Inform atika va axborot texnologiyalari



Yüklə 10,44 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə32/152
tarix19.11.2023
ölçüsü10,44 Mb.
#133241
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   152
informatika-va-axborot-texnologiyalari.(Abdullaev)

«Правка»
( T a h r i r l a s h ) m e n y u s i y o r d a m i d a q a n d a y a m a l l a r
b a j a r i l a d i ?
4 . Y a n g i p a p k a n i y a r a t i s h q a n d a y a m a l g a o s h i r i l a d i ?
5. M a s a l a l a r p a n e l i d a n i m a l a r a k s e t t i r i l g a n ?
6 .
«Программы»
( D a s t u r l a r )
o p t s i y a s i n i m a v a z i f a n i b a j a ­
r a d i ?
7 . M S W i n d o w s d a s t u r i d a o y n a l a r d e g a n d a n i m a t u s h u n i l a d i ?
U n i n g q a n d a y t u r la r in i b i l a s i z ?
8 . I s h s t o l i d a g i y o r l i q l a r o ' l c h a m i q a n d a y o ’z g a r t i r i l a d i ?
9 . M S W i n d o w s d a s t u r i n i n g i s h s t o l i d a n i m a l a r j o y l a s h g a n ?
1 0 .
«Корзина»
( S a v a t ) q a n d a y t o z a l a n a d i ?
11. M S W i n d o w s q a n d a y i m k o n i y a t l a r g a e g a ?
84


1 2 .
«Проводник»
( B o s h l o v c h i ) d a s t u r i n i m a u c h u n x i z m a t q i l a d i ?
1 3 . O b ’e k t l a r n o m l a r i o l d i d a j o y l a s h g a n « + »
v a « - » b e lg ila r i 
n i m a n i b i ld i r a d i?
1 4 . B e r i l g a n i n s t a l l y a t s i o n d i s k e t l a r y o r d a m i d a k o m p y u t e r g a
p r i n t e r n i o ' m a t i n g .
1 5 .
«Панель управления»
( B o s h q a r i s h p a n e l i ) i l o v a s i d a g i
b a r c h a y o r l i q l a r m a z m u n i n i t u s h u n t i r i b b e r i n g .
85


V B O B . K O M PY U TE R G RAFIK ASI
5.1. GRAFIK OB’EKTLARNI KOMPYUTERDA 
TASVIRLASH HAQIDA MA’LUMOT
Axborotning asosiy qismini inson k o ‘rish a ’zo- 
lari orqali qabul qiladi. K o^gazm ali axborotning o ‘z- 
lashtirilishi oson bo ‘ladi. Inson tabiatining ana shu xu- 
susiyati grafik operatsion tizim larda ishlatiladi. U larda 
axborot grafik ob ’ektlar: belgilar, oynalar va rasm lar 
ko’rinishida tasvirlanadi.
Operatsion tizimning barcha grafik ob’ektlari, shu- 
ningdek, boshqa barcha tasvirlar qandaydir y o ‘l bilan 
kompyuterda hosil qilinishi yoki unga kiritilishi kerak. 
Grafik tasvirlami kompyuterga kiritish uchun maxsus 
tashqi qurilmalar ishlatiladi. Ular bilan biz 3-bobda tani- 
shib chiqqanmiz. Eng ko‘p tarqalgan qurilma - bu skaner- 
dir. So‘nggi paytda raqamli fotokameralaming ham q o i-
lanish ko‘lami kengayib bormoqda. Ulaming oddiy foto- 
apparatlardan farqi shundaki, tasvir kimyoviy yo‘l bilan 
fotoplyonkaga tushirilmaydi, balki fotokamera xotirasi- 
ning mikrosxemalariga yozib qo‘yiladi. U yerdan ax- 
borotni kabel orqali kompyuterga uzatish mumkin. Ayrim 
raqamli fotoapparatlar m a’lumotlami fayl sifatida egiluv- 
chan diskka yozib qo‘yish imkoniyatiga ham ega. Disk­
dagi axborotni esa kompyuterga o ‘tkazish unchalik qiyin 
emasligini siz yaxshi bilasiz.
Tasvimi kompyuterga videokam eradan ham kiritish 
mumkin. Videoning ketma-ketlikdagi biror kadmi tan- 
lashi va uni kompyuterga kiritishi 
ta svim i ushlab olish
deyiladi.
86


K om pyuterga tasvim i kiritish uchun uni albatta ska- 
nerlash, rasm ga olish yoki uni ushlab olish shart emas. 
Tasvim i kom pyuterning o ‘zida ham hosil qilish mumkin. 
Buning uchun grafik m uharrirlar deb ataluvchi maxsus 
dasturlar sinfi ishlab chiqilgan.
A xborotni grafik shaklda ishlab chiqish, taqdim 
etish, ularga ishlov berish, shuningdek, grafik o b ’ektlar 
va fayllarda b o 4Igan nografik o b ’ektlar o ‘rtasida b o g 4la- 
nish o 4rnatishni inform atikada 
kom pyuter grafikasi
deb 
atash qabul qilingan. K om pyuter grafikasi uch turga 
b o 4linadi: rastrli grafika, vektorli grafika va fraktal gra- 
fika. U lar o 4rtasidagi asosiy farq nurning displey ekra- 
nidan o 4tish usulidan iborat. Eslab qoluvchi elektron- 
nurli trubka (E N T )larga ega vektorli qurilm alarda nur 
berilgan trayektoriya b o ‘ylab bir m arta chopib o ‘tadi, 
uning izi esa ekranda keyingi buyruq berilguncha saqla- 
nib qoladi. D em ak, vektorli grafikaning asosiy element! 
- chiziqdir.
Vektorli grafika
bilan ishlovchi dasturiy vositalar 
birinchi navbatda tasvirlam i yaratishga m o 4ljallangan. 
Bunday vositalar reklam a agentliklarida, dizaynerlik 
byurolarida va nashriyotlarda qo 4llaniladi.
Rastrli qurilm alarda
esa tasvir ulam i tashkil etuvchi 
nuqtalar m ajm uasidan vujudga keladi. Bu nuqtalar pik- 
sellar (pixels) deb ataladi. R astr - bu ekranning butun 
maydonini qoplovchi piksellar matritsasidir. Demak, 
rastrli grafikaning asosiy elem enti nuqtadan iborat.
Rastrli grafika vositalari bilan tayyorlangan tasvirlar 
kom pyuter dasturlar yordam ida kam dan-kam holdagina 
yaratiladi. K o ‘pincha ushbu m aqsadda rassom tayyorla- 
gan tasvirlar yoki rasm lar skanerlanadi. Rastrli tasvirlar 
bilan ishlashga m o'ljallangan k o ‘pgina grafik m uharrir­
lar asosan tasvirlarga ishlov berishga m o ijallan g an . In­
ternet tizim ida k o 4proq rastrli tasvirlar qoilanilm oqda.
87


Fraktal badiiy
kompozitsiyani yaratish - bu tasvim i 
chizish yoki jihozlash emas, balki uni dasturlashdir, y a ’ni 
bunda tasvirlar formulalar yordam ida quriladi. Fraktal 
grafika odatda o ‘yin dasturlarida q o ‘llaniladi.
5.2. MS PAINT GRAFIK MUHARRIRI HAQIDA 
MA’LUMOT
MS Paint grafik muharriri rastrli tasvirlar bilan ish­
lashga m o‘ljallangan. U quyidagi buyruqlar ketma- 
ketligini bajarish bilan ishga tushiriladi:
Пуск => Программы =>Стандартные =>Paint
Ayrim hollarda Paint yorlig‘i MS W indows ish sto- 
liga ko‘chirilgan bo ‘ladi. Bunday holda Paint yorlig‘i 
ustida sichqoncha tugmachasini bosish orqali dastumi 
tezda ishga tushirish mumkin. Shundan so ‘ng ekranda 
MS Paint dasturining ishchi oynasi ochiladi (5 .1-rasm). 
U bir necha sohalardan iboratf

Yüklə 10,44 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   152




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©muhaz.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin