Politika cena kao faktor optimizacije funkcionisanja elektroenergetskog sistema

1.10Forme i karakteristike regulacije

Odsustvo konkurencije na monopolskom tržištu, primoralo je vlade tih zemalja da intervenišu u smislu da spreče zloupotrebu tog položaja na račun potrošača. Pored ovog osnovnog cilja, regulacija se razvijala i u pravcu obezbeđenja sigurnosti snabdevanja potrošača, očuvanja čovekove sredine, uvođenju određenih standarda troškova, kao što je često služila i u svrhu promocije nekih specifičnih političkih ciljeva kao što je izbor tehnologije, korišćenje pogonskog goriva u termoelektranama i slično.

Ekonomska regulacija se često tretira kao proces koji treba da nadomesti sve imperfektnosti tržišta, i obezbedi javnim preduzećima takve uslove poslovanja koji bi bili približno slični onima koji postoje na konkurentskom tržištu. U najširem smislu reči, uticaj regulatora na formiranje cena i obezbeđenje ne-diskriminatornog položaja za sve kategorije potrošača, treba da simulira konkurentske uslove koji teže da minimiziraju privatne i društvene troškove uz obezbeđenje sigurnog snabdevanja svih potrošača koji su spremni da plate za takvu uslugu.

Iako većina ekonomista više preferira konkurenciju nego regulaciju, postojanje monopola, pojava indirektnih troškova (npr. troškova zagađenja čovekove sredine) kao i slučajeva nedovoljne informisanosti javnog mnjenja (pogotovu kada ta informisanost podrazumeva poznavanje složenih tehnoloških procesa i sl.), neminovno dovodi do nje.

Postoje različiti stepeni i nivoi ekonomske regulacije, od one koja se često naziva strukturnom regulacijom u kojoj se neprestano kontroliše i nadgleda poslovanje preduzeća, od koga se traži da zadovolji određene zahteve koje postavljaju nadležni organi ili zakonodavac, do tzv. labave regulacije, gde je regulator najčešće nadležni državni organ koji postavlja osnovne principe poslovanja, koji se uglavnom odnose na više industrijskih grana koje posluju u sličnim uslovima, a koji proističu iz opšteg privrednog prava. U ovom slučaju, preduzeća imaju daleko veći stepen autonomije, manju kontrolu, a proveravaju se samo onda ukoliko naruše neko od ustanovljenih pravila ponašanja.

Funkcija ekonomske regulacije može da se sprovodi direktno od strane države ili kroz jedno ili više nezavisnih regulatornih tela, kojima je dat mandat i zakonsko ovlašćenje da sprovode kontrolu određenih aspekata poslovanja preduzeća.

Postoje neke opšte karakteristike koje se odnose na skoro sve navedene forme, a posebno na situaciju kada postoji nezavisna regulativa. U nameri da zadovolji svoju osnovnu funkciju, simulaciju konkurentskog okruženja, regulator mora da raspolaže pravom da to učini. To pravo može da proističe iz važećih privrednih, anti-monopolskih ili trgovačkih zakona, kao i po osnovu odluka, uredbi, dekreta i slično, koje donese vlada.

Zakonsko okruženje koje se uspostavlja u cilju kontrole i sprovođenja regulatornog režima je veoma bitno radi određivanja efektivnosti i efikasnosti regulatornog procesa. Što su veća prava kojima raspolaže regulatorno telo, to je manja mogućnost da ono postane zavisno.

U cilju obezbeđenja neophodnog autoriteta regulatornog tela, nekoliko fundamentalnih načela moraju da se zadovolje, kako bi regulacija bila efikasna i efektivna. To su nezavisnost, transparentnost i nepristasnost odnosno objektivnost.

1.10.1Nezavisnost

Pitanje regulatorne zavisnosti je izuzetno važno. Ovaj fenomen se javlja u slučajevima kada je regulatorno telo pod uticajem kompanije(ja) koje treba da reguliše ili je pod uticajem vlade koja ga je ustanovila. Drugi oblik zavisnosti može da se javi kada osoblje koje se imenuje u regulatorno telo se nalazi pod uticajem kompanija i vlade. Dva su osnovna razloga koji dovode do ove regulatorne zavisnosti: nedovoljan autoritet, kao i asimetričnost informacija. Ovaj prvi razlog je jasan sam po sebi. Drugi razlog se javlja kada regulisani entitet kontroliše informacije i transferiše samo njihov minimalni deo u odnosu na onaj koji je tražio regulator. Zbog toga je neophodno da regulator raspolaže sa dovoljnom snagom da primora regulisano preduzeće da dostavi sve neophodne informacije. Otuda je u nekim zakonodavstvima u SAD i Kanadi, regulator dobio pravo revizije svih računa preduzeća.

1.10.2Transparentnost

Transparentnost je drugi sastavni deo uspešne regulative. Ona ima dva aspekta: transparentnost informacija, podataka, računovodstvenih iskaza, i transparentnost regulatornog procesa. Transparentnost računovodstvenih podataka je veoma važan elemenat Severno američke regulatorne scene, na kojoj regulatori, bilo na državnom ili federalnom nivou, ne samo da imaju dugu tradiciju u ovom domenu, nego su u saradnji sa drugim industrijama uveli i tzv. “jedinstveni obračunski sistem” (Uniform System of Accounts), koji klasifikuje sve računovodstvene iskaze po jedinstvenom sistemu. Ovo ima za cilj da pojednostavi proces popunjavanja i objavljivanja računovodstvenih podataka.

Oba aspekta transparentnosti, predstavljaju značajan doprinos u pravcu smanjenja asimetričnosti informacija, poboljšavaju kvalitet i korektnost regulatornog procesa, i smanjuju mogućnost regulatorne zavisnosti. Transparentnost, u ekonomskom smislu, takođe ima značajan doprinos u povećanju efikasnosti delovanja tržišnih zakona.

1.10.3Nepristrasnost

Treći osnovni elemenat efikasne i efektivne regulative je nepristrasnost, koja omogućuje regulatoru da se podjednako i fer odnosi kako prema prodavcima tako i prema kupcima. Pristrasne regulatorne odluke, na bilo čiju štetu ili korist, smanjuju kredibilitet i podrivaju autoritet regulatornog tela, pri čemu ta nepristrasnost nije dovoljna samoj sebi , nego je potrebno da i javnost bude uverena u nju.

Distancirani odnosi kako prema javnim vlastima tako i prema regulisanim kompanijama je prva i osnovna pretpostavka efikasne regulative, koja ujedno garantuje i njenu nepristrasnost. Regulatorno telo u velikom delu svojih aktivnosti ima i ulogu arbitra. Ono mora, sa jedne strane, da sagleda interese kompanija a sa druge strane da zaštiti interese potrošača, finansijskih institucija koje su uložile sredstva u te kompanije, njihovih snabdevača, ekoloških grupa i slično. Dobro izbalansirane, nepristrasne i podrobno dokumentovane odluke i pravila, imaju daleko veće šanse da budu prihvaćene od javnosti i od kompanija, umesto da budu predmet dugotrajnih sporova, arbitraža itd.