Opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije
|
|
15.
|
Opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom (rad pod naponom, oštećena izolacija, nepropisno izvedena instalacija, neprikladna oprema...)
|
|
16.
|
Opasnost od indirektnog dodira (rad u blizini opreme pod naponom...)
|
|
17.
|
Opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije (pregrevanje, požar, eksplozija, električni luk ili varnnčenje, i dr.)
|
|
18.
|
Opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja
|
|
19.
|
Opasnost od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja
|
|
20.
|
Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije
|
|
|
Štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada
|
|
21.
|
Hemijske štetnosti – gasovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
|
|
21.1
|
Hemijske štetnosti – isparenja (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
|
|
21.2
|
Hemijske štetnosti – prašina (ugljena, azbestna, cementna....)
|
|
21.3
|
Hemijske štetnosti – dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
|
|
21.4
|
Hemijske štetnosti – pare (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
|
|
21.5
|
Hemijske štetnosti – tečnosti (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
|
|
21.6
|
Hemijske štetnosti – čvrste materije (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.)
|
|
22.
|
Buka
|
|
22.1
|
Vibracije šaka-ruku
|
|
22.3
|
Vibracije celog tela
|
|
23.
|
Biološke štetnosti - Bakterije
|
|
23.1
|
Biološke štetnosti - Gljivice
|
|
23.2
|
Biološke štetnosti - Paraziti
|
|
23.3
|
Biološke štetnosti - Virusi
|
|
23.4
|
Biološke štetnosti - Mikroorganizmi
|
|
23.4
|
Biološke štetnosti – Alergenti, toksične i infektivne stvari koji su produkti mikroorganizama
|
|
23.5
|
Druge biološke štetnosti
|
|
24.
|
Štetni uticaj mikroklime - Visoka temperatura
|
|
24.1
|
Štetni uticaj mikroklime - Niska temperatura
|
|
24.2
|
Štetni uticaj mikroklime - Visoka ili niska vlažnost
|
|
24.3
|
Štetni uticaj mikroklime - Velika brzina strujanja vazduha
|
|
24.4
|
Štetni uticaj mikroklime - bez strujanja vazduha
|
|
25.
|
Nedovoljna osvetljenost
|
|
25.1
|
Neravnomerna osvetljenost
|
|
25.2
|
Bleštanje
|
|
25.3
|
Loše raspoznavanje bezbednosnih boja
|
|
25.4
|
Treperenje svetlosti ili stroboskopski efekat
|
|
26.
|
Toplotno (IC) zračenje
|
|
26.1
|
UV zračenje
|
|
26.2
|
Lasersko zračenje
|
|
26.3
|
Nejonizujuće elektromagnetno zračenje (vidljivo zračenje, radio-frekvencijsko zračenje, elektromagnetsko polje...)
|
|
26.4
|
Ultrazvučno zračenje
|
|
26.5
|
Jonizujuće zračenje (rendgensko zračenje, radioaktivni elementi....)
|
|
26.6
|
Statički elektricitet
|
|
26.7
|
Statičko magnetno polje
|
|
27.
|
Štetni klimatski uticaji - Rad u nepovoljnim meteorološkim uslovima
|
|
27.1
|
Štetni klimatski uticaji – Rad u uslovima elementarnih nepogoda
|
|
28.
|
Štetnosti koje nastaju koršpćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili uništavanju
|
|
29.
|
Druge hemijske štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom
|
|
|
Štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora
|
|
30.
|
Napori ili telesna naprezanja - ručno prenošenje tereta
|
|
30.1
|
Napori ili telesna naprezanja - guranje ili vuče tereta
|
|
30.2
|
Napori ili telesna naprezanja – podizanje i spuštanje tereta
|
|
30.3
|
Napori ili telesna naprezanja - dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.
|
|
30.4
|
Napori ili telesna naprezanja - penjanje i silaženje
|
|
30.5
|
Ponavljajući pokreti sa i bez primene sile
|
|
31.
|
Nefiziološki položaj tela - dugotrajno stajanje
|
|
31.1
|
Nefiziološki položaj tela - dugotrajno sedenje
|
|
31.2
|
Nefiziološki položaj tela - čučanje i klečanje
|
|
31.3
|
Nefiziološki položaj tela - saginjanje
|
|
31.4
|
Nefiziološki položaj tela – pognut položaj tela
|
|
31.5
|
Nefiziološki položaj tela – ruke iznad glave
|
|
32.
|
Psihološka opterećenja - stres
|
|
32.1
|
Psihološka opterećenja - monotonija
|
|
33.
|
Odgovornost u primanju i prenošenju informacija
|
|
33.1
|
Odgovornost u brzini rada
|
|
33.2
|
Odgovornost za živote ljudi i materijalna dobra (upravljanje prevoznim sredstvima...)
|
|
33.3
|
Korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti
|
|
33.4
|
Odgovornost u pravilima ponašanja
|
|
33.5
|
Odgovornost za brze izmene radnih procedura
|
|
33.6
|
Intenzitet u radu
|
|
33.7
|
Prostorna uslovljenost radnog mesta
|
|
33.8
|
Konfliktne situacije
|
|
33.8
|
Rad sa strankama i novcem
|
|
33.9
|
Nedovoljna motivacija za rad
|
|
33.10
|
Odgovornost u rukovođenju
|
|
33.11
|
Otežan prijem informacija (zvučni signali i znakovi, svetlosni signali i znakovi, buka, nedovoljna osvetljenost...)
|
|
33.12
|
Zahtevi za visokim kvalitetom rada
|
|
33.13
|
Neprihvatljivo ponašanje, nasilje, maltretiranje, uznemiravanje, napastovanje...
|
|
|
Štetnosti vezane za organizaciju rada
|
|
34.
|
Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)
|
|
34.1
|
Rad u smenama
|
|
34.2
|
Skraćeno radno vreme
|
|
34.3
|
Rad noću
|
|
34.4
|
Pripravnost za slučaj intervencija
|
|
34.5
|
Bez uticaja na organizaciju rada, bez podrške rukovodstva
|
|
|
Ostale štetnosti
|
|
35.
|
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica(nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
|
35.1
|
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica(nasilje prema licima koja rade na obezbeđenju)
|
|
36.
|
Rad sa životinjama
|
|
36.1
|
Alergija na životinjske produkte
|
|
36.2
|
Ugrizi, udari i trovanje od strane životinja
|
|
37.
|
Rad u atmosferi sa visokim pritiskom
|
|
37.1
|
Rad u atmosferi sa niskim pritiskom
|
|
38.
|
Rad u blizini vode
|
|
38.1
|
Rad ispod površine vode
|
|
39.
|
Biljke: alergije na biljke
|
|
-
PROCENJIVANJE RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
Procenu rizika sprovodi tim stručnjaka različitih specijalnosti koji je odobren od strane poslodavca. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi. Akt o preceni rizika jeste dokument koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povrede i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da sve zaposlene upozna sa rezultatima procene rizika, merama za sprečavanje rizika i naloži upotrebu sredstava i opremu za ličnu zaštitu.
Za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini AD “Insa'' koristiće se matrična metoda procene rizika ''5 X 5''. Dok za neka radna mesta, koristiće se KINNY metoda, radi bolje analize težine povrede, verovatnoće i učestalosti izlaganja opasnosntima i štetnostima kojima su zaposleni izloženi.
-
Matrična metoda ''5 X 5''
Matrična metoda ''5 X 5'' je našla primenu kod velikog broja procenjivača, a i preporuka je Uprave za bezbednosti i zdravlje na radu. Oznake koje se koriste u metodi imaju sledeće značenje:
R -rizik P- težina povrede ili bolesti; V- verovatnoća
Ova metoda je iskazana u obliku: Rizik= Verovatnoća x Težina
Tabela 20. Metoda matrice ''5x5''
Nivo rizika
|
Verovatnoća nastanka
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
Težina posledice
|
1
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
2
|
2
|
4
|
6
|
8
|
10
|
3
|
3
|
6
|
9
|
12
|
15
|
4
|
4
|
8
|
12
|
16
|
20
|
5
|
5
|
10
|
15
|
20
|
25
|
Tabela 21: Verovatnoća nastanka povrede
Nivo
|
Verovatnoća
|
1
|
Potpuno neverovatno
|
2
|
Neverovatno
|
3
|
Moguće
|
4
|
Veoma verovatno
|
5
|
Gotovo sigurno ili sigurno
|
Tabela 22: Težina povrede ili bolesti
Nivo
|
Težina povrede ili bolesti
|
1
|
Beznačajna (brz bolovanja)
|
2
|
Laka (bolovanje do 3 dana)
|
3
|
Srednja (bolovanje od 4 do 15 radnih dana)
|
4
|
Teška (bolovanje duže od 15 radnih dana)
|
5
|
Katastrofalna (potpuni gubitak radne sposobnosti ili smrt)
|
Tabela 23:Opis povrede
Nivo rizika
|
Opis
|
1–3
|
NIZAK- parati primenu mera
|
4–8
|
SREDNJI- obezbediti striktnu kontrolu mera
|
9–15
|
VISOK- preispitati primenu postojećih i razmotriti uvođenje novih mera
|
16–25
|
VEOMA VISOK- primeniti mere kojima će se smanjiti nivo rizika pre početka ili nastavljanja rada
|
-
KINNY metoda
U metodi Kinny ispunjenje rizika posmatra se kao nastanak opasnosti i štetnosti. Zato se identifikacijom potencijalnih opasnosti i štetnosti utvrđuju i potencijalni rizici po bezbednost na radu.
Rizici se tokom vremena menjaju kroz tri osnovne kategorije koje analizira metoda Kinny i to:
− verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti (V);
− težina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i štetnosti (P);
− učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (U).
Vrednovanje rizika R vrši se po formuli: R=VxPxU
Tabela 24: Opis kriterijuma za verovatnoću pojave opasnosti i štetnosti
Rang
|
Opis kriterijuma za procenu verovatnoće
|
0,1
|
Jedva pojmljivo
|
0,2
|
Praktično neverovatno
|
0,5
|
Postoji, ali samo malo verovatno
|
1
|
Mala verovatnoća, ali moguća u ograničenim slučajevima
|
3
|
Malo moguće
|
6
|
Sasvim moguće
|
10
|
Predvidivo, očekivano
|
Tabela 25: Opis kriterijuma za procenu posledica kod pojave opasnosti i štetnosti
Rang
|
Opis kriterijuma za procenu posledica
|
1
|
Bolest, povreda koja zahteva prvu pomoć i nikakav drugi tretman
|
2
|
Medicinski tretman od strane lekara
|
3
|
Ozbiljne-invalidnost, ozbiljna pojedinačna povreda sa hospitalizacijom i izgubljenim danima
|
6
|
Veoma ozbiljne-pojedinačne nesreće sa smrtnim ishodom
|
10
|
Katastrofalne-sa višestrukim smrtnim ishodima
|
Tabela 26:Opis kriterijuma za učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti
Rang
|
Opis kriterijuma za učestalost
|
1
|
Izlaže se retko (godišnje)
|
2
|
Izlaže se mesečno
|
3
|
Izlaže se nedeljno
|
6
|
Izlaže se dnevno
|
10
|
Izlaže se trajno, kontinualno
|
Tabela 27: Kriterijumi za određivanje nivoa rizika
Ukupna ocena
|
Nivo rizika
|
Klasifikacija nivoa rizika
|
Opis klasifikacije nivoa rizika
|
0,1-20
|
R I
|
Zanemarljivo mali rizik
|
Ne zahteva se nikakva akcija.
|
21-70
|
R II
|
Mali rizik
|
Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju
operacijom. Može se razmotriti ekonomski isplativije rešenje ili unapređenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti situaciju, kako bi posedovali informacije o sprovođenju propisanih aktivnosti
|
71-200
|
R III
|
Srednji rizik
|
Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik, ali
troškovi prevencije moraju biti pažljivo planirani i
ograničeni do izvesnog nivoa. Potrebno je definisati rok za sprovođenje unapređenja. Kod onih događaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti verovatnoću nastanka takvog događaja kako bi se definisao potreban nivo aktivnosti na ublažavanju rizika.
|
201-400
|
R IV
|
Visoki rizik
|
Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika
ne bude snižen. Mogu biti potrebna znatna sredstva kako bi se rizik smanjio. Ako se rizik odnosi na sve započete aktivnosti, potrebno je preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.
|
Preko 400
|
R V
|
Ekstermno visoki rizik
|
Aktivnost ne sme biti započeta ni nastavljena, sve dok se nivo rizika ne smanji. Ako ni ulaganjem neograničenih sredstava nije moguće smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.
|
-
Mere zaštite na radnom mestu
Neophodne mere zaštite na radu moraju biti realistične i ekonomične. Treba imati u vidu da mera za smanjenje opasnosti može imati nekoliko rešenja. Pa je zato bitan njihov redosled primene.
-
Eliminacija se primenjuje kao prva mera zaštite od opasnosti. Svrha ove mere jeste da eliminiše opasnost u potpunosti.
-
Supstitucija predstavlja meru zamene rizičnog postupka manje rizičnim (npr.zamena opasne hemikalije manje opasnom hemikalijom).
-
Inženjerske mere se odnose na bezbedno funkcionisanje celokupnog tehnološkog procesa, pojedinih pogona, uređaja i alata. Izborom adekvatne opreme, sirovina i materijala, transport materijala, lokacije objekta, energije i odgovarajućeg stepena mehanizacije i automatizacije, postiže se efekat veće produktivnosti, ali i zadovoljavajuća zaštita na radu i zaštita životne sredine.
-
Administrativnih mera su mere u smislu obezbeđivanja uputstva za rad, obaveštenja, upozorenja, adekvatna obuka za rad, procedure, zabrane i upozorenja (alarmi i znaci), utvrđuje i usklađuje radne postpuke (odmor, režim i tempo rada) i ostalo:
-
Označavanje i obeležavanje opasne zone radova,
-
Zabrana pušenja, osim na uređenim lokacijama,
-
Napisati proceduru rada,
-
Znaci upozorenja pri korišćenju opasnih hemikalija,
-
Preventivni pregled zdravstvenog stanja zaposlenih,
-
Skraćeno radno vreme,
-
Osopsobljavanje za pravilan i bezbedan rad,
-
Sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu koriste se na radnim mestima gde zaposleni nisu potpuno bezbedni i zaštićeni od opasnosti i štetnosti na radu. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu jesu sva sredstva i oprema koje zaposleni nosi, drži ili na bilo koji drugi način koristi na radu, sa ciljem da ga zaštiti od jedne ili više istovremeno nastalih opasnosti i/ili štetnosti, odnosno da otkloni ili smanji rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja.
Prikazana hijerarhija mera kontole ne podrazumeva da mere koje pripadaju različitim nivoima jedne druge međusobno isključuju, naprotiv, preporučuje se njihova zajednmička primena.
PRIMER
1. OPŠTI PODACI
NAZIV
|
MONTAŽER
|
Lokacija
|
Tršćanska 21, Beograd- Zemun
OJ Montaža –prizemlje proizvodna hala II
|
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
|
III-II stepen stručne spreme
|
Radno iskustvo
|
/
|
Radno vreme
|
8 (osmočasovno)
|
2.OPIS TEHNOLOŠKOG I RADNOG PROCESA, OPIS SREDSTAVA ZA RAD I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU
2.1.Opisa tehnološkog i radnog procesa:
Zaposleni obavlja složenije operacije na montaži mehanizama prema tehnološkom postupku i uputstvu predradnika u OJ Montaža.
2.2.Opis sredstava za rad:
2.2.1.Radni prostor:
Rad na ovom radnom mestu se obavlja u prouemlju proizvodne hale II. Ukupan prostor zadovoljavaju propisane standarde prostora po zaposlenom iz Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, broj 21/2009);
U tački 3.2.3.1 Objekti, pogledati šematski prikaz OJ Montaža.
U prostoru postoji prirodno i vešta
ko osvetljenje. Prirodno osvetljenje je omogućeno preko prozora, a veštačko preko neonki sa mehaničkom zaštitom. Zidovi su obojeni svetlom bojom, a pod je betona.
2.2.2.Oprema za rad
Videti Tabela 11. Oprema za rad u OJ Montaža, strana 19.
2.2.3. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu
Radno odelo, radne cipele ili klompe.
2.2.4. Sirovine i materijali koji se koriste
Plastika
3. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA
Šifra
RM
|
Radno mesto
|
Poslovi
|
Broj zaposlenih
|
Uslovi za zasnivanje RO
|
01-17-30
|
MONTAŽER
|
Zaposleni dobija radne zadatke od predradnika OJ Montaža. Dužan je da se strogo pridržava dobijenih uputstava i radnih zadataka. Vizuelno prati kvalitet montiranih mehanizama i kad uoči da je došlo do poremećaja režima rada, odnosno kvaliteta montiranih mehanizama, dužan je da o tome odmah obavesti predradnika. Odgovoran je za pravilno korišćenje sredstava za rad, sredstava za ličnu zaštitu na radu, kao i za redovno održavanje higijene na radnom mestu i u radnoj okolini. Radi i druge poslove po nalogu predradnika. Za svoj rad neposredno je odgovoran predradniku.
|
?
|
III - V
|
3.1.Podaci o zaposlenima na radnom mestu u vreme procene rizika
Ukupno zaposlenih
|
M
|
Ž
|
Mlađih od 18
godina
|
Osobe sa invaliditetom
|
Trudnica
|
|
-
|
-
|
-
|
-
|
-
|
3.2.Režim rada i odmora (radno vreme, organizacija rada, rad u smenama, produženi rad, način izmene smena, raspored i dužina pauza i namena)
Radno vreme je u prepodnevnoj smeni od 730-1500 časova. Karakter poslova na ovom radnom mestu zahteva povremena odstupanja od predviđenog radnog vremena, ponekad duže od osmo
asovnog, vikendom i praznicima. Odmor u toku radnog dana iznosi 30 minuta i pauza od 10minuta. Odmori i odsustva se ne koriste kolektivno, već po individualnim zahtevima zaposlenih i odobrenju poslodavca.
3.3. Odstupanje utvrđene organizacije rada u odnosu na postoje
e
Nema odstupanja od utvrđene organizacije rada.
4. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA BEZBEDNOSTI IZDRAVLJA NA RADU
-
Podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom na radnom mestu
4.1.1. Povrede na radu na radnom mestu:
U posmatranom periodu, u poslednje dve godine nije evidentirana nijedna povreda na radu na posmatranom radnim mestu.
4.1.2. Invalidi rada i invalidna lica:
Nisu evidentirani.
4.1.3. Profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom:
Nisu evidentirana.
4.1.4. Analiza privremene sprečenosti za rad (bolovanja):
Ne postoji evidencija o bolovanjima po radnim mestima.
4.1.5. Izveštaji o prethodnih i periodičnim lekarskim pregledima
Na posmatranom radnom mestu ne vrše se prethodni i periodi
ni lekarski pregledi.
4.1.6. Uticaj fizičkih i psihičkih opterećenja na zdravlje zaposlenih
Većinu vremena provodi u organizacionoj jedinici. U toku rada pretežno stoji, odnosno zaposleni je u pokretu, što može da uzrokuje ošte
enje ki
me i pojavu subjektivnih tegoba.
4.1.7 Posebni uslovi rada
Radno mesto Montažer nije utvrđeno kao radno mesto koje pripada kategoriji radnih mesta sa posebnim uslovima rada.
4.2. Podaci o sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu
Radno odelo i radne cipele ili klompe.
4.3. Opasne materije koje se koriste na radnom mestu
Na ovom radnom mestu se ne koriste opasne materije.
4.4. Osposobljavanje na radnom mestu
Obuka iz BZR i vreme obuke – vrši se prilikom zasnivanja radnog odnosa i prilikom raspoređivanja na druge poslove i radne zadatke. Obuka se vrši teorijski i praktično.
Obuka iz protivpožarne zaštite – se vrši na 3 godine a provera znanja svake godine, vrši se teorijski i praktično.
-
PREPOZNAVANJE I GRUPISANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI I PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
Šifra
Grupa, vrsta i opis opasnosti i
Štetnosti
Verovatnoća
(V)
Posledice(P)
Rizik
(R=P×V)
MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA
ROK ZA
SPROVOĐENJE
MERA
Mehaničke opasnosti
3
Unutrašnji transport: kretaje mašina i uređaja prekidnog transporta sa/bez tereta(viljuškar)
3 2 6 Povećana opreznost u manipulativnom Stalno
(srednji) prostoru viljuškara
Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta
7
Opasne površine (podovi i sve vrste gazišta)
2
1
2
(nizak)
Kretanje sa punom pažnjom, kretanje obeleženim bezbednim putevima, a ne najkraćim. Obratiti pažnju prilikom kretanja po vlažnim i klizavim površinama . Obuću prilagoditi vrsti poda.
Stalno
7.1
Opasne površine (oštre ivice-rubovi ili šiljci, izbočeni delovi na mašinama)
2
1
2
(nizak)
Povećana opreznost pri povećanju i kontrolisanju tehnološkog procesa
Stalno
15
Opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom (oštećena izolacija)
2
3
6
(srednji)
Redovna kontrola i održavanje, pravilno vođenje produžnih kablova, pravilno izvlačenje kablova iz priključnica.
Stalno
16
Opasnost od indirektnog dodira delova pod naponom (dodir delova mašine i uređaja koji su zbog kvara došli pod napon)
2
3
6
(srednji)
Redovna kontrola i pravilno održavanje opreme i instalacije.
Stalno
Štetnosti koje nastaju u procesu rada
24-
24.4
Štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha, bez strujanja vazduha)
2
2
4
(srednji)
Korišćenje ličnih zaštitnih sredstava: odgovarajuće odelo za zimu/leto.
Stalno
21.1-21.6
Hemijske štetnosti-isparenja, gasovi, para i prašina(koje nastaju udisanjem uljnih i drugih isparenja,
prašine, dimova koje nastaju tokom procesa rada mašina).
2
2
4
(srednji)
Koristiti podatke o materiji iz bezbednosnog lista. Pre početka rada obavezno uključiti ventilaciju. Korišćenje ličnih zaptitnih sredstava. Obuka zapsoslenih.
Stalno pri izvođenju radova u ovim uslovima
22
Buka
2
2
4
(srednji)
Redovni pregled, održavanje i servisiranje mašina. Po potrebi uzeti antifone ili čepiće za uši.
Stalno
25
Neodgovarajuća – nedovoljna osvetljenost radnog mesta.
3
2
6
(srednji)
Staviti dovoljan broj neonki. Po potrebi koristiti lampu.
Stalno
Štetnosti vezane za psihičke i psihofiziološke napore
31
Nefiziološki položaj tela - dugotrajno sedenje
2
3
6
(srednji)
-Korigovati stav tela pri radu, kombinovano sa pauzama i povremenim laganim razgibavanjima
-Obezbediti oslonac za stopala
Stalno
32
Psihološka opterećenja - stres
3
2
6
(srednji)
Postavljanje realnih ciljeva i prioriteta
Stalno
33
Odgovornost u primanju i prenošenju informacija
3
2
6
(srednji)
Interne obuke i stru
no usavršavanje zaposlenih
Stalno
34.6
Intenzitet u radu- opterećenje poslom
3
2
6
(srednji)
-Postavljanje realnih ciljeva i prioriteta
-Identifikacija stvari koje je neophodno uraditi.
-Organizovanje potrebnog vremena prema tim prioritetima,
Stalno
Ostale štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada
34
Štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)
2
2
4
(nizak)
Prekovremeni rad i/ili preraspodela radnog vremena se obavlja u skladu sa Zakonom o radu.
Stalno
6. ZAKLJUČAK
Procenom rizika za radno mesto MONTAŽER ve
ina rizika nalazi u nivou nizak i srednji.
Procenom rizika utvrđeno je da radno mesto MONTAŽER - NIJE RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM.
Potrebno je preduzeti potrebne aktivnosti kako bi se smanjio rizik. Prioritet u otklanjanju rizika treba imati na rizicima koji predstavljaju najveću opasnost po zaposlenog.
Obezbeđivanjem vremena za rekreaciju, dodatnog vremena za odmor i redovnih kontrola zdravlja, osnovno je dobro vođenje kadrova, odnosno raspoređivanje zaposlenih na poslove u skladu sa psihofizi
kim mogu
nostima i stru
nom osposobljenoš
u i stalno usavršavanje u strucim mogu se umanjiti ovi rizici.
Zaposleni koristi sledeća lična zaštitna sredstva: Radno odelo i radne cipele ili klompe.
Na osnovu Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ("Sl. glasnik RS", br. 92/2008), sačinjen je Pregled opasnosti i štetnosti koje zahtevaju korišćenje sredstava i/ili opreme za ličnu zaštitu na radu.
PRAZNA TABELA
RADNO MESTO
1. OPŠTI PODACI
NAZIV
|
RADNO MESTO
|
Lokacija
|
Adresa objekta i lokacija u okviru objekta
|
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
|
stepen stručne spreme
|
Radno iskustvo
|
|
Radno vreme
|
|
2.OPIS TEHNOLOŠKOG I RADNOG PROCESA, OPIS SREDSTAVA ZA RAD I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU
2.1.Opisa tehnološkog i radnog procesa na random mestu:
2.2.Opis sredstava za rad:
2.2.1.Radni prostor:
2.2.2.Oprema za rad
2.2.3. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu
2.2.4. Sirovine i materijali koji se koriste
3. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA
Šifra
RM
|
Radno mesto
|
Poslovi
|
Broj zaposlenih
|
Uslovi za zasnivanje Radnog Odnosa
|
|
|
Detaljan opis posla zaposlenog
|
|
|
3.1.Podaci o zaposlenima na radnom mestu u vreme procene rizika
Ukupno zaposlenih
|
M
|
Ž
|
Mlađih od 18
godina
|
Osobe sa invaliditetom
|
Trudnica
|
|
-
|
-
|
-
|
-
|
-
|
3.2.Režim rada i odmora (radno vreme, organizacija rada, rad u smenama, produženi rad, način izmene smena, raspored i dužina pauza i namena)
3.3. Odstupanje utvrđene organizacije rada u odnosu na postoje
e
4. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA BEZBEDNOSTI IZDRAVLJA NA RADU
-
Podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom na radnom mestu
4.1.1. Povrede na radu na radnom mestu:
4.1.2. Invalidi rada i invalidna lica:
4.1.3. Profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom:
4.1.4. Analiza privremene sprečenosti za rad (bolovanja):
4.1.5. Izveštaji o prethodnih i periodičnim lekarskim pregledima
4.1.6. Uticaj fizičkih i psihičkih opterećenja na zdravlje zaposlenih
4.1.7 Posebni uslovi rada
4.2. Podaci o sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu
4.3. Opasne materije koje se koriste na radnom mestu
4.4. Osposobljavanje na radnom mestu (obuke)
-
PREPOZNAVANJE I GRUPISANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI I PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
-
Šifra
|
Grupa, vrsta i opis opasnosti i
Štetnosti
|
Verovatnoća
(V)
|
Posledice(P)
|
Rizik
(R=P×V)
|
MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA
|
ROK ZA
SPROVOĐENJE
MERA
|
|
|
Mehaničke opasnosti
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Štetnosti koje nastaju u procesu rada
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
6. ZAKLJUČAK
Dostları ilə paylaş: |