZDRAVLJA NA RADU

1. 
   Podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom na radnom mestu
   

4.1.1. Povrede na radu na radnom mestu:

U posmatranom periodu, u poslednje dve godine nije evidentirana nijedna povreda na radu na posmatranom radnim mestu.

4.1.2. Invalidi rada i invalidna lica:

Nisu evidentirani.

4.1.3. Profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom:

Nisu evidentirana.

4.1.4. Analiza privremene sprečenosti za rad (bolovanja):

Ne postoji evidencija o bolovanjima po radnim mestima.

4.1.5. Izveštaji o prethodnih i periodičnim lekarskim pregledima

Na posmatranom radnom mestu ne vrše se prethodni i periodi

ni lekarski pregledi.
4.1.6. Uticaj fizičkih i psihičkih opterećenja na zdravlje zaposlenih

Većinu vremena provodi u organizacionoj jedinici. U toku rada pretežno stoji, odnosno zaposleni je u pokretu, što može da uzrokuje ošte

enje ki

me i pojavu subjektivnih tegoba.

4.1.7 Posebni uslovi rada

Radno mesto Montažer nije utvrđeno kao radno mesto koje pripada kategoriji radnih mesta sa posebnim uslovima rada.

4.2. Podaci o sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu

Radno odelo i radne cipele ili klompe.

4.3. Opasne materije koje se koriste na radnom mestu

Na ovom radnom mestu se ne koriste opasne materije.
4.4. Osposobljavanje na radnom mestu

Obuka iz BZR i vreme obuke – vrši se prilikom zasnivanja radnog odnosa i prilikom raspoređivanja na druge poslove i radne zadatke. Obuka se vrši teorijski i praktično.

Obuka iz protivpožarne zaštite – se vrši na 3 godine a provera znanja svake godine, vrši se teorijski i praktično.

5. 
   PREPOZNAVANJE I GRUPISANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI I PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
   

Šifra

Grupa, vrsta i opis opasnosti i

Štetnosti
Verovatnoća

(V)

Posledice(P)

Rizik

(R=P×V)

MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA

ROK ZA

SPROVOĐENJE

MERA
Mehaničke opasnosti

3

Unutrašnji transport: kretaje mašina i uređaja prekidnog transporta sa/bez tereta(viljuškar)

3 2 6 Povećana opreznost u manipulativnom Stalno

(srednji) prostoru viljuškara

Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta
7
Opasne površine (podovi i sve vrste gazišta)

2

1

2

(nizak)

Kretanje sa punom pažnjom, kretanje obeleženim bezbednim putevima, a ne najkraćim. Obratiti pažnju prilikom kretanja po vlažnim i klizavim površinama . Obuću prilagoditi vrsti poda.

Stalno

7.1

Opasne površine (oštre ivice-rubovi ili šiljci, izbočeni delovi na mašinama)

2

1
2

(nizak)

Povećana opreznost pri povećanju i kontrolisanju tehnološkog procesa

Stalno

15

Opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom (oštećena izolacija)

2
3
6

(srednji)

Redovna kontrola i održavanje, pravilno vođenje produžnih kablova, pravilno izvlačenje kablova iz priključnica.

Stalno
16

Opasnost od indirektnog dodira delova pod naponom (dodir delova mašine i uređaja koji su zbog kvara došli pod napon)
2
3
6

(srednji)

Redovna kontrola i pravilno održavanje opreme i instalacije.

Stalno
Štetnosti koje nastaju u procesu rada

24-

24.4

Štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha, bez strujanja vazduha)
2
2
4

(srednji)

Korišćenje ličnih zaštitnih sredstava: odgovarajuće odelo za zimu/leto.

Stalno

21.1-21.6

Hemijske štetnosti-isparenja, gasovi, para i prašina(koje nastaju udisanjem uljnih i drugih isparenja,

prašine, dimova koje nastaju tokom procesa rada mašina).

2

2

4

(srednji)

Koristiti podatke o materiji iz bezbednosnog lista. Pre početka rada obavezno uključiti ventilaciju. Korišćenje ličnih zaptitnih sredstava. Obuka zapsoslenih.

Stalno pri izvođenju radova u ovim uslovima

22
Buka

2

2

4

(srednji)

Redovni pregled, održavanje i servisiranje mašina. Po potrebi uzeti antifone ili čepiće za uši.
Stalno

25

Neodgovarajuća – nedovoljna osvetljenost radnog mesta.

3

2

6

(srednji)

Staviti dovoljan broj neonki. Po potrebi koristiti lampu.

Stalno
Štetnosti vezane za psihičke i psihofiziološke napore

31

Nefiziološki položaj tela - dugotrajno sedenje

2
3
6

(srednji)

-Korigovati stav tela pri radu, kombinovano sa pauzama i povremenim laganim razgibavanjima

-Obezbediti oslonac za stopala

Stalno
32
Psihološka opterećenja - stres
3

2
6

(srednji)

Postavljanje realnih ciljeva i prioriteta

Stalno

33

Odgovornost u primanju i prenošenju informacija

3

2
6

(srednji)

Interne obuke i stru

no usavršavanje zaposlenih

Stalno

34.6

Intenzitet u radu- opterećenje poslom

3

2

6

(srednji)

-Postavljanje realnih ciljeva i prioriteta

-Identifikacija stvari koje je neophodno uraditi.

-Organizovanje potrebnog vremena prema tim prioritetima,

Stalno

Ostale štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada
34

Štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)

2

2

4

(nizak)

Prekovremeni rad i/ili preraspodela radnog vremena se obavlja u skladu sa Zakonom o radu.

Stalno


6. ZAKLJUČAK

Procenom rizika za radno mesto MONTAŽER ve

ina rizika nalazi u nivou nizak i srednji.

Procenom rizika utvrđeno je da radno mesto MONTAŽER - NIJE RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM.

Potrebno je preduzeti potrebne aktivnosti kako bi se smanjio rizik. Prioritet u otklanjanju rizika treba imati na rizicima koji predstavljaju najveću opasnost po zaposlenog.

Obezbeđivanjem vremena za rekreaciju, dodatnog vremena za odmor i redovnih kontrola zdravlja, osnovno je dobro vođenje kadrova, odnosno raspoređivanje zaposlenih na poslove u skladu sa psihofizi

kim mogu

nostima i stru

nom osposobljenoš

u i stalno usavršavanje u strucim mogu se umanjiti ovi rizici.

Zaposleni koristi sledeća lična zaštitna sredstva: Radno odelo i radne cipele ili klompe.

Na osnovu Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ("Sl. glasnik RS", br. 92/2008), sačinjen je Pregled opasnosti i štetnosti koje zahtevaju korišćenje sredstava i/ili opreme za ličnu zaštitu na radu.


PRAZNA TABELA

RADNO MESTO
1. OPŠTI PODACI

NAZIV	RADNO MESTO
Lokacija	Adresa objekta i lokacija u okviru objekta
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa	stepen stručne spreme
Radno iskustvo
Radno vreme

2.OPIS TEHNOLOŠKOG I RADNOG PROCESA, OPIS SREDSTAVA ZA RAD I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU

2.1.Opisa tehnološkog i radnog procesa na random mestu:

2.2.Opis sredstava za rad:
2.2.1.Radni prostor:
2.2.2.Oprema za rad
2.2.3. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu

2.2.4. Sirovine i materijali koji se koriste



3. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA

Šifra RM	Radno mesto	Poslovi	Broj zaposlenih	Uslovi za zasnivanje Radnog Odnosa
		Detaljan opis posla zaposlenog

3.1.Podaci o zaposlenima na radnom mestu u vreme procene rizika

Ukupno zaposlenih	M	Ž	Mlađih od 18 godina	Osobe sa invaliditetom	Trudnica
	-	-	-	-	-

3.2.Režim rada i odmora (radno vreme, organizacija rada, rad u smenama, produženi rad, način izmene smena, raspored i dužina pauza i namena)

3.3. Odstupanje utvrđene organizacije rada u odnosu na postoje

e


4. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA BEZBEDNOSTI IZDRAVLJA NA RADU

1. 
   Podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom na radnom mestu
   

4.1.1. Povrede na radu na radnom mestu:


4.1.2. Invalidi rada i invalidna lica:


4.1.3. Profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom:


4.1.4. Analiza privremene sprečenosti za rad (bolovanja):


4.1.5. Izveštaji o prethodnih i periodičnim lekarskim pregledima


4.1.6. Uticaj fizičkih i psihičkih opterećenja na zdravlje zaposlenih


4.1.7 Posebni uslovi rada

4.2. Podaci o sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu

4.3. Opasne materije koje se koriste na radnom mestu


4.4. Osposobljavanje na radnom mestu (obuke)

5. 
   PREPOZNAVANJE I GRUPISANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI I PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
   
6. 
   
   

Šifra	Grupa, vrsta i opis opasnosti i Štetnosti	Verovatnoća (V)	Posledice(P)	Rizik (R=P×V)	MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA	ROK ZA SPROVOĐENJE MERA
	Mehaničke opasnosti
	Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta
	Štetnosti koje nastaju u procesu rada

6. ZAKLJUČAK