Politika cena kao faktor optimizacije funkcionisanja elektroenergetskog sistema


Razvoj elektroprivrede Srbije nakon II svetskog rata



Yüklə 1,2 Mb.
səhifə25/30
tarix26.10.2017
ölçüsü1,2 Mb.
#14748
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30

1.26Razvoj elektroprivrede Srbije nakon II svetskog rata


Posleratni razvoj elektroprivrede Srbije ostvarivao se etapno, i tu se mogu razlikovati tri perioda koji su karakteristični po načinu organizacije, upravljanja i finansiranja razvoja elektroprivredne delatnosti. To je pre svega period obnove i uspostavljanja jedinstvenog elektroenergetskog sistema koji je trajao do 1965.godine, zatim period ekspanzije i uspostavljanje modernog elektroprivrednog sistema koji je trajao sve do 1990.godine, da bi u periodu nakon toga došlo ponovo do stagnacije uslovljene pre svega raspadom bivše Jugoslavije i uvođenjem sankcija od strane međunarodne zajednice.

1.26.1Razvoj elektroprivrede do 1965.godine


Period do Privredne reforme 1965.godine, predstavljao je prelaz od osposobljavanja postojećih izvora i distributivne mreže i izolovanog (ostrvskog) rada elektrana, do formiranja klasičnog elektroenergetskog sistema sa svim svojim funkcijama i atributima. Otuda, razvoj elektroprivrede odražavao je u punom svetlu elemente privrednog sistema ranog socijalizma, odnosno tzv. “državnog socijalizma”.

Poznato je, da je evolucija ovog razvoja išla od jedinstvenog preduzeća Srbije, preko Obračunskog centra elektroprivrednog sistema NR Srbije, pa do osnivanja Zajednice elektroprivrednih preduzeća NR Srbije.



  1. Instalisana snaga elektrana (u MW)






1945

1950

1955

1960

1965

Ukupno

143

175

286

702

1.024

- HE

6

7

68

298

318

- TE

137

168

218

404

706

Izvor: Dokumentacija EPS-a

Donošenjem zakona o elektroprivredi 1958.godine, republičku zajednicu elektroprivrednih preduzeća sačinjavala su preduzeća proizvodnje i prenosa, dok je distribucija dobila karakter komunalne delatnosti. U okviru ove Zajednice, vršena je kupovina i prodaja električne energije, obračunavali troškovi proizvodnje, prenosa i distribucije na bazi jedinstvenih normativa, a preko fonda za pokriće manjkova pri Zajednici jugoslovenske elektroprivrede vršeno je izjednačavanje prihoda i rashoda.



U periodu do 1965.godine ostvarena proizvodnja i potrošnja električne energije u SR Srbiji iznosila je:

  1. Ostvarena proizvodnja i potrošnja (GWh)






1945

1950

1955

1960

1965

Proizvodnja

198

558

887

2.024

3.749

- HE

8

16

212

1.009

1.182

- TE

190

542

675

1.075

2.567

Nabavka

-

2

41

133

864

Raspoloživo

198

560

928

2.217

4.613

- gubici

30

83

119

377

653

Neto potrošnja

168

477

809

1.840

3.960

- industrija

87

316

543

1.145

2.317

- domaćinstva

34

65

122

405

1.061

- ostala potrošnja

47

96

144

290

582

Izvor : dokumentacija EPS-a

I pored ostvarene visoke prosečne stope rasta potrošnje u ovom periodu koja iznosi preko 17%, potrošnja po stanovniku je bila mala i iznosila je, na primer u 1964.godini u Srbiji, svega 464 kWh.

Porast potreba u električnoj energiji u Srbiji nije u dovoljnoj meri praćen odgovarajućom izgradnjom elektroenergetskih kapaciteta, tako da nastali manjkovi su uglavnom pokrivani kroz međurepubličku razmenu kao i uvozom.

1.26.2Razvoj elektroprivrede u periodu 1965-1990.


Zaostajanje u razvoju kapaciteta za proizvodnju električne energije do 1966.godine nametnulo je potrebu za inteziviranjem izgradnje istih, te samim tim i za obezbeđenje neophodnih sredstava za finansiranje ovog razvoja. U onoj meri koliko je period do 1965.godine predstavljao period obnove i uspostavljanja jedinstvenog elektroenergetskog sistema, toliko je period koji sledi predstavljao doba pune ekspanzije i uspostavljanja jednog modernog i nadasve efikasnog elektroenergetskog sistema koji po svim bitnim parametrima nije zaostajao za postojećim svetskim elektroenergetskim sistemima.

Društveno-ekonomske promene koje je pokrenula Privredna reforma, uticale su na to, da za razliku od prethodnog perioda u kome je dominiralo centralističko odlučivanje i finansiranje, samostalne radne organizacije budu te koje će biti nosioci razvoja.

U tom periodu dolazi i do formiranja Združenog elektroprivrednog preduzeća (ZEP) koga su osnovale sve HE i TE, prenos kao i rudnici uglja sa površinskom eksploatacijom. Ovo konstituisanje usledilo je nakon donošenja Osnovnog zakona o elektroprivredi 1965.godine.

Ovim Zakonom elektroprivreda je izjednačena sa ostalim privrednim delatnostima, odnosno dobila je karakter robnog proizvođača, što je stvorilo pretpostavke za organizaciona i ekonomska rešenja koja idu u pravcu maksimalnog stimulisanja efikasnog poslovanja. Takođe, elektroprivredna preduzeća postaju nosioci investicione aktivnosti, i sve nadležnosti iz oblasti razvoja koje su ranije bila u domenu federacije prenete su na republike.

Značaj investicionih fondova više nije bio toliko izražen, i sredstva stanovništva prikupljana putem zajmova, inostrani krediti i sopstvena sredstva elektroprivrede postaju glavni izvori iz kojih se finansira razvoj.

A razvoj elektroenergetskih kapaciteta u ovom periodu bio je veoma intenzivan. Od 1965 - 1990.godine. instalisana snaga elektroenergetskih kapaciteta više se nego udesetostručila a sličan trend ima i ostvarena proizvodnja



  1. Instalisana snaga i ostvarena proizvodnja udruženih elektrana






1965

1970

1975

1980

1985

1990

Proizvodnja (GWh)

4.035

8.694

17.532

27.147

35.852

38.890

- HE

1.182

3.336

8.572

10.972

9.819

8.449

- TE

2.833

5.358

8.960

16.175

26.033

30.441

Instal. snaga (MW)

740

2.384

3.572

5.190

8.116

8.770

- HE

308

1.075

1.853

1.889

2.642

2.827

- TE

432

1.309

1.719

3.301

5.474

5.943

Izvor podataka : dokumentacija EPS-a

Ovakvim ubrzanim razvojem i izgradnjom novih kapaciteta ne samo da je izmenjena struktura raspoloživih kapaciteta, nego je Srbija došla u poziciju da od zavisnika od uvoza električne energije preraste u značajnog izvoznika električne energije.



  1. Razmena električne energije Srbije sa ostalim elektroenergetskim sistemima (GWh)






1960

1970

1980

1990

Isporuke

95

252

4.381

5.422

Prijem

228

573

1.758

926

Saldo

-133

-321

2.623

4.496

Izvor podataka: dokumentacija EPS-a

Zahvaljujući ubrzanom razvoju privrede, intenzivnoj elektrifikaciji domaćinstava, postepenom rastu standarda i opremanju električnim uređajima, godišnje stope rasta potrošnje su bile dosta velike. Istovremeno, stope rasta potrošnje u industriji su opadale, a sa njima i učešće u ukupnoj potrošnji, da bi se u ovom periodu zadržalo na nivou oko 47% dok se učešće domaćinstava u ukupnoj potrošnji u ovom periodu stabilizovalo na oko 39%.



  1. Prosečne godišnje stope rasta potrošnje (%)






1966-70

1971-75

1976-80

1980-85

1986-90

Ukupna neto potrošnja

13.2

9.6

10.1

4.7

1.9

Industrija

10.4

7.1

11.7

3.8

0.6

Domaćinstva

19.6

12.7

8.4

5.2

2.0

Izvor podataka: dokumentacija EPS-a

1.26.3Razvoj elektroprivrede Srbije nakon 1990.g.


Raspad bivše Jugoslavije i uvođenje sankcija od strane međunarodne zajednice, u velikoj meri je uticalo na razvoj i tehno-ekonomski položaj elektroprivrede Srbije. Prekid veza sa zapadnoevropskom interkonekcijom, nametnuo je tzv. “ostrvski” režim rada elektroprivrede sa svim onim negativnim implikacijama koje takav položaj podrazumeva (nemogućnost razmene električne energije i havarijske ispomoći, povećanje rezervne margine i slično).

U ovom periodu, zbog uvođenja međunarodnih sankcija, stopirani su svi međunarodni krediti kao i pristup drugim izvorima finansiranja, tako da je došlo do obustave izgradnje novih kapaciteta, a oni koji su započeti, konzervirani su i ostavljeni da čekaju bolja vremena. Problem se nije javio samo u delu razvoja, nego i u pogledu održavanja postojećih kapaciteta koji su u velikoj meri zavisili od uvoza rezervnih delova. Povećano angažovanje proizvodnih i prenosnih kapaciteta zbog nedostatka drugih energenata, uticao je na njihovo brže raubovanje, koje usled nedostataka finansijskih sredstava nije moglo da se nadomesti kroz veće investiciono održavanje.

Raspad prethodne federalne države bio je praćen jačanjem ionako značajne uloge republika u elektroprivredi. Tokom 1991.godine donet je novi zakon o elektroprivredi47 kojim su preduzeća iz ove delatnosti proglašena javnim i prevedena u državno vlasništvo.

Nacionalizacija elektroprivrede Srbije iskorišćena je za stvaranje jednog preduzeća u kome su objedinjene sve tri delatnosti (proizvodnja, prenos i distribucija električne energije) kao i proizvodnja uglja sa površinskom i jamskom eksploatacijom, na celom području Republike. Novonastalo preduzeće - EPS formiralo je 23 javna preduzeća kojima upravlja, tako da ono predstavlja potpuno vertikalno i horizontalno integrisano preduzeće. Pri tome, nije jasno da li je nacionalizovana aktiva ili kapital elektroprivrednih preduzeća, a takođe nije određeno ni ministarstvo koje je vlasnik akcija EPS-a. To znači da postoji situacija multiprincipala, jer je republička vlada sastavljena od više ministarstava koja mogu da imaju konfliktne ciljeve. Komercijalne veze između preduzeća u sastavu EPS-a ostvaruju se na bazi internih cena koje se utvrđuju na osnovu Kriterijuma za obrazovanje internih cena.

Elektroprivreda Srbije (EPS) u 1998.godini, raspolagala je sa 9.0 GW instalisanih kapaciteta na generatoru, odnosno 8,3 GW na pragu elektrana. U strukturi kapaciteta preovlađuju termoelektrane na ugalj (lignit) koje čine 62% ukupnih kapaciteta, termoelektrane na gas i tečno gorivo učestvuju sa 4% u ukupno instalisanoj snazi, protočne HE sa 22%, akumulacione sa 5% i reverzibina HE sa 8% u ukupno instalisanoj snazi.

Termoelektrane su građene u blizini površinskih kopova uglja koji predstavljaju integralni deo EPS-a. Površinsko otkopavanje uglja obavlja se u tri basena u kojima se rezerve uglja procenjuju na 15 milijardi tona (kosovometohijski basen 11.6 milijardi tona, kolubarski 2.7 milijardi tona i kostolački 0.7 milijardi tona). Raspoloživa godišnja proizvodnja uglja iz ovih kapaciteta iznosi 46,7 miliona tona od čega blizu 80% se isporučuje termoelektranama.

Termoelektrane na ugalj raspolažu sa relativno velikim agregatima (300-600 MW) koji su u vreme ugovaranja i ulaska u pogon predstavljali vrh svetske tehnologije. Međutim, danas prosečna starost instalisanih termokapaciteta iznosi 24 godine, a čak 17 blokova (oko 58% kapaciteta) prešlo je eksploatacioni radni vek od 100.000 časova rada.

Sistem za prenos električne energije obuhvata dalekovode od 400 KV (1.559 km), 220 KV (2.189 km) i 110 KV (6.432 km). Distributivni dalekovodi (naponskih nivoa od 0,4 KV do 110 KV) imaju dužinu od preko 154.000 km, od čega na kablovsku mrežu otpada oko 23.000 km.



Za razliku od ostale industrije, elektroprivreda Srbije je uspela da se u 1998.godini vrati na nivo proizvodnje iz 1990.godine. Oscilacije u proizvodnji koje su se javljale tokom ovog perioda, rezultat su kako kretanja potrošnje električne energije, tako i uticaja određenih vremenskih faktora (ostvarene hidrologije) kao i raspoloživosti energenata pre svega gasa i tečnih goriva.

  1. Proizvodnja električne energije na pragu elektrana (GWh)




HE

TE - na ugalj

TE-TO

Ukupno

1990

8.282

25.805

1.181

35.268

1991

10.244

22.540

618

33.402

1992

9.837

21.315

272

31.424

1993

8.835

21.091

10

29.936

1994

9.549

21.188

8

30.745

1995

10.660

22.280

21

32.961

1996

12.228

19.814

173

32.215

1997

11.199

23.651

286

35.136

1998

11.120

23.906

88

35.114

Izvor podataka: dokumentacija EPS-a

Yüklə 1,2 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©muhaz.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin