Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem

OLAKŠANJE TOKOM PUTOVANJA

Kada je u pitanju namaz tokom putovanja, odnosno dužina učenja na rekatima to je potpuno drugačije od onoga što se prenosi za namaze tj. njihovu dužinu kada je čovjek kod kuće, nego naprotiv čovjek treba da olakša sebi i drugima tokom putovanja. Bilježi se od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je učio dvije sure „Zaštitnice“ tokom Sabah namaza¹¹² bilježi Ahmed, Ebu Davud i Nesai a sahihom ga ocjenio Ebu Hatim.

Prenosi Ibn Ebi Šejbe¹¹³ od Ma'mera Ibn Suvejda od Amra od Omera da je on izašao sa Omerom da obave Hadždž, te im je on klanjao Sabah namaz i učio im suru Kurejš. A također kod Ibn Ebi Šejbe se prenosi od Amra Ibn Mejmuna da je on učio tokom putovanja suru Kafirun i suru Ehad.¹¹⁴

Također bilježi se u Musanefu Ibn Ebi Šejbe¹¹⁵ od Davuda Ibn Ebi Hinda od Enesa da je učio tokom putovanja suru El-A'la i njoj slične.

Bilježi imam Malik¹¹⁶ od Nafia da je Abdullah Ibn Omer, radijjallahu anhu, učio na Sabah namazu tokom putovanja deset sura s početka, sura koje su Mufessal na svakom rekatu poslje Fatihe.

Bilježi se kod Ebu Davuda¹¹⁷ da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio tokom Sabah namaza suru Zilzal dva puta, na prvom i drugom rekatu – ovo nije ispravno, ovo je Mursel hadis i sam Ebu Davud je ovaj hadis zabilježio u svome dijelu Merasil a sama vanjština upućuje na to da ovaj hadis ima neku slabost u sebi.

فصل السورة بين الركعتين

DIJELJENJE SURE NA DVA REKATA

Od sunneta je da uči na svakom rekatu po jednu suru ili više i da ne dijeli jednu suru na dva rekata jer je to suprotno sunnetu a nema smetnje ukoliko bi to ponekada učinio. Bilježi imam Ahmed u Musnedu¹¹⁸ i Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi i drugi¹¹⁹ u hadisu od Mihrana da je rekao: Pričao mi je onaj ko je čuo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:

أخرج الطحاوي عن أبي العالية قال : أخبرني من سمع النبي صلى الله عليه و سلم أنه قال : لكل ركعة سورة.

"Za svaki rekat je jedna sura (uči se jedna sura)."¹²⁰

Mnogima od ljudi je nepoznat ovaj sunnet dok su naši ispravni prethodnici na to pazili i predavali veliku pažnju jer je to postupak i djelo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ne pamti se (prenosi se) od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ispravnim putem i jasnim da je dijelio jednu suru na dva rekata a najbliže ono što se bilježi i veže za dotičnu temu jeste ono što bilježi Ibn Ebi Šejbe¹²¹ od Hišama od njegova oca od Ebu Ejuba ili Zejd Ibn Sabita, radijjallahu anhu:

"Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio na Akšam namazu suru El-E'raf na dva rekata."

Ovaj hadis je ustvari hadis Zejda, on ga prenosi no, ocjenjujući ovaj hadis Darekutni je u svome dijelu "El-Ilel" spomenuo da Urve nije čuo ovaj hadis od Zejda, radijjallahu anhu.

Bilježi Ibn Madže u hadisu od Aiše, radijjallahu anha, merfuan da je rekla:

"Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je učio suru Bekara na dva rekata." I nije ispravan.

I ako se prenosi od ashaba, radijjallahu anhum, suprotno tome, to se desilo u rijetkim slučajevima,a ne kao što je to slučaj danas sa mnogim imamima mesdžida i klanjačima. Prenosi se od Ebu Bekra Es-Sidika, a to bilježi Bejheki¹²², AbduRezzak¹²³ i Tahavi¹²⁴:

"Da je Ebu Bekr Es-Sidik, radijjallahu anhu, učio suru Bekaru na dva rekata."

Bilježi Ibn Ebi Šejbe od Jahje Ibn AbduRahmana Ibn Hatiba:

"Da je Omer, radijjallahu anhu, učio suru Ali-Imran na prva dva rekata od Jacije namaza."Bilježi također Darekutni¹²⁵:

"Da je Abdullah Ibn Abbas učio dva ajeta iz sure Bekara na dva rekata." Rekao je Darekutni: Sened ovoga hadisa je hasen.

No, ovo je rijetko skroz, sunnet je da se na svakom rekatu uči po jedna sura. Zbog toga su ashabi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, vodili brigu o ovome, a mudrost je u tome da se slijedi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ono što se primjećuje jeste da je svaka sura poredana i povezana sa svojim ajetima pa ukoliko bi stao na bilo kojem dijelu sure prije njenoga završetka to bi stajanje bilo pokuđeno jer nije sura potpuna, a ta pokuđenost vidljiva je bez da se nešto dodatno govori o tome (zbog nepotpunosti odnosno nedorečenosti onoga šta je time ciljano objavom). Ovo jasno vidimo u predaji koju nam spominje imam Buhari, rahimehullahu, odnosno priča Ensarije koji je čuvao Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, u pohodu (bitci) "Zatu Er-Rika'" pa ga ja pogodio neprijatelj strijelom pa je izvadio tu strijelu i nastavio da klanja, pa ga je opet pogodio a on je to izvadio i nastavio, pa i treći puta ga je pogodio pa je opet uradio što i prva dva puta, nije prekidao namaz, i rekao je: "Bio sam u namazu i učio jednu suru, pa mi je mrsko bilo da prekinem tu suru sve dok je nisam završio" a to mu je i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, potvrdio (nije ga ukorio).

Da je dozvoljeno da se sura podijeli na dva rekata odnosno da se pravi prekid, toga stava su bili i: Ibn Džebir, Ata i drugi tabini a na šta je ukazao Ahmed, rahimehullahu.

Prenosi se od Abdullah Ibn Amra Ibn Asa, radijjallahu anhu, da je on korio, prijetio onome ko podijeli suru na dva dijela.

Preveo je Muhammed Ibn Nasr u svome dijelu "Kijamu El-Lejl" i napisao poglavlje: "Poglavlje o pokuđenosti prekidanja sura" i spomenuo je nekoliko predaja koje su merfu'u ili mevkuf na ashabe, radijjallahu anhum, no i ovdje ima neki slabosti.

Opisujući one koji stalno prekidaju ili dijele sure na dva dijela rekao je Ibn Kajjim, rahimehumullahu, za njih da su imami džahili (neznalice). Rekao je Ibn Kajjim, rahimehumullahu, u dijelu "Zadu-l-Mead": "Nije lijepo da se uči od svake sure samo jedan dio njen ili da se uči jedna sura na dva rekata, to je suprotno sunnetu – a na tome ustrajavaju samo IMAMI DŽAHILI (imami neznalice)."

تكرار الآية الواحدة