Mezolit (o’rta tosh) davri


1. Insoniyatning dastlabki ajdodlari, ularning makonlari



Yüklə 0,72 Mb.
səhifə69/173
tarix10.12.2023
ölçüsü0,72 Mb.
#139072
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   173
Mezolit (o’rta tosh) davri

6541771
1. Insoniyatning dastlabki ajdodlari, ularning makonlari. Ибтндоитй жамоа тузуми кишилик жамиятитараккиётининг энг узок давом этган даври хисобланади. Жумладан, Шимолий Африка, Урта ер денгизи атрофлари худудларида бу давр 2,5-3 миллион Йиллар илгари бошланган. Холбуки, бу давр Америкада 20-30 минг йил илгари солдир булган деб тахмин килинмокда. Узбекистонлик археолог олимлар Урта Осиеда ибтидоий жамоа тузумининг ёши бир миллион йилга тенг эканлигини исботладилар. Бу борада Фаргонадаги Селунгур горидаи топилган энг кадимги одамнинг колдиклари катта кимматга эга булди. Селунгур горидан топилган энг кадимги одам топилмаси Фаргона водийси худудида булганлиги учун унга олимлар "Фергантроп", яъни "Фаргона одами" деб ном бердилар


2. Arab xalifaligining paydo bolishi va uning bosqinchilik yurishlari.630 yil Arab xalifaligi tashkil topdi .Muxa mpmad (s.av) 632 yilda vafot etgach, turt xalifalar davrida islom dini butun Arabistonda tarkatildi.Bu turt xalifalar Abu Bakr, Umar, Usmon Ali davrlarida yagona markazlashgan arab davlati tashkil topdi.661 yilda taxtga Ummaviylar sulolasining kelishi xalifalikning istilochilik yurishlarini boshlab beradi.Arablar nafakat yevropaga, balki shark xalklari ustiga gorish boshlaydi.Ular Amudaryonnng yukori tarafnini «Movarounnaxr» deb atashardi.Bu suzning manosi, «daryoning narigi taklifi» degan manoni anglatgan.Arablarning ilk bor Movarounnaxrga yurishi 667 y Chigosniyonda boshladi.Keng boskinchilik yurishlari xalifa Maviya 1 davrida boshlaib, uning buyrugi bilan Ubaydullox ibn Ziyod Amudaryodan kechib utib, bostirib kiradi.Arablarning dastlabki yurishlari maxalliy xalkning xarbiy saloxiyatini sinab kurish boylik ortirish bulgan. Shunday kilib, VIIIasrning 20-yillariga kelib Movarounnaxrda arab xalifaligining siyosati urnatildi. Islom dini keng targib kilindi.Islom diniga uttanlar jon soligi juz’yadan ozod eti l adi. Sh u sabab maxalliy xalkning past tabaka vakillari kuprok islom dinini kabul kildi. Arablar islom bayrogi, ostida siyosat yuritar ekan, bu siyosat kammokkullik bilan amalga oshirildi.Shu sababdan arablar zulmiga karshi ozodlik xarakatlari tulkini vujudga keldi. Arablarning bosib olishi yangicha madaniyatni yaratdi. Arab tilining nufuzini ortib borishi, tufayli Urta Osiyo xalklarining madaniy xayotida arab tili kata axdmiyatni kasb etdi.Keyingi davrlar uchun arab tili va madannyati ulkan sivilizasiyaning yaratishga imkon berdi.

3. "Turkiston o'lkasini boshqarish to'g'risidagi nizom"ning qabul qilinishi. Чоризм узбек хонликларини босиб олгач, бу ерда азалдан давом этиб келаетган ерга эгалик килиш шаклига дуч келди. Сгориладиган ерларда дегкончиликнинг пахта, бугдой, шоли, беда, богдорчилик ва сабзавотчилик каби сохалари яхши ривожланган эди. Лалмикор ерларга дон экинлари экилган эди. Бу маълумотларга эга булган Туркистон генерал-губернатори 1870 йилда утрок ва кучманчи ахолидан олинадиган соликуларни купайтирди. Сув билан боглик булган, пахта билан боглик булган аграр сиёсат утказилди. Энг асосий аграр ислохотлар харбий коммунизм ва янш иктисодий сиёсат ислохотлари утказилган. Истило килинган ерларга рус ахолисини кучириш ташаббускори фон Кауфман эди У 1875 й.да Авлиё ота туманида дастлабки рус кишлогини ташкил этиш, уни мухофаза килиш коидаларини ишлаб чикди. Унинг бошкаруви даврида 8та рус кишлги ташкил топди. Кучириш сиёсатининг максади нима. Бу жойлар Европа Россияси мануфактура саноати эхтиёж махсулотларини етиштиришга кодир эди. Шунинг учун руслаштириш сиесати амалга оширилди. 1886 йилги "Низом" рус ахолисини кучириб келтириш йули билан улкани руслаштириш харакатини конуний мустахкамлади. Чоризм Туркистонни мустамлака улкага айлантиргандан сунг, улкада хар томонлама мукаммал ишланган режалар ва тадбирлар асосида иш юритди. Жумладан, аграр ислохоти утказилди, киска вакт ичида ушбу мустамлака улка Россия хом ашё базасига айлантирилди. Кучириш сиесати, руслаштириш сиёсати утказилди. Фаолият юритаётган мадрасаларни ёпиб ташлаб, янги рус-тузем мактаблари очилди. Ушбу мактабларда улка фарзандларини укитилиши натижасида укувчилар чаласавод булиб чикиши улар учун айни муддао эди. Улар улка фарзандларидан зиёли, билимли кишилар етишиб чикишидан жуда хам куркар эдилар. Лекин, шунга карамай, улкада зиёлилар мустакиллик учун кураш олиб борганлар. Жадидлар харакати, истиклолчилар харакати каби бир канча харакатлар вужудга келган. Аммо бу харакатлар намояндалари катагон килинган. Миллий анъаналаримиз, урф-одатларимиз Йуколиб кетаган. Улка маданий бойликлари, археологик топилмалар, кадимги кулёзмалар ёки марказга юборилган, ёки йук килиб ташланган.




Yüklə 0,72 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   173




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©muhaz.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin