Prva knjiga mojsijeva

12:22 Nego još koji se udi tela čine da su najslabiji najpotrebniji su.

12:23 I koji nam se čine da su najsramotniji na telu, na one udaramo najveću čast;

12:24 I nepošteni naši udi najveće poštenje imaju; a pošteni udi ne trebaju. Ali Bog složi telo i najhuđem udu dade najveću čast,

12:25 Da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugog.

12:26 I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi; a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi.

12:27 A vi ste telo Hristovo, i udi među sobom.

12:28 I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike.

12:29 Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci?

12:30 Eda li svi imaju darove isceljivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju?

12:31 Starajte se, pak, za veće darove; pa ću vam još bolji put pokazati.

GLAVA 13

Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.

13:2 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.

13:3 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.

13:4 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,

13:5 Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,

13:6 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

13:7 Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

13:8 Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.

13:9 Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;

13:10 A kad dođe savršeno, onda će prestati šta je nešto.

13:11 Kad ja bijah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.

13:12 Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.

13:13 A sad ostaje vera, nad, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.

GLAVA 14

Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.

14:2 Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne.

14:3 A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrđenje.

14:4 Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja.

14:5 Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veći onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, već ako ko kazuje, da se crkva popravlja.

14:6 A sad, braćo, ako dođem k vama jezike govoreći, kakvu ću korist učiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u proroštvu, ili u nauci?

14:7 Kao neke stvari bezdušne koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako različan glas ne daju, kako će se razumeti šta se svira ili gudi?

14:8 Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko će se pripraviti na boj?

14:9 Tako i vi ako nerazumljivu reč kažete jezikom, kako će se razumeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.

14:10 Ima na svetu Bog zna koliko različnih glasova, ali nijedan nije bez značenja.

14:11 Ako dakle ne znam silu glasa, biću nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biće meni nemac.

14:12 Tako i vi, budući da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.

14:13 Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje.

14:14 Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.

14:15 Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom.

14:16 Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto prostaka reći ¯Amin® po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?

14:17 Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja.

14:18 Hvala Bogu mom što govorim jezike većma od svih vas.

14:19 Ali u crkvi volim pet reči umom svojim reći, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reči jezikom.

14:20 Braćo! Ne budite deca umom, nego pakošću detinjite, a umom budite savršeni.

14:21 U zakonu piše: Drugim jezicima i drugim usnama govoriću narodu ovom, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod.

14:22 Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a proroštvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju.

14:23 Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dođu i prostaci, ili nevernici, neće li reći da ste poludeli?

14:24 A ako svi prorokuju, i dođe kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i suđen od svih.

14:25 I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu, i kazaće da je zaista Bog s vama.

14:26 Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.

14:27 Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najviše po trojica i to poredom; a jedan da kazuje.

14:28 Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka ćuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu.

14:29 A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasuđuju.

14:30 Ako li se otkrije šta drugom koji sedi, neka čeka dok prvi ućuti.

14:31 Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uče i svi da se teše.

14:32 I duhovi proročki pokoravaju se prorocima;

14:33 Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.

14:34 Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori.

14:35 Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.

14:36 Eda li od vas reč Božija iziđe? Ili samim vama dođe?

14:37 Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti.

14:38 Ako li ko ne razume, neka ne razume.

14:39 Zato, braćo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima.

14:40 A sve neka biva pošteno i uredno.

GLAVA 15

Ali vam napominjem, braćo, jevanđelje, koje vam objavih, koje i primiste, u kome i stojite.

15:2 Kojim se i spasavate, ako držite kako vam objavih; već ako da uzalud verovaste.

15:3 Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu,

15:4 I da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu,

15:5 I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola;

15:6 A potom Ga videše jednom više od pet stotina braće, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše;

15:7 A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima;

15:8 A posle svih javi se i meni kao kakvom nedonoščetu.

15:9 Jer ja sam najmlađi među apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih crkvu Božiju.

15:10 Ali po blagodati Božijoj jesam šta jesam, i blagodat Njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom.

15:11 Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.

15:12 A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki među vama da nema vaskrsenja mrtvih?

15:13 I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.

15:14 A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.

15:15 A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.

15:16 Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.

15:17 A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.

15:18 Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.

15:19 I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.

15:20 Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše.

15:21 Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih.

15:22 Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti.

15:23 Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku;

15:24 Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.

15:25 Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje.

15:26 A poslednji će se neprijatelj ukinuti, smrt.

15:27 Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve.

15:28 A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.

15:29 Šta, dakle, čine oni koji se krste mrtvih radi? Kad mrtvi jamačno ne ustaju, što se i krštavaju mrtvih radi?

15:30 I mi, zašto podnosimo muke i nevolje svaki čas?

15:31 Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem.

15:32 Jer ako sam se po čoveku borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti.

15:33 Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre običaje.

15:34 Otreznite se jedanput kao što treba, i ne grešite; jer neki ne znaju za Boga, na sramotu vama kažem.

15:35 Ali će vam reći ko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći?

15:36 Bezumniče! To što seješ neće oživeti ako ne umre.

15:37 I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako.

15:38 A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo.

15:39 Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.

15:40 I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim.

15:41 Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.

15:42 Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost;

15:43 Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili;

15:44 Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.

15:45 Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje.

15:46 Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.

15:47 Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.

15:48 Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski.

15:49 I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog.

15:50 A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstva Božijeg, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje.

15:51 Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti.

15:52 Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.

15:53 Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.

15:54 A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: Pobeda proždre smrt.

15:55 Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?

15:56 A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.

15:57 A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.

15:58 Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.

GLAVA 16

A za milostinju svetima, kao što uredih po crkvama galatijskim onako i vi činite.

16:2 Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem.

16:3 A kad dođem, koje nađete za vredne one ću s poslanicama poslati u Jerusalim neka odnesu vašu pomoć.

16:4 A ako bude vredno da i ja idem, poći će sa mnom.

16:5 A k vama ću doći kad prođem Makedoniju, jer ću proći kroz Makedoniju.

16:6 A u vas može biti da ću se zabaviti, ili i zimovati, da me vi pratite kud pođem.

16:7 Sad vas u prolaženju neću videti, a nadam se neko vreme ostati kod vas, ako Gospod dopusti.

16:8 A u Efesu ću ostati do Trojičina dne;

16:9 Jer mi se otvoriše velika i bogata vrata, i protivnika ima mnogo.

16:10 A ako dođe Timotije, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja.

16:11 Da ga niko, dakle, ne prezre, nego ga ispratite s mirom da dođe k meni; jer ga čekam s braćom.

16:12 A za brata Apola, mnogo ga molih da dođe k vama s braćom: i nikako ne beše mu volja da sad dođe; ali će doći kad imadbude kad.

16:13 Pazite, stojte u veri, muški se držite, utvrđujte se.

16:14 Sve da vam biva u ljubavi.

16:15 Molim vas, pak, braćo, znate dom Stefanin da je novina od Ahaje, i na služenje svetima odredi se;

16:16 Da ste i vi pokorni takvima, i svakome koji pomaže i trudi se.

16:17 Ali se obradovah dolasku Stefaninom i Fortunatovom i Ahajikovom, jer mi oni nadoknadiše što sam bio bez vas;

16:18 Jer umiriše duh moj i vaš. Prepoznajte, dakle, takve.

16:19 Pozdravljaju vas crkve azijske. Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila s domašnjom svojom crkvom.

16:20 Pozdravljaju vas braća sva. Pozdravite jedan drugog celivom svetim.

16:21 Pozdravljam vas ja, Pavle svojom rukom.

16:22 Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista da bude proklet, maran ata.

16:23 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama;

16:24 I ljubav moja sa svima vama u Hristu Isusu. Amin.
KORINĆANIMA POSLANICA DRUGA

SVETOG APOSTOLA PAVLA

GLAVA 1

Od Pavla, apostola Isusa Hrista po volji Božijoj i brata Timotija crkvi Božjoj u Korintu, sa svima svetima koji su u svoj Ahaji:

1:2 Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.

1:3 Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac milosti i Bog svake utehe,

1:4 Koji nas utešava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog utešava.

1:5 Jer kako se stradanja Hristova umnožavaju na nama tako se i uteha naša umnožava kroz Hrista.

1:6 Ako li smo, pak, u nevolji, za vašu je utehu i spasenje, koje postaje u trpljenju tih istih stradanja koja i mi podnosimo.

1:7 I nadanje naše tvrdo je za vas. Ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje, znajući da kao što ste zajedničari u našem stradanju tako i u utesi.

1:8 Jer vam nećemo, braćo, zatajiti nevolje naše koja nam se dogodi u Aziji kad nam je bilo preteško i preko sile tako da se nismo nadali ni živeti;

1:9 Nego sami u sebi rasudismo da nam valja pomreti da se već ne uzdasmo u sebe nego u Boga koji podiže mrtve.

1:10 Koji nas je od tolike smrti izbavio, i izbavlja; i u Njega se uzdamo da će nas i još izbaviti,

1:11 S pomoću i vaše molitve za nas; da mnogi ljudi mnogu hvalu daju Bogu za dare koji su nama dati vas radi.

1:12 Jer je naša slava ovo: svedočanstvo savesti naše da smo u prostoti i čistoti Božjoj, a ne u mudrosti telesnoj nego po blagodati Božjoj živeli na svetu, a osobito među vama.

1:13 Jer vam drugo ne pišemo nego šta čitate i razumevate. A nadam se da ćete i do kraja razumeti.

1:14 Kao što neki i razumeste da smo vam slava kao i vi nama za dan Gospoda našeg Isusa Hrista.

1:15 I u ovom pouzdanju htedoh da vam dođem pre, da drugu blagodat imate;

1:16 I kroz vas da dođem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dođem k vama, i vi da me pratite u Judeju.

1:17 Ali kad sam ovo hteo, eda li sam dakle šta nepristojno činio? Ili što se nakanjujem, da se po telu nakanjujem, da bude u mene da da, a ne ne?

1:18 Ali je Bog veran, te reč naša k vama ne bi da i ne.

1:19 Jer Sin Božji Isus Hristos, kog mi vama pripovedasmo ja i Silvan i Timotije, ne bi da i ne, nego u Njemu bi da.

1:20 Jer koliko je obećanja Božijih, u Njemu su da, i u Njemu amin, Bogu na slavu kroz nas.

1:21 A Bog je koji nas utvrdi s vama u Hristu, i pomaza nas,

1:22 Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša.

1:23 A ja za svedoka Boga prizivam na svoju dušu da štedeći vas ne dođoh više u Korint.

1:24 Ne kao da mi vladamo verom vašom, nego smo pomagači vaše radosti; jer u veri stojite.

GLAVA 2

Ovo pak sudih u sebi da opet ne dođem k vama u žalosti.

2:2 Jer ako ja činim žalost vama, ko je koji će mene veseliti osim onog koji prima žalost od mene?

2:3 I pisah vam ovo isto, da kad dođem ne primim žalost na žalost, a za koje bi valjalo da se veselim nadajući se na sve vas da je moja radost svih vas.

2:4 Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama.

2:5 Ako li je ko mene ražalio, ne ražali mene, do nekoliko, da ne otežam svima vama.

2:6 Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih.

2:7 Zato vi, nasuprot, većma da opraštate i tešite, da takav kako ne padne u preveliku žalost.

2:8 Zato vas molim, utvrdite k Njemu ljubav.

2:9 Jer vam zato i pisah, da poznam poštenje vaše jeste li u svačemu poslušni.

2:10 A kome vi šta oprostite onom opraštam i ja; jer ja ako šta kome oprostih, oprostih mu vas radi mesto Isusa Hrista,

2:11 Da nas ne prevari sotona; jer znamo šta on misli.

2:12 A kad dođoh u Troadu da propovedam jevanđelje Hristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodu,

2:13 Ne imadoh mira u duhu svom, ne našavši Tita, brata svog; nego oprostivši se s njima iziđoh u Makedoniju.

2:14 Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svog na svakom mestu.

2:15 Jer smo mi Hristov miris Bogu i među onima koji se spasavaju i koji ginu:

2:16 Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život. I za ovo ko je vredan?

2:17 Jer mi nismo kao mnogi koji nečisto propovedaju reč Božiju, nego iz čistote, i kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.

GLAVA 3

Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučenih poslanica na vas ili od vas?

3:2 Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i čitaju svi ljudi;

3:3 Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.

3:4 A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,

3:5 Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga;

3:6 Koji i učini nas vrsne da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.

3:7 Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje:

3:8 A kamoli neće mnogo većma služba duha biti u slavi?

3:9 Jer kad je služba osuđenja slava, mnogo većma izobiluje služba pravde u slavi.

3:10 Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.

3:11 Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će većma biti u slavi ono što ostaje.

3:12 Imajući dakle takav nad s velikom slobodom radimo;

3:13 I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.

3:14 No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u čitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje.

3:15 Nego da danas kad se čita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.

3:16 A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo.

3:17 A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda.

3:18 Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.

GLAVA 4

Zato imajući ovu službu kao što bismo pomilovani, ne dosađuje nam se;

4:2 Nego se odrekosmo tajnog srama da ne živimo u lukavstvu, niti da izvrćemo reč Božiju, nego javljanjem istine da se pokažemo svakoj savesti čovečijoj pred Bogom.

4:3 Ako li je pak pokriveno jevanđelje naše u onima je pokriveno koji ginu,

4:4 U kojima Bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevanđelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi.

4:5 Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Isusa Gospoda radi.

4:6 Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.

4:7 Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas.

4:8 U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosađuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nada;

4:9 Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.

4:10 I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže.

4:11 Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnom telu našem.

4:12 Zato dakle smrt vlada u nama, a život u vama.

4:13 Imajući pak onaj isti duh vere kao što je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.

4:14 Znajući da će Onaj koji podiže Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.

4:15 Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju.

4:16 Zato nam se ne dosađuje; no ako se naš spoljašnji čovek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan.

4:17 Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu.

4:18 Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vreme, a ono što se ne vidi, večno.

GLAVA 5

Jer znamo da kad se zemaljska naša kuća tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima.

5:2 Jer za tim uzdišemo, želeći obući se u svoj nebeski stan.

5:3 I da se obučeni, ne goli nađemo!

5:4 Jer budući u ovom telu, uzdišemo otežali; jer nećemo da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proždere smrtno.

5:5 A Onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha.

5:6 Dobre smo, dakle, volje jednako, jer znamo da putujemo u telu, daleko od Gospoda.

5:7 Jer po veri živimo, a ne po gledanju.

5:8 Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela, i ići ka Gospodu.

5:9 Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo Njemu ugodni.

5:10 Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primimo svaki šta je koji u telu činio, ili dobro ili zlo;

5:11 Znajući, dakle, strah Gospodnji ljude savetujemo; a Bogu smo poznati, a nadamo se da smo i u vašim savestima poznati.

5:12 Jer se ne hvalimo opet pred vama, nego vama dajemo uzrok da se hvalite nama, da imate šta odgovoriti onima koji se hvale onim šta je spolja, a ne šta je u srcu.

5:13 Jer ako se odviše hvalimo, Bogu se hvalimo; ako li smo smerni, vama smo.

5:14 Jer ljubav Božja nagoni nas, kad mislimo ovo: ako jedan za sve umre, to dakle svi umreše.

5:15 Hristos za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse.

5:16 Zato i mi odsad nikoga ne poznajemo po telu; i ako Hrista poznasmo po telu, ali Ga sad više ne poznajemo.

5:17 Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade.

5:18 Ali je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja.

5:19 Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im greha njihovih, i metnuvši u nas reč pomirenja.

5:20 Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom.