Politika cena kao faktor optimizacije funkcionisanja elektroenergetskog sistema
Yüklə 1,2 Mb.
|
| 8 Hant u svom radu iz 1996.godine razlikuje četiri osnovna modela kada je reč o elektroprivrednoj strukturi: 1) Model monopola, 2) Model jedinog kupca (Singl Buyer Model), 3) Model tržišta na veliko (Wholesale Market Competition Model) 4) Model tržišta na malo (Retail Market Competition Model). U suštini, modeli organizacionih struktura koje smo mi u ovom radu dali ne odstupaju od Hantove podele, stim što smo dva njegova zadnja modela zbog sličnih karakteristika svrstali u jedan - tržišni model. 9 Ovo razlikovanje je bitno pošto se veoma često pool-ovi izjednačavaju sa spot tržištima. 10 U strukturi elektroprivrednog sistema SAD dominiraju veliki privatni monopoli (Investor Owned Utilities - IOU) koji su potpuno vertikalno integrisani 11 Videti više o ovome u radu Debra Johnson, 1996, Trans-European Energy Networks, Financial Times, London 12 Kao pogodna ilustracija može da posluži primer najveće belgijske privatne kompanije za proizvodnju električne energije Tractabel, koju po osnovu većinskog broja akcija kontroliše Societ General, u kome sa druge strane najveći broj akcija ima Lige de Suez koja je u državnom vlasništvu Francuske. 13 Najveće zamerke koje su se upućivale državnom vlasništvu nad elektroprivredom u Engleskoj, odnose se na preterane troškove investicija. Troškovi izgradnje elektrana u CEGB-a su za 50-100% bili veći nego u nekim drugim razvijenim zemljama, dok je period njihove izgradnje bio često i duplo duži. Preterano investiranje u nove kapacitete, kao rezultat pogrešnih procena kretanja potrošnje u budućnosti, kao i opredeljenja za pogrešne tehnologije, zašta je najbolji primer izgradnja AGR nuklearnih elektrana, čija je cena izgradnje po kW iznosila blizu 4,000 $ (po cenama iz 1988) što je neuporedivo više u odnosu na CCGT elektrane na gas (od 550-800 $/kW), opredeljujući su delovali u pravcu orijentacije ka privatizaciji ovog sektora. (Gilbert R. Kahn E. 1996) 14 Fajertag Giuseppe, Privatisation i Western Europe, Brusseles, 1988. str.33 15 Planirano zatvaranje 60 nuklearnih elektrana u ovom regionu procenjuje se da će koštati između 10 i 20 milijardi dolara. Independent Energy, Septembar 1992. 16 Jedna od glavnih zamerki na Paretov optimum je da on ne obezbeđuje pravednu raspodelu društvenog blagostanja 17 Pod političkom raspravom podrazumevamo isključivo razmatranja iz domena političke filozofije, a ne dnevno-političke rasprave. 18 Subaditivnost funkcije troškova postoji kada jedan proizvođač ima niže prosečne troškove u odnosu na dva ili više proizvođača. Postojanje subaditivnosti funkcije troškova ukazuje da se radi o prirodnom monopolu. 19 Opadanje prosečnih troškova sa rastom obima proizvodnje posledica je nedeljivosti resursa koji se koriste u proizvodnji 20 Nejednakost graničnih troškova i prodajne cene dovodi do gubitka blagostanja, jer u slučaju monopolskog ponašanja, proizvodnja je ispod optimalne. 21 Stanje u kome nikom ne može biti bolje nego ranije, a da istovremeno nekom nije gore nego što mu je bilo. 22 O definicijama prirodnog monopola preko subaditivnosti funkcije troškova videti Sharkey (1982) i Tirole (1988). 23 Pojava tajnih sporazuma između konkurenata, problem prenosa imovine na novog nosioca franšize i teškoće vezane za specifikaciju ugovora o franšizi su osnovni razlozi neefikasnosti njene primene u telekomunikacijama i energetici (Jovanović, 1992) 24 Nepovratni (sunk) troškovi su oni troškovi koje preduzeće ne može da nadoknadi nakon prestanka obavljanja neke delatnosti (Sutton, 1991) 25 Pojedina preduzeća su putem lobiranja, veza i podmićivanja sve češće konkurisala na političkom polju ne bi li sebi stvorili prostor za formiranje monopolskog položaja. 26 Značaj konkurencije supstituta prevashodno zavisi od učešća električne energije u ukupnoj toplotnoj vrednosti koja se koristi za zagrevanje. 27 Navedeni efekat su prvi uočili Averch i Johnson (1962) u slučaju regulacije telekomunikacija i isporuke gasa putem gasovoda. Uzimajući u obzir doprinos koji je ovom razmatranju dao Wellisz (1963), ovaj efekat se ponekad naziva i Averch-Johnson-Welliszov efekat (skraćeno AWJ efekat) 28 Uvažavajući industrijsku i komercijalnu prirodu elektroprivredne aktivnosti, Akt o nacionalizaciji dao je EDF-u finansijsku autonomiju. Ona podrazumeva da se u formulisanju finansijskih ciljeva ovo preduzeće rukovodi u skladu sa komercijalnom i industrijskom praksom, pri čemu mu je osnovni zadatak da ostvari uravnotežen budžet. 29 IEA/NEA. 1993. Projected Costs of Generating Electricitu, Paris: OECD 30 Prilikom donošenja odluke o izboru metoda proizvodnje, EDF mora da vodi računa da se uklopi u ukupnu energetsku politiku Francuske u smislu da omogući pouzdanost snabdevanja do stepena koji odgovara učešću električne energije od 40% u ukupnom energetskom bilansu. 31 Prosečni troškovi proizvodnje dobijeni su kao količnik ukupnih troškova i proizvedenih količina i oni mogu da se posmatraju na nivou svake elektrane kao i na nivou celog sistema. 32 Iako je uključivanje novih elektrana kao i objekata i opreme iz delatnosti prenosa i distribucije električne energije u kapitalnu osnovu bila stvar rutine i retko se dešavalo, da u uslovima rastuće tražnje za električnom energijom, neka komisija odbije takav zahtev, sa povećanim učešćem nuklearnih elektrana u strukturi proizvodnje i nedovoljnom sigurnošću nuklearnih tehnologija, početkom 1980-ih godina došlo je do niza otkazivanja i zaustavljanja izgradnje ovih elektrana. U periodu 1983-1988 godina, oko 10 milijardi $ investicija u elektroprivredu SAD nije dobilo dozvolu regulatornih komisija za uključivanje u kapitalnu bazu (Oak Ridge National Labaratory, 1989.). Porast broja neodobravanja uključivanja izgrađenih elektrana u kapitalnu bazu doveo je do porasta rizika ulaganja u elektroprivredu, te samim tim i do povećanja stope povraćaja. 33 Vek trajanja hidroelektrana kreće se u rasponu od 40-60 godina, termoelektrana od 20-30 godina dok se vek prenosnih i distributivnih kapaciteta kreće u rasponu od 30-40 godina. Ovakvi rasponi veka trajanja elektroenergetskih kapaciteta direktno utiču i na visinu amortizacionih stopa koje se primenjuju u obračunu. Kratak vek trajanja dovodi do visokih amortizacionih stopa i favorizuje investitore, i obrnuto dugi vek trajanja potencira niske amortizacione stope i favorizuje potrošače. 34 Istorijski troškovi kao osnova za utvrđivanje kapitalne baze u najvećoj meri su zastupljeni u zemljama Severne Amerike, dok alternativni pristup korišćenja zamenske vrednosti je zastupljen u nekim evropskim zemljama (V.Britanija, Holandija) koje ne koriste model interne stope povraćaja kao osnov za utvrđivanje cena električne energije. 35 Da bi dopustila promenu forme regulacije, elektroprivredna kompanija koja snabdeva električnom energijom Rhode Island, zahtevala je kao nadoknadu oko 1 milijarde dolara. 36 Smatra se da je usled primene ovog modela regulacije cena električne energije u SAD došlo do preinvestiranosti u kapaciteta za proizvodnju koja se procenjuje na oko 10%. 37 Podaci Allami Privatizacios, Budimpešta 38 Price cap regulacija predstavlja najpoznatiji i najčešće primenjivani vid tzv. regulacije putem podsticaja. U svojim začecima, regulacija putem podsticaja uglavnom se svodila na vezivanje pojedinih troškova za određene parametre kao što su raspoloživost elektrana ili stepen korišćenja kapaciteta. Prema empirijskim istraživanjima (Berg, Jeong, 1991) ovakav vid podsticajnih mehanizama se nije pokazao efikasnim, te se on pre može smatrati kao dopuna regulacije putem stope povraćaja nego posebnim vidom regulacije. Napredniji vid ovakvog načina regulacije predstavlja odobravanje delimičnog porasta cena u slučaju porasta troškova na koje preduzeće ne može da utiče. Na ovaj način samo deo porasta troškova se prenosi na cene (taj deo se određuje na bazi ranijih performansi ili performansi sličnih preduzeća), čime se stimuliše efikasnije i racionalnije ponašanje preduzeća u delu koji je pod njegovom kontrolom. 39 Praktična primena ove formule je mnogo složenija i podrazumeva povezivanje raznih vrsta troškova sa raznim X-faktorima. Samo u elektroprivredi Engleske i Velsa postoji 37 price caps formula. Od tog broja, jedna se odnosi na prenos a narednih 36 služe za regulaciju cena električne energije u 12 distributivnih kompanija. Na ovaj način regulisano je oko 35% cena kod finalnih potrošača (Sas, 1991). 40 Inovaciju ovog mehanizma predstavlja uvođenje podele profita između regulisanog preduzeća i potrošača. Naime, u formulu se unosi maksimalni nivo profita koji preduzeće može da ostvari, nakon čega se on deli prema dogovorenoj proporciji. U ovakvoj shemi, preduzeću je ostavljena mogućnost izbora X faktora u smislu da ukoliko se opredeli za nižu X stopu, onda je stopa iznad koje se deli profit niža i obratno. Smatra se da uvođenje podele profita poboljšava performanse price cap mehanizma, jer uvodi stimulanse na strani potrošača (Sappington, Weisman, 1994) 41 U pojedinim slučajevima, može da se koristi i rast produktivnosti individualnog preduzeća umesto industrijskog. Međutim, ovakav pristup je nekonzistentan sa osnovnom filozofijom price cap modela u kome se firma testira u odnosu na opšti industrijski standard ( Canterbery, 1994). 42 P.Depuit, (1932):De l Utilite et de Sa Mesure, La Reforma Sociale, Turin H.Hotelling (1938): The General Welfare in Relation to Problems of Railway and Utility Rates, 43 M.Boiteux (1949): La tarification des Demandes en Pointe, Revue General da lžElectricite, vol.58 P.Steiner (1957): Peak Loads and Efficient Pricing, Quarterly Journal of Economics, November 44 Za sada samo onih sa preko 1 MW angažovane snage 45 Proizvođač ne može direktno isporučiti električnu energiju na zahtev potrošača, već mora biti pozvan da to učini od strane dispečera 46 Naziv Sistemska marginalna cena (SMP) je dat zbog toga što sistem označava da ponude daju svi proizvođači, dok marginalna označava to da se računa najviša (granična) usvojena ponuda, i cena zato što su u pitanju cene a ne marginalni troškovi koji su uobičajeni za dispečersku funkciju. Ipak, može se konstatovati da ceo ovaj sistem podstiče proizvođače da svoje ponuđene cene što više približe marginalnim troškovima, jer ukoliko su one više, šanse da budu odbijeni su veće i obratno, ukoliko su niže javlja se opasnost da ostvare gubitak. 47 Službeni glasnik Republike Srbije 45/1991 48 Savezni sekreterijat za privredu: “Osnovi sistema i politike cena”, Beograd 1972.god. 49 Društveni plan Jugoslavije za period 1986-1990.godina, Drugi deo poglavlja V tačka 1. Službeni list SFRJ br. 75/85. 50 Pod paritetnim odnosima (cenama) podrazumevaju se relativni odnosi vrednosti u razmeni pojedinih roba i usluga. 51 Najveći broj ovih kriterijuma potiče iz teza “Sistem i politika cena” koje je Savezni savet za privredni razvoj i ekonomsku politiku kao i Savezni savet za pitanja društvenog uređenja, utvrdio 1975.godine. U tezi 33. utvrđena su četiri kriterijuma za obrazovanje cena proizvoda i usluga:
52 Videti više o ovome u radu Dr Marjana Svetličića, Transnacionalne kompanije, Ljubljana 1980.godina. 53 O stepenu zastupljenosti kontratrgovinskih poslova u međunarodnoj razmeni i o njenom uticaju na formiranje cena videti više u radu Gordana Tanića, 1987. Kontratrgovina kao oblik međunarodne razmene, Magistarski rad. 54 U periodu samoupravljanja, i preduzeća i država su bili zainteresovani da vrednost osnovnih sredstava bude što niža. Preko podcenjenog troška amortizacije, stvarala se veštačka situacija da dohodak bude veći, što je išlo u prilog i državi (veći porezi) kao i zaposlenima (veće plate) odnosno direktorima koji su prikazivali uspešnije rezultate poslovanja. Takva tendencija, i pored promena koje su se desile u poslednjih nekoliko godina, još uvek su prisutne, i napori ka utvrđivanju realne vrednosti sredstava veoma teško prodiru u savremenu praksu. 55 Videti studije koje su rađene na temu cene električne energije u Institutu za ekonomiku indistrije, Rudarskom institutu, Ekonomskom institutu, CES MEKONU i sl. 56 U prilog ove tvrdnje videti tabelu na 99 strani 57 “Eletroprivreda ne može da temelji svoje tarife samo i isključivo na principu troškova koje potrošač izaziva, već isto tako i na vrednosnom principu, tj. na tome koliku vrednost za potrošača ima električna energija s obzirom da se može zameniti drugim vidovima energije ako one stoje potrošaču na raspolaganju. Drugim rečima, tarifa za električnu energiju mora predstavljati kompromis između troškova kao ekonomskog činioca vrednosti električne energije i ocene njene vrednosti koju joj pridaje potrošač s obzirom i na druge zamenjive i pristupačne oblike energije”, A.Tadić, Cena električne energije, Beograd 1959. str.54. 58 1 Toe (Tone of oil equivalent) ili Ten (tona ekvivalentne nafte) = 41.868 kJ/kg 59 Ovako iskazani relativni odnosi cena po pojedinim kategorijama potrošača dobijeni su na osnovu strukture potrošnje koja je postojala u periodu pre uvođenja sankcija. Ukoliko bi se na sadašnjoj strukturi potrošnje pokušao utvrditi realan odnos cena na bazi troškova koje pojedine kategorije potrošača svojim ponašanjem izazivaju na nivou sistema, onda bi koeficijenti na niskom naponu bili daleko veći u odnosu na one koji su iskazani u tabeli. Yüklə 1,2 Mb. Dostları ilə paylaş:
|