PODIZANJE RUKU TOKOM RUKU'A
Tokom ruku'a čovjek će da podigne ruke jer je to bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da podigao ruke spram ramena ili pak do resica ušiju dok u jednom rivajetu se prenosi do krajni dijelova uha, a također prenosi se138 od Abdullah Ibn Omera da je on podigao ruke spram svojih grudi, odnosno mimo ovoga gore rečenoga, a to je sutvari Mevkuf na Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
وقت رفع اليدين
VRIJEME PODIZANJA RUKU
Podizanje ruku je došlo u nekoliko stanja: prije tekbira, zajedno sa tekbirom i poslej tekbira. Ovo je došlo u hadisima od Abdullah Ibn Omera, od Vaila i od Malika, radijjallahu anhu. Podizanje ruku tokom ili u ovome dijelu je sunnet.
موضع رفع اليدين وأحكامه
MJESTA PODIZANJA I PROPIS PODIZANJA RUKU
Mjesta na kojima se podižu ruke a što je bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem su:
-
Početni Tekbir (El-Ihram) i ovo je prvo podizanje
-
Prilikom Ruku'a i ovo je drugo mjesto podizanja
-
Podizanje prilikom povratka sa Ruku'a i ovo je treće ustvari podizanje
-
Prilikom povratka sa drugoga rekata na treći odnosno prije stajanja na trećem rekatu, ovo je četvrto podizanje (neki su ovo četvrto podizanje osporili, al ispravno je da i ovo podizanje je Sahih, odnosno utemeljeno)139
Ova podizanja su sunnet, praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a također i ashaba radijjallahu anhum, ne bilježi se niti od jednoga ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da nije podizao ruke tokom namaza općenito kao što to navodi imam Buhari u poglavlju „Podizanje ruku“140
Ostavljanje podizanja ruku ponekada je bolje jer prenosioc hadisa o podizanju je Abdullah Ibn Omer, a od njega je zabilježeno da nije podizao ruke osim pri Početnom Tekbiru, bilježi Ibn Ebi Šejbe141 i Tahavi u dijelu „Šerh Menai El-Asar“142 od Mudžahida da je rekao:
„Klanjao sam iza Ibn Omera, i on nije podizao ruke osim pri početnom tekbiru tokom namaza.“
Bilježi se od Esveda da je rekao:
„Vidio sam Omera Ibn Hattaba da je podigao ruke samo pri početnom tekbiru i više se nije tome vraćao.“
Bilježi imam Tahavi143 a Sahihom ga ocjenio Bejheki.
Od Asima Ibn Kulejba od njegova oca se prenosi da je rekao:
„Alija, radijjallahu anhu, je dizao ruke pri početnom tekbiru tokom namaza, i nije to činio osim tokom toga tekbira.“ Bilježi imam Tahavi144 i rekao je ova predaja je sahih.
Prenosi se Merfuan od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, – ova predaj nije Sahih, u hadisu od Muhammed Ibn Džabira od Hammad Ibn Ebu Sulejmana od Ibrahima od Alkame od Ibn Mesuda da je rekao:
„Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Bekrom i Omerom i nisu dizali ruke osim pri početku namaza.“145146
Rekao je Ibn Mubarek, rahimehumullahu: „Ovaj hadis kod mene nije ispravan (vjerodostojan)“, dok je rekao Ebu Hatim: „Ovaj hadis je greška.“ Rekao je Ahmed Ibn Hanbel i njegov šejh Jahja Ibn Adem: „Ovaj hadis je Daif (slab)“, prenosi Buhari od njih i podržao ih je u tome. Rekao je Ebu Davud: „Ovaj hadis nije Sahih“ i reko je Darekutni: „Nije vjerodostojan.“
I ovo je najjača predaja onima koji zabranjuju da se dižu ruke osim pri početnom tekbiru na ovome stavu su bili i temeljili svoje dokaze hanefije i Es-Sevri.
رفع اليدين في السجود
PODIZANJE RUKU PRILIKOM SEDŽDE
Podizanje ruku prilikom odlaska na sedždu i pri povratku sa sedžde nije praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je imam Buhari, rahimehullahu. u poglavlju „O podizanju ruku“:
„Ne podižu se ruke tokom namaza nikako dok čovjek sjedi.“
Prenose se hadisu od Malika Ibn Huvejrisa, Enes Ibn Malika i Vaila Ibn Hudžra – no, oni nisu ispravni i ništa od ovoga spomenutog u ovom poglavlju nije ispravno.
Hadis od Malika Ibn Huvejrisa nije ispravan u njemu se izdvojio od ostali prenosioca Ibn Ebi Adijj od Šu'be i Seid Ibn Urve od Katade od nasr Ibn Asima od Malika Ibn Huvjerisa.
Također ovaj hadis prenosi skupina od Seida Ibn Ebi Urve od Katade i ne spominju podizanje ruku tokom sedžde.
Kada je u pitanju hadis od Enesa, ispravno je da je on Mevkuf, i takvim ga ocjenio Darekutni i u ovome hadisu je se izdvojio Abdu-l-Vehab Es-Sekafi.
Dok hadis od Vaila Ibn Hudžra, rahimehumullahu, kojeg prenosi Ešas Ibn Sevar a on nije pouzdan (on je daif) od Abdu-l-Džebara od njegova oca.
Dok je zabranio Ibn Omer, radijjallahu anhu, kao što se to bilježi u dvijema vjerodostojnim zbirkama da se dižu ruke između dvije sedžde.
Na osnovu ovoga ne prenosi se ništa odnosno nije ispravno da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to činio, na ovo je ukazao i Ibn Kajjim da se to ne čini odnosno da nije ispravno.147
No, ovo se prenosi od neki ashaba da su činili kao što je to Ibn Omer, radijjallahu anhu, da je on dizao ruke kada bi činio sedždu, a to je spomenuo Ibn Hazm u dijelu „Mehala“148 od Ubejdullah Ibn Amra od Nafie od Ibn Omera: Da je on dizao ruke kada bi stupio u namaz, te kada bi učinio ruku' i kada kaže: Semi-a-Allahu limen hamidehu te kada bi učunio sedždu između rekata dižući ih do ruku.
صفة الركوع
NAČIN ČINJENJA RUKU'A
Nakon toga će da ide na ruku', a od sunneta je da odlazak me'muma ide na ruku' nakon imama. Zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Pa kada on učini ruku' i vi učinite (imam)...“ a ovo je došlo u takvom kontekstu da je poredano ko koga slijedi odnosno redosljed činjenja ruku'a. Ta prednost imama može da bude potpuna (tako što će on da potpuno ode na ruku a potom me'mum) ili pak nepotpuna (da imam bude ispred me'muna u činjenju ruku'a) pa stupi u ruku kada imam već je stupio.
Sunnet je da tokom ruku'a leđa budu prava kao što je to činio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu od Ebu Humejda Es-Sadija koji je Merfu': „Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poravnao (ravnim učinio) svoja leđa.“149 Dakle učinio je svoja leđa prava bez savijanja.
A kada je u pitanju glava Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Allahov Poslanik bi držao glavu ravno bez da bi je savijao ka dolje a niti podizao prema gore a niti bi je zakretao u neku od strana nego između toga.150151
Najmanji vid ruku'a je da se čovjek nagne malo prema naprijed odnosno da njegove šake budu blizu podkoljenica ili nešto blizu toga i to mu je ustvari ispravan ruku a sedžda mora da bude „dublja“od toga. Od sunneta je da svoje ruke stavi i čvrsto uhvati koljena s tim da prsti budu rašireni jedan od drugoga.
Vadžib je da bude smiren tokom činjenja ruku'a iz istoga razloga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio čovjeku koji nije bio smiren tokom namaza da ponovi taj namaz, spomenuta osoba nije bila smirena na ruku'u i sedždi odnosno nije ih upotpunjavala. A ko to ne čini on ustvari ne ispuni stvari koje su vadžib tokom namaza i njegov namaz biva neispravan (pokvaren), bilježi Muhammed Ibn nasr Mervezi152 u hadisu od A'meša od Zejda Ibn Vehba: Da je Huzejfe Ibn Jeman, radijjallahu anhu, vidio čovjeka koji nije smiren (ne upotpunjuje) na ruku'u i sedždi pa mu je rekao: „Od kada ti tako klanjaš namaze? Pa mu je odgovorio: Od svoje četrdesete godine (ili već četrdeset godina) pa mu je rekao Huzejfe: Ti već četrdeset godina nisi klanjao (nije ti ispravno) i kada bi umoro na tome, ta umro bi na nečemu mimo onoga na čemu je bio Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem.“
Naredba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, čovjeku da ponovi namaz (jer nije upotpunjavao, bio smiren na namazima) ustvari znači da je RUKU'U VADŽIB, i onaj ko ne bude smiren tokom ruku'a njegov namaz je POKVAREN (NEISPRAVAN).
تطويل الركوع
Dostları ilə paylaş: |