Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem
RAZLIKA U VRIJEDNOSTI MESDŽIDA, VRIJEDNOST DREVNOG MESDŽIDA
Yüklə 1,26 Mb.
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- DOVA PRI ULASKU U MESDŽID
- ULAZAK DESNOM NOGOM U MESDŽID
RAZLIKA U VRIJEDNOSTI MESDŽIDA, VRIJEDNOST DREVNOG MESDŽIDANema razlike između mesdžida jednog od drugoga, osim tri mesdžida na osnovu dokaza Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a preče je čovjeku da klanja u mesdžidu koji mu je najbliži da bi se sprovela korist mesdžida, da u njemu klanjaju oni koji su najbliži i na ovom stavu je selef (ispravni prethodnici) kao što se to bilježi kod Ibn Ebi Šejbe od Mensura od Hasana da je rekao: „Volio je da bude u mnoštvu svoga naroda (komšija), odnosno da povećaje skup svoga naroda“. Došla je predaj od neki ispravni prethodnika da su oni voljeli da klanjaju u mesdžidu starijem (prije sagrađenom) od novoga i ovo je ispravnim putem preneseno od Enesa Ibn Malika, kao što to bilježi Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin u knjizi „Es-Salah“ u hadisu od Ibn Sirina: „Išao sam sa Enes Ibn Malikom iza jednoga ugla pa smo naišli pored mesdžida i on upita: Je li ovo novi mesdžid? Pa ukoliko bi rekao da, on bi ga prošao, no ukoliko bi rekao Atik (drevni, davnašnji) klanjao bi u njemu!“ Bilježi Ibn Ebi Šejbe od Mamera od Avfa da je rekao: „Pričao mi je jedan čovjek od stanovnika pustinje. Reče: Jednoga dana došao nam je čovjek iz velika grada, pa tako jednoga dana dok smo bili pored vrela vode zadesi se i on, no u to vrijeme nastupi namaz, a mi smo imali dva mesdžida u tom kraju, pa nas taj čovjek upita koji od ova dva je prvi sagrađen? Pa mu bi rečeno ovaj, pa se uputi ka njemu.“ Neki su unapređenje odnosno pravdanje drevnog (starijeg) mesdžida nad novim dokazivali riječima Allaha Uzvišenog: „Mesdžid čiji su temelji, već od prvog dana, postavljeni na strahu od Allaha zaista više zaslužuje da u njoj obavljaš molitvu.“ Pa na osnovu riječi već od prvoga dana razumije se propisanost klanjanja u mesdžidu koji je napravljen prvi. A vjerojatno poenta i cilj Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, jeste sprečavanje izgradnje mnoštva mesdžida bez potrebe, a što bi moglo da dovede do rascjepa među muslimanima. Pa tako svako onaj ko ne bi volio određenog čovjeka čak šta prezire ga imao bi priliku da ide u mesdžid i klanja u koji ne odlazi ovaj čovjek, a poznato je da okupljanje muslimana na jednom mjestu znači njihovu slogu, potpomaganje i snagu a i ono najbitnije odbacivanje pojave mržnje i netrpeljivosti među njima. Na drugu stranu, neka ulema nisu pravili razliku između mesdžida novog ili pak onoga starog (ranije napravljenog), rekao je Amidi:
Od sunneta je da čovjek kada odluči da uđe u mesdžid kaže i prouči dovu koja je došla u šerijatu od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Bilježi imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu od Sulejman Ibn Bilala od Rebie Ibn AbduRahmana od AbudlMelika Ibn Seida od Ebu Seida ili Ebu Humejda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:
Također u ovom hadisu ima prekid kako navodi autor ovog dijela dok je šejh Albani ocijenio ovaj hadis ispravnim (sahih). Rekao je imam Tirmizi, hadis od Fatime je hadis hasen (dobar) a njegov sened nije spojen (ima prekid) a Fatima kćerka Husejnova nije doživila Fatimu kćerku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a Fatima je živjela nakon Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko mjeseci, dakle nije pouzdano i ispravno da se kaže i donosi salavat i selam na Poslanika pri ulasku u mesdžid na osnovu svega gore spomenutog (nema jasna i ispravna dokaza).
U ovom hadisu se izdvojio po predaji Šeddad Ibn Seid, i ako je pouzdan nije opravdano njegovo izdvajanje. Zato je rekao Bejheki nakon što je spomenuo ovaj hadis u svome sunenu: „U ovom se hadisu izdvojio Šeddad Ibn Seid, a sam hadis nije jak.“ Na osnovu svega spomenutog ovaj hadis je MUNKER40, međutim i ako ovaj hadis nije govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali rad po ovom hadis je prihvaćen. Rekao je imam Buhari u svome sahihu: „Poglavlje o pružanju prednosti desnoj strani pri ulasku u mesdžid i drugdje“. Ibn Omer je imao običaj da desnom nogom ulazi u mesdžid a kada bi odlučio da izađe onda bi to činio lijevom nogom. I ova predaja od Ibn Omera je dobra i nisam joj našao mahanu. Samo prihvaćanje ove predaje od strane imama Buharija ukazuje na pohvalnost toga postupka i zabilježio je hadis od Ajiše, radijjallahu anhu: „I lijepim je gledao (smatrao) davanje prednosti desnoj strani u svemu.“ Također, na osnovu ove predaje odnosno ove prakse izgrađeno je pravilo da ukoliko se radi o stvarima u kojima ima učešće dvije noge i dvije ruke, a od lijepi (pohvalni) stvari je – daje se prednost desnoj strani dok bi bilo pak nešto suprotno navedemo onda prednost ima lijeva strana. Ponekada se kaže ovo je u stvarima prirode čovjeka (vjernika) tj. od adeta a nije od ibadeta. Kada se govori o ibadetima onda mora da bude jasan dokaz o propisanosti toga ibadeta, i ono što se bilježi i prenosi od Ibn Omera, radijjallahu anhu, je specifični slučaj a vjerojatno je našao dokaz na kome je to zasnovao. Dokazivanje hadisom koji prenosi Ajiše, radijjallahu anha, nije prikladno a Allah najbolje zna, jer iz ovoga proizlazi da bi bilo propisano da se daje prednost desnoj strani u mnogo stvari pa i u ibadetima za koje u osnovi nema dokaz za takvo nešto, al na osnovu predaje od Ibn Omera, radijjallahu anhu, može da se napravi izuzetak po pitanju ulaska i izlaska iz mesdžida. Kada je riječ o adetima (običnim stvarima) kao što su uzimanje i davanje pa nema smetnje da to ljudi obavljaju i vrše desnom rukom pa čak šta više to je sunnet i ako za to nema dokaza pa je zato i Ajiša, radijjallahu anha rekla: „To je bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svim stvarima.“ Kada se govori o slučaju čovjeka koji dođe pred mesdžid u obući lijepo je i treba da postupi na sljedeći način: Da izuje prvo svoju lijevu nogu te potom stane na obuću a potom izuje desnu nogu i onda stane na svoju obuću također a tek onda da pruži i uđe u mesdžid svojom desnom nogom kako bi prilikom izuvanja prvo izuo lijevu a onda desnu a pri ulasku prvo ušao desnom nogom. تحية المسجد وأحكامها Yüklə 1,26 Mb. Dostları ilə paylaş:
|