Poglavlje o obaveznim namazima


Čovjekov duži namaz a kraća hutba su znaci njegova ispravnog razumijevanja. Zato duže klanjajte namaz, a kraće držite hutbu



Yüklə 1,18 Mb.
səhifə19/19
tarix21.10.2017
ölçüsü1,18 Mb.
#8667
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19
Čovjekov duži namaz a kraća hutba su znaci njegova ispravnog razumijevanja. Zato duže klanjajte namaz, a kraće držite hutbu.“ Nevevi u komentaru Muslimova Sahiha (6/159.) kaže da ne postoji nikakva protivurječnost između ovog hadisa i hadisa Džbira b. Semure. Ammarov hadis ima za cilj samo da ukaže na to da namaz treba biti duži od hutbe, a ne da on treba biti i dug do te mjere da se oteža klanjačina. Džabirov hadis ukazuje na to da i jedno i drugo trebaju biti umjereni. (op. prev.)

490 Amra bint Abdurrahman prenosi od svoje sestre da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, održao hutbu učeći suru Kaf. Bilježi Muslim (op. rev.)

491 Od Ebu Hurejre, radijallahu ‘anhu, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: „Ako svom drugu kažeš: ’Ćuti.’, dok imam drži hutbu, bespotrebno si govorio.“ Muttefekun ’alejh. (op. rev.)

492 Ibn Abbas prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: „Ko bude govori dok imam drži hutbu na danu džume, on je poput magarca koji nosi knjige. A onaj ko mu kaže: ’Ćuti.’, takav nema džume.“ Bilježe ga Ahmed, Ibn Ebi Šejbe i et-Taberani i drugi, a Ibn Hadžer kaže za njegov sened: „Nije loš.“ Neki muhaddisi ga ocjenjuju slabim zbog jednog slabog ravije u senedu po imenu Mudžalid, ali u prilog ovom hadisu ide predaja sa sahih senedom od Alkamea ibn Abdullaha koji kaže: „Sjeo sam blizu Ibn Omera u džamiji, pa je došao jedan od mojih drugova i počeo mi se obraćati dok imam drži hutbu, pa smo rekli to i to. Kada je previše počeo pričati rekao sam mu: ’Ćuti.’ Kada smo završili namaz spomenuo sam to Ibn Omeru, a on mi je rekao: ’Što se tiče tebe, nemaš džume, a što se tiče tvog druga, on je magarac.’“ Vidjeti: Musannef Ibn Ebi Šejbe, 2/525., tahkik: Ebu Muhammed Usame ibn Ibrahim ibn Muhammed. (op. rev.)

493 Od Ebu Rufa’a se prenosi da je rekao: „Došao sam do Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, dok je držao hutbu, pa sam rekao: ’O Allahov Poslaniče, ja sam stranac koji je došao da pita o svojoj vjeri, jer ne zna koja mu je vjera.’ Zatim mi je Allahov Poslanik prišao i ostavio svoju hutbu, pa kada je došao do mene donijeta mu je stolica za čije nogare sam mislio da su od gvožđa. Sjeo je na stolicu i počeo da me podučava onome što ga je Allah podučio, a zatim se vratio i završio hutbu.“ Bilježi Muslim. (op. rev.)

494 Jedan čovjek je prelazio preko vratova ljudi za vrijeme hutbe, pa mu je Poslanik kazao: „Sjedi, uznemirio si ljude.“ Bilježe ga Ebu Davud 3/467., Nesai 3/103., Ahmed 4/188., hadis je hasen sa svim senedima koji ga podupiru. (op. rev.)

495 Prenosi se od Džabira radijallahu ‘anhu, da je kazao: „Dok je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve selleme, držao hutbu na dan džume, ušao je neki čovjek, pa ga je Poslanik upitao: Jesi li klanjao?', na šta je čovjek odgovorio da nije, pa mu je Poslanik kazao: 'Ustani i klanjaj dva kratka rekjata.'“ (Muttefekun ‘alejhi) Hadis je dokaz da je propisano klanjati dva rekjata kada čovjek uđe u džamiju za vrijeme dok imam drži hutbu, zbog toga što ga sama hutba ne sprečava da obavi ta dva rekjata. Ovo je stav imama Šafije, Ahmeda, Ishaka i Ibn Hazma (Pogledati: El-Muhalla 5/68, El-Medžmu’ 4/552, El-Mugni 3/192), te nekih pravnika muhaddisa. Stav Ebu Hanife, Malika i grupe islamskih pravnika, je da onaj ko uđe u džamiju za vrijeme hutbe, treba da sjedne i da ne treba klanjati dok imam drži hutbu (Pogledati: Šerhu fethi-l-kadir 1/421, El-Mudevveneh, 1/229, El-Medžmu’ 4/552). Oni to dokazuju predajom u kojoj se veli da je neki čovjek prelazio preko vratova ljudi za vrijeme hutbe, pa mu je Poslanik kazao: „Sjedi, uznemirio si ljude.“ (Bilježe Ebu Davud 3/467, Nesai 3/103, Ahmed 4/188, hadis je dobar, a uz to ima još verzija koje ga podupiru). Način na koji dokazuju svoj stav ovim hadisom je taj što Poslanik ovome čovjeku nije naredio da klanja tehijjetu-l-mesdžid, nego mu je naredio da sjedne, što je dokaz da ta dva rekjata nisu obavezna. (op. prev.)

496 Ubejdullah ibn Ebi Rafi' prenosi da je Ebu Hurejre na prvom rekatu džume proučio suru el-Džumu'a, a na drugom rekatu suru el-Munafikun. Bilježi Muslim. (op. rev.)

497 Ed-Dahhak ibn Kajs je poslao pismo en-Nu’manu ibn Beširu u kojem ga pita: „Šta je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, učio na džumi namazu osim sure el-Džumu’a?“, pa mu je odgovorio: „Hel etake (el-Gašije).“ Bilježi Muslim. (op. rev.)

498 En-Nu’man ibn Bešir kaže: „Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je na dva bajrama i na džumi namazu učio suru Sebbih isme rabbikel-ea’la (tj. suru el-Ea’la) i Hel etake hadisul-gašije (tj. suru el-Gašije).“ Bilježi Muslim. (op. rev.)

499 Ebu Hurejre, radijallahu ‘anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: „Kada budete klanjali nakon džume klanjajte četiri rekata.“ Bilježi Muslim. (op. rev.)

500 Nafi' prenosi da je Abdullah ibn Omer nakon džume otišao kući i tamo klanjao dva rekata, a zatim je rekao: „Tako je radio Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem“ Bilježi Muslim. Šejh Muhammed ibn Salih el-Usejmin kaže: „Najviše rekata (sunneta nakon džume) je šest, jer se prenosi od Abdullaha ibn Omera sa senedom kojeg je el-’Iraki ocijenio vjerodostojnim da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, klanjao šest rekata nakon džume. Zato je Ibn Omer, kada je klanjao u Mekki, pomjerio se naprijed i klanjao dva rekata, a zatim je klanjao još četiri, a u Medini je klanjao dva rekata u svojoj kući i govorio: ’Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je tako radio.’ (bilježe Ebu Davud i et-Tirmizi sa sahih senedom) Što se tiče četiri rekata, Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je to naredio rekavši: ’Kada neko od vas klanja nakon džume, neka klanja četiri.’ Tako je postao sunnet nakon džume dva, četiri ili šest rekata. Međutim, da li ovo znači da su ovo različite opcije u svim situacijama, ili svaka opcija važi za određenu situaciju? O tome ima više mišljenja: 1. Mišljenje da svaka opcija važi za određenu situaciju je zauzeo Ibn Tejmijje koji kaže: ’Kada klanjaš sunnet džume u džamiji klanjaj četiri rekata, a ako ga klanjaš kući klanjaj dva rekata.’ 2. Drugo mišljenje je da su to različite opcije koje čovjek može da bira u svim situacijama; 3. Treće mišljenje je da se ona uvijek klanja četiri rekata, jer kada se suprotstave Poslanikov govor i djelo, daje se prednost njegovom govoru. Preče je čovjeku, shodno onome što ja preferiram, da nekada klanja četiri, a nekada dva rekata. Što se tiče šest rekata, hadis kojeg prenosi Ibn Omer ukazuje da je to radio Allahov Poslanik, ali ono što stoji u Sahihu Buharije i Sahihu Muslima jeste da je klanjao dva rekata. U prilog šest rekata može ići to što je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, klanjao kući dva rekata, a naredio je da se onaj ko klanja džumu klanja četiri rekata nakon nje, što bi bilo šest rekata, četiri na osnovu njegovih riječi i dva na osnovu njegovog djela. O tome treba razmisliti.“ Eš-Šerhul-mumti’, 5/77. (op. rev.)

501 Ebu Se'id el-Hudri, radijallahu ‘anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: „Ko prouči suru el-Kehf petkom imaće svjetlost između dvije džume.“ Bilježe ga el-Bejheki, el-Hakim i drugi, a šejh el-Albani ga ocjenjuje kao sahih kada se uzmu u obzir svi senedi koji ga podupiru. U drugoj verziji hadisa stoji: „Dobit će svjetlost koja se prostire između njega i el-bejtul-atik.“ Za detaljniju studiju vidjeti: Irva'ul-galil, 3/94. (op. rev.)

502 Hadis o tome da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tako postupao bilježe Buharija i Muslim. (op. rev.)

503 Husajn prenosi: „Kada je ’Umare ibn Ru’ejbe vidio Bišra ibn Mervana na minberu kako je podigao ruke reče: ’Allah unakazio te ruke, vidio sam Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, da samo pokazuje rukom ovako.’, i pokaza svojim kažiprstom.“ Bilježi Muslim. (op. rev.)

504Tj. ukazujući da je taj period veoma kratak. (op. prev.) Hadis bilježi Buharija, br. 935., i ovo je njegova verzija, i Muslim, br. 852.

505 Ata’ ibn Ebi Rebbah pripovijeda: „Abdullah ibnuz-Zubejr nas je predvodio na dan bajrama ujutru, a bio je petak, zatim smo se (nakon nekog vremena) vratili da klanjamo džumu ali nam nije izašao (da predvodi džumu), pa smo klanjali pojedinačno. Ibn Abbas je tada bio u Taifu, pa kada je došao spomenuli smo mu to, a on je rekao: ’Pogodio je sunnet.’“ Bilježi Ebu Davud. Kaže šejh el-Albani: „Hadis je sahih po uslovima Muslima.“ Zatim, Ebu Hurejre prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: „U ovom danu su se poklopila dva blagdana (džuma i bajram), pa ko hoće da klanja samo bajram namaz, ne mora klanjati džumu, ali mi ćemo klanjati i džumu.“ Bilježi Ebu Davud sa sahih senedom. Vidjeti: Sahihu Ebi Davud, 4/238-241. (op. rev.)

506 Šejh Abdulmuhsin el-Abbad u komentaru ovog hadisa kaže: „Ovo što je došlo od Ibnuz-Zubejra, radijallahu ‘anhu, ukazuje na to da oni nisu ostavili podne namaz, već su došli da klanjaju džumu, ali pošto on nije došao oni su klanjali pojedinačno, tj. klanjali su podne namaz jer je podne farz tog namaskog vremena.“ Vidjeti: Šerhu suneni Ebi Davud, 6/293. (op. rev.)


Yüklə 1,18 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©muhaz.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin