O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta



Yüklə 6,03 Mb.
səhifə245/250
tarix10.12.2023
ölçüsü6,03 Mb.
#139327
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   250
majmua

Baholash mezonlari









26-30 ball “a’lo”

Fanga oid nazariy bilimlarni to‘la o‘zlashtira olish. Xulosa va qaror qabul qilish. Ijodiy fikrlay olish. Mustaqil mushohada yurita olish.
Olgan bilimlarini amalda qo‘llay olish. Mohiyatini tushuntirish. Tasavvurga ega bo‘lish.

22-25 ball “yaxshi”

Mustaqil mushohada qilish. Olgan bilimlarini amalda qo‘llay olish. Mohiyatini tushuntirish. Bilish, aytib berish. Tasavvurga ega bo‘lish.

17-21
ball“qoniqarli”

Mohiyatini tushuntirish. Bilish, aytib berish. Ma’lum bir tasavvurga ega bo‘lish.




0-16 ball “qoniqarsiz”

Fan bo‘yicha nazariy va amaliy bilimlarni bilmaslik

Fan o‘qituvchisi


imzo f.i.sh.


Kafedra mudiri


imzo f.i.sh.


TARQATMA MATERIALLAR




3
ҚадимгидунёШарқваҒарбфалсафаси муаммоларидаги фарқлар


Шарқ Ғарб
Асосий эътибор инсон Натурфалсафа, онтология,
муаммосига қаратилади; гносеология, методология, эстетика,
Инсон муаммоси амалиёт, мантиқ, ахлоқ, сиёсат ва одамларнинг ҳаёт фаолияти, ҳуқуқ муаммолари ўрганилади. турмуш тарзи нуқтаи-назаридан Ғарбда инсонга руҳий борлиқ ўрганилади. Инсоннинг ўзлиги, ёки одоб-ахлоқи орқали одоб-ахлоқи, ҳукмдорларга,
мурожааат этилмайди,
турли ёшдаги одамларга, балки борлиқ ва билишнинг шунингдек, жамиятдаги умумий тамойиллари сифатида
ижтимоий ҳолати турлича бўлганларнинг ёндашилади.
амалий фаолияти билан боғлиқДиндан ажралишга ҳаракат қилади. муаммолар ўрганилади.
кўпроқ илмий методологияга таянади.
Дин билан ўзаро алоқадорликда Қадимги Ғарб фалсафий таълимотларининг ривожланади.
Фалсафий оқим фалсафа бирортаси кенг тарқалган динлардан
сифатида ҳам, дин сифатида ҳам намоён бирига айланмади. бўлади (брахманизм, индуизм, конфуцийчилик, зардўштийлик ). Ғарбда фалсафий категориялар
Шарқда ўзига хос фалсафий аппарати моҳият, миқдор, ўрин, жой, категориялар аппарати мавжуд (Инь – аёллик, ҳолат, ҳаракат ва ҳоказоларлар
Янь-эркаклик асоси, Ци – уларнинг бирикмаси, билан белгиланади. Дастлаб улар ҳақида
Сансара – жоннинг қайта гавдаланиши, Аристотелнинг “Категориялар” Ахурамазда- яхшилик, Ахриман - ёвузлик ). китобида келтирилган.

9


Yüklə 6,03 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   250




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©muhaz.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin