Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem


TEKBIR ZA RUKU' (PRI ODLASKU NA RUKU')



Yüklə 1,26 Mb.
səhifə25/34
tarix30.11.2017
ölçüsü1,26 Mb.
#33397
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   34

TEKBIR ZA RUKU' (PRI ODLASKU NA RUKU')


Potom će da donese tekbir pri odlasku na ruku' riječima: Allahu Ekber. Ruku' je rukn po riječima Allaha Uzvišenoga:

O vjernici, molitvu obavljajte i Gospodaru svome se klanjajte (činite ruku' i sedždu).“

Ruku' biva prije sedžde i na tome su složni svi islamski učenjaci i rečeno je: u šerijatu prije našega bilo je obrnuto a to su prenjeli neki od Mufesira (komentatora Kur'ana) iz riječi Allaha dželleša'nuhu:

O Merjema, budi poslušna svome Gospodaru i licem Na tle padaj i sa onima koji molitvu obavljaju i ti obavljaj! (Čini sedždu i ruku')."

No, u ovome dokazivanju ili stavu ima slabost.

I ovo je drugi tekbir u namazu i sam prelazak u namazu sa rukna jednog na drugi ili pak sa vadžiba na drugi vadžib ne biva osim sa izrazom ALLAHU EKBER, dok je iz ovoga propisa samo izdvojen povratak sa Ruku'a po konsenzusu islamski učenjaka i u njemu je popisano da se to čini Temhidom.



حكم التكبيرات عدا تكبيرة الإحرام

PROPIS OSTALI TEKBIRA MIMO POČETNOG TEKBIRA


Ovdje imamo nekoliko mes'ela od njih su:

  • Ovaj tekbir da li je on Vadžib ili ne? Odnosno šta je propis svi tekbira nakon njega osim početnoga tekbira jer smo to prethodno spomenuli i pojasnili da oko toga nema razilaska kod islamski učenjaka.

Razišli su se islamski učenjaci oko propisa (Vudžuba) „prelazni“ tekbira:

Stav da su ti tekbir SUNNET je stav većine islamski učenjaka i to je ISPRAVNO, dok se prenosi od imama Ahmeda, rahimehumullahu, da je u jednom od dva rivajeta rekao da je ovaj tekbir vadžib oslanjajući se na riječi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:



أَخْبَرَنَا أَبُو زَكَرِيَّا بْنُ أَبِى إِسْحَاقَ الْمُزَكِّى حَدَّثَنَا أَبُو الْعَبَّاسِ : مُحَمَّدُ بْنُ يَعْقُوبَ أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانُ الْمَرَادِىُّ أَخْبَرَنَا الشَّافِعِىُّ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِىُّ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ أَبِى قِلاَبَةَ حَدَّثَنَا أَبُو سُلَيْمَانَ : مَالِكُ بْنُ الْحُوَيْرِثِ رَضِىَ الله عَنْهُ قَالَ قَالَ لَنَا رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- : «صَلُّوا كَمَا رَأَيْتُمُونِى أُصَلِّى».

Klanjajte kao što vidite mene da klanjam.“134

Dok je u drugom rivajetu od njega preneseno da je rekao da je taj propis samo za Faz namaze dok za dobrovoljni namaz nije to slučaj. No. Ispravno je da je to mustehab za Farz i za Nafile osim u jednom slučaju: a to u slučaju imama kada Me'mum ne zna prelazak imama na sljedeći dio namaza osim da kaže Tekbir, pa ono sve što ne može da dovede do ispunjena vadžiba (bez njega ne može da se uradi vadžib) i ono samo biva VADŽIB. Tako da je sunnet za imama kada klanja da podigne svoj glas kako bi oni koji ga prate mogli dobro da čuju tokom namaza.

Odgovor onima koji dokazuju općenitim hadisom:

Klanjajte kao što vidite mene da klanjam.“

Biva na dva načina:



  1. Osnova u postupcima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste vudžub (vadžib) osim što se izdvoji iz konteksta datog dijela ili postupka, a od najjači dokaza ovoga tipa jesu:

  • Nedostatak predaja koje bi potvrdile konstantnost tih postupaka

  • I olakšanje onih koji su bili prisutni kada je objava spuštana a oni su ashab,i radijjallahu anhum, i oni nisu bili strogi po tom pitanju (pretjerivali)

  1. Prenosi se od skupine ashaba i tabina da oni nisu učili sve tekbire tokom namaza i to putem seneda prenosioca koji su jasni ko dan, naprotiv to je bila praksa muslimana u većini zemalja.

Prenosi imam Buhari135 rahimehullahu, od Mutarifa od Imran Ibn Husejna:

Da je on klanjao sa Alijom radijjallahu anhu u Basri pa je rekao: Podsjetio nas je ovaj čovjek na namaz kako smo ga klanjali sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem.“

Pa je spomenuo da je on donosio tekbir svaki puta kada se je spustio i kada se je podigao.

Bilježi imam Muslim136 od Jahje iBn Kesira od Ebu Seleme:

Da je Ebu Hurejre imao običaj da donosi tekbir svaki puta kada je se spustio i podigao, pa samo rekli: O Ebu Hurejre, šta je ovaj tekbir? Pa je rekao: Ovo je namaz Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.“

Bilježi imam Buhari137 od katade od Ikrime da je rekao:

Klanjao sam iza šejha u Mekki pa je on tokom namaza donio dvadeset i dva tekbira pa sam rekao Ibn Abbasu: On je Ahmak! Pa mi je rekao: Majka te nemala (vid prekora a ne dova) to je sunnet Ebu Kasima, sallallahu alejhi ve sellem.“

Omer Ibn Hattab, Omer Ibn Abdu-l-Aziz, Kasim Ibn Muhammed, Salim Ibn Abdullah i Seid Ibn Džubejr nisu stalno učili sve tekbire!

Ovo upućuje da se tekbir ponekada ostavi (ostavljao kod prvi generacija) tako da su to zaboravili (zapostavili) mnogi a što opet upućuje da ti tekbiri nisu bili vadžib i da Selef to nije smatrao niti uzimao kao rukn ili vadžib.

Naprotiv ne učenje tekbira bilo je rasprostranjeno tako da su neki ljudi u gradovima radili potpuno po tome da se oni ne uče tokom prvi generacija, rekao je Isahk Ibn Mensur:

Rekao sam Ahmedu: Koji su to tekbir oni izostavljali? Pa je rekao: Tekbir pri povratku sa ruku'a prije sedžde i onaj koji se čini kada čovjek hoće da učini drugu sedždu tokom svakog rekata.“

Dakle izgovor tekbira pri odlasku i povratku kod njih nije bila stalna praksa, niti je to bila njihova vanjština a niti su radili tokom namaza ne u Mekki niti Medini a niti u Basri. Ovo je sada praksa u svim zemljama u ovome našem vremenu, ono što ja znam. Danas je praksa postala da se ljudima zamjeri ukoliko bi to ostavili kao što se zamjerilo prvim generacijam (nekim od njih) kada su to činili pa čak i od neki učeni odnosno poznati. Ovo je ujedno dokaz da osporavanje neki ljudi odnosno praksa dotičnoga dijela naspram istine ne znači ništa, i obaveza na ljudima je da se okreću i idu za sunnetom a ne da oni to svojim nahođenjem smatraju i tako čine.

U ovoj mes'eli imama Malik, rahimehumullahu, je ostavio stanovnike Medine da rade shodno hadisu koji je ispravan i zabilježen.


  1. Ovaj tekbir je propisan da se čini zbog obavjesti (obznane) pokreta imama shodno hadisu: „Kada imam donese tekbir i vi donesite...“ te stoga njega nije potreban onaj koji klanja sam, dok imama vide oni koji su s njim (kao onaj koji klanja sam sa imamom) al opet je izdvojeno i ostaje da se donosi tekbir prilikom spuštanja i podizanja (odlaska i povratka) za svakoga klanjača.

ISTINA da onaj koji stalno ostavlja sve tekbire je grešnik (onaj koji je pogrešio), njegov postupak nije hvale dostojan i ne priliči da to radi niti da ustraje na tome.

رفع اليدين للركوع


Yüklə 1,26 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   34




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©muhaz.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin