Prva knjiga mojsijeva

2:23 A ludih i praznih zapitkivanja kloni se znajući da rađaju svađe.

2:24 A sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude krotak k svima, poučljiv, koji nepravdu može podnositi,

2:25 I s krotošću poučavati one koji se protive: eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine,

2:26 I da se iskopaju iz zamke đavola, koji ih je ulovio žive za svoju volju.

GLAVA 3

Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška.

3:2 Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni,

3:3 Neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi,

3:4 Izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga,

3:5 Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njene odrekli. I ovih se kloni.

3:6 Jer su od ovih oni koji se zavlače po kućama, i robe ženice koje su natovarene gresima i vode ih različne želje,

3:7 Koje se svagda uče, i nikad ne mogu da dođu k poznanju istine.

3:8 Kao što se Janije i Jamvrije protiviše Mojsiju, tako se i ovi protive istini, ljudi izopačenog uma, nevešti u veri.

3:9 Ali neće dugo napredovati; jer će njihovo bezumlje postati javno pred svima, kao i onih što posta.

3:10 A ti si se ugledao na moju nauku, življenje, nameru, veru, snošenje, ljubav, trpljenje,

3:11 Proterivanja, stradanja, kakva mi se dogodiše u Antiohiji, i u Ikoniji, i u Listri, kakva proterivanja podnesoh, i od svih me izbavi Gospod.

3:12 A i svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni.

3:13 A zli ljudi i varalice napredovaće na gore, varajući i varajući se.

3:14 Ali ti stoj u tome što si naučio i što ti je povereno, znajući od koga si se naučio,

3:15 I budući da iz malena umeš sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu.

3:16 Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,

3:17 Da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.

GLAVA 4

Zaklinjem te, dakle, pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom Njegovim i carstvom Njegovim:

4:2 Propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem;

4:3 Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe,

4:4 I odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama.

4:5 A ti budi trezan u svačemu, trpi zlo, učini delo jevanđelista, službu svoju svrši.

4:6 Jer ja se već žrtvujem, i vreme mog odlaska nasta.

4:7 Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah.

4:8 Dalje, dakle, meni je pripravljen venac pravde, koji će mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija; ali ne samo meni, nego svima koji se raduju Njegovom dolasku.

4:9 Postaraj se da dođeš brzo k meni;

4:10 Jer me Dimas ostavi, omilevši mu sadašnji svet, i otide u Solun; Kriskent u Galatiju, Tit u Dalmaciju; Luka je sam kod mene.

4:11 Marka uzmi i dovedi ga sa sobom; jer mi je dobar za službu.

4:12 A Tihika poslao sam u Efes.

4:13 Kad dođeš donesi mi kabanicu što sam ostavio u Troadi kod Karpa, i knjige, a osobito kožne.

4:14 Aleksandar kovač mnogo mi zla učini. Da mu Gospod plati po delu njegovom.

4:15 Čuvaj se i ti od njega; jer se vrlo protivi našim rečima.

4:16 U prvi moj odgovor niko ne osta sa mnom, nego me svi ostaviše. Da im se ne primi!

4:17 Ali Gospod bi sa mnom i dade mi pomoć da se kroza me svrši propovedanje, i da čuju svi neznabošci; i izbavih se od usta lavovih.

4:18 I Gospod će me izbaviti od svakog zlog dela, i sačuvaće me za carstvo svoje nebesko; kome slava va vek veka. Amin.

4:19 Pozdravi Priskilu i Akilu, i Onisiforov dom.

4:20 Erast osta u Korintu. A Trofima ostavih u Miletu bolesnog.

4:21 Postaraj se da dođeš pre zime. Pozdravlja te Euvul, i Pud, i Lin, i Klaudija, i braća sva.

4:22 Gospod Isus Hristos sa duhom tvojim. Blagodat s vama. Amin.
TITU POSLANICA

SVETOG APOSTOLA PAVLA

GLAVA 1

Od Pavla, sluge Božjeg, a apostola Isusa Hrista po veri izabranih Božjih i po poznanju istine pobožnosti,

1:2 Za nad večnog života, koji obeća nelažni Bog pre vremena večnih,

1:3 A javi u vremena svoja reč svoju propovedanjem, koje je meni povereno po zapovesti Spasitelja našeg Boga,

1:4 Titu, pravom sinu po veri nas obojice, blagodat, milost, mir od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, Spasa našeg.

1:5 Zato te ostavih u Kritu da popraviš šta je nedovršeno, i da postaviš po svim gradovima sveštenike, kao što ti ja zapovedih,

1:6 Ako je ko bez mane, jedne žene muž, i ima vernu decu, koju ne kore za kurvarstvo ili za nepokornost.

1:7 Jer vladika treba da je bez mane, kao Božji pristav; ne koji sebi ugađa, ne gnevljiv, ne pijanica, ne bojac, ne lakom na pogani dobitak;

1:8 Nego gostoljubiv, blag, pošten, pravedan, svet, čist;

1:9 Koji se drži verne reči po nauci, da bude kadar i savetovati sa zdravom naukom, i pokarati one koji se protive.

1:10 Jer ima mnogo neposlušnih, praznogovorljivih, i umom prevarenih, a osobito koji su iz obrezanja,

1:11 Kojima treba usta zatvoriti; koji cele kuće izopačuju učeći šta ne treba, poganog dobitka radi.

1:12 A reče neko od njih, njihov prorok: Krićani svagda lažljivi, zli zverovi, besposleni trbusi.

1:13 Svedočanstvo je ovo istinito; zaradi tog uzroka karaj ih bez šteđenja, da budu zdravi u veri,

1:14 Ne slušajući jevrejske gatalice ni zapovesti ljudi koji se odvraćaju od istine.

1:15 Čistima je sve čisto; a poganima i nevernima ništa nije čisto, nego je opoganjen njihov i um i savest.

1:16 Govore da poznaju Boga, a delima Ga se odriču; jer su mrski i neposlušni, i ni za kakvo dobro delo valjani.

GLAVA 2

A ti govori šta pristoji zdravoj nauci:

2:2 Starcima da budu trezni, pošteni, čisti, zdravi u veri, u ljubavi, u trpljenju;

2:3 Staricama, takođe, da žive kao što se pristoji svetima, da ne budu opadljive, da se ne predaju vrlo vinu, da uče dobru,

2:4 Da uče mlade da ljube muževe, da ljube decu,

2:5 Da budu poštene, čiste, dobre domaćice, blage, pokorne svojim muževima, da se ne huli na reč Božiju.

2:6 Tako i mladiće savetuj da budu pošteni.

2:7 A u svemu sam sebe podaj za ugled dobrih dela, u nauci celost, poštenje,

2:8 Reč zdravu, nezazornu: da se posrami onaj koji se protivi, ne imajući ništa zlo govoriti za nas.

2:9 Sluge da slušaju svoje gospodare, da budu ugodni u svačemu, da ne odgovaraju,

2:10 Da ne kradu, nego u svačemu da pokazuju dobru veru, da nauku Spasitelja našeg Boga ukrašuju u svačemu.

2:11 Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude,

2:12 Učeći nas da se odreknemo bezbožnosti i želja ovog sveta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovom svetu,

2:13 Čekajući blaženu nadu i javljanje slave velikog Boga i Spasa našeg Isusa Hrista,

2:14 Koji je dao sebe za nas da nas izbavi od svakog bezakonja, i da očisti sebi narod izbrani koji čezne za dobrim delima.

2:15 Ovo govori, i savetuj, i karaj sa svakom zapovešću da te niko ne prezire.

GLAVA 3

Opominji ih da budu pokorni i poslušni gospodarima i zapovednicima, i gotovi na svako dobro delo;

3:2 Ni na koga da ne hule, da se ne svađaju, nego da budu mirni, svaku krotost da pokazuju svim ljudima,

3:3 Jer i mi besmo nekada ludi, i nepokorni, i prevareni, služeći različnim željama i slastima, u pakosti i zavisti živeći, mrski budući i mrzeći jedan na drugog.

3:4 A kad se pokaza blagodat i čovekoljublje Spasa našeg Boga,

3:5 Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha Svetog,

3:6 Kog izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našeg,

3:7 Da se opravdamo blagodaću Njegovom, i da budemo naslednici života večnog po nadu.

3:8 Sine Tite! Istinita je reč, i u ovome hoću da utvrđuješ, da se oni koji verovaše Bogu trude i staraju za dobro delo: ovo je korisno ljudima i dobro.

3:9 A ludih zapitkivanja i teftera od plemena, i svađa i prepiranja o zakonu kloni se; jer je to nekorisno i prazno.

3:10 Čoveka jeretika po prvom i drugom savetovanju kloni se,

3:11 Znajući da se takav izopačio, i greši, i sam je sebe osudio.

3:12 Kad pošaljem k tebi Artemu ili Tihika, postaraj se da dođeš k meni u Nikopolj, jer sam namislio da onde zimujem.

3:13 Zinu zakonika i Apola lepo opremi da imaju sve što im treba.

3:14 Ali i naši neka se uče napredovati u dobrim delima, ako gde bude od potrebe da ne budu bez roda.

3:15 Pozdravljaju te svi koji su sa mnom. Pozdravi sve koji nas ljube u veri. Blagodat sa svima vama. Amin.
FILIMONU POSLANICA

SVETOG APOSTOLA PAVLA

GLAVA 1

Od Pavla, sužnja Isusa Hrista, i Timotija brata, Filimonu ljubaznom i pomagaču našem,

1:2 I Apfiji, sestri ljubaznoj, i Arhipu, našem drugaru u vojevanju, i domaćoj tvojoj crkvi:

1:3 Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.

1:4 Zahvaljujem Bogu svom spominjući te svagda u molitvama svojim,

1:5 Čuvši ljubav tvoju i veru koju imaš ka Gospodu Isusu i k svima svetima:

1:6 Da tvoja vera, koju imamo zajedno, bude silna u poznanju svakog dobra, koje imate u Hristu Isusu.

1:7 Jer imam veliku radost i utehu radi ljubavi tvoje, što srca svetih počinuše kroza te, brate!

1:8 Toga radi ako i imam veliku slobodu u Hristu da ti zapovedam šta je potrebno,

1:9 Ali opet molim ljubavi radi, ja koji sam takav kao starac Pavle, a sad sužanj Isusa Hrista;

1:10 Molimo te za svog sina Onisima, kog rodih u okovima svojim;

1:11 Koji je tebi nekada bio nepotreban, a sad je i tebi i meni vrlo potreban, kog poslah tebi natrag;

1:12 A ti ga, to jest, moje srce primi.

1:13 Ja ga htedoh da zadržim kod sebe, da mi mesto tebe posluži u okovima jevanđelja;

1:14 Ali bez tvoje volje ne htedoh ništa činiti, da ne bi tvoje dobro bilo kao za nevolju, nego od dobre volje.

1:15 Jer može biti da se za to rastade s tobom na neko vreme da ga dobiješ večno,

1:16 Ne više kao roba, nego više od roba, brata ljubaznog, a osobito meni, a kamoli tebi, i po telu i u Gospodu

1:17 Ako dakle držiš mene za svog drugara, primi njega kao mene.

1:18 Ako li ti u čemu skrivi, ili je dužan, to na mene zapiši.

1:19 Ja Pavle napisah rukom svojom, ja ću platiti: da ti ne kažem da si i sam sebe meni dužan.

1:20 Da brate! Da imam korist od tebe u Gospodu, razveseli srce moje u Gospodu.

1:21 Uzdajući se u tvoju poslušnost napisah ti znajući da ćeš još više učiniti nego što govorim.

1:22 A uz to ugotovi mi i konak; jer se nadam da ću za vaše molitve biti darovan vama.

1:23 Pozdravlja te Epafras koji je sa mnom sužanj u Hristu Isusu, Marko, Aristarh, Dimas, Luka, pomagači moji.

1:24 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa duhom vašim. Amin.
JEVREJIMA POSLANICA

SVETOG APOSTOLA PAVLA

GLAVA 1

Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina,

1:2 Kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori.

1:3 Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini,

1:4 I toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.

1:5 Jer kome od anđela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će mi biti Sin.

1:6 I opet uvodeći Prvorodnoga u svet govori: i da Mu se poklone svi anđeli Božiji.

1:7 Tako i anđelima govori: Koji čini anđele svoje duhove, i sluge svoje plamen ognjeni.

1:8 A sinu: Presto je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvog.

1:9 Omilela Ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti većma od drugova Tvojih.

1:10 I opet: Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju, i nebesa su dela ruku Tvojih:

1:11 Ona će proći, a Ti ostaješ: i sva će ostareti kao haljina,

1:12 I savićeš ih kao haljinu, i izmeniće se: a Ti si Onaj isti, i Tvojih godina neće nestati.

1:13 A kome od anđela reče kad: Sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?

1:14 Nisu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslediti spasenje?

GLAVA 2

Toga radi valja nam većma paziti na reči koje slušamo, da kako ne otpadnemo.

2:2 Jer ako je ono što je govoreno preko anđela utvrđeno, i svaki prestupak i oglušak pravednu platu primio:

2:3 Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje? Koje poče Gospod propovedati, i oni koji su čuli potvrdiše među nama,

2:4 Kad i Bog posvedoči i znacima i čudesima i različitim silama, i Duha Svetog razdeljivanjem po svojoj volji.

2:5 Jer Bog ne pokori anđelima vasioni svet, koji ide i o kome govorimo.

2:6 Ali neko posvedoči negde govoreći: Šta je čovek da ga se opomeneš, ili sin čovečiji da ga obiđeš?

2:7 Umalio si ga malim nečim od anđela, slavom i časti venčao si ga, i postavio si ga nad delima ruku svojih:

2:8 Sve si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori sve, ništa ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da Mu je sve pokoreno.

2:9 A umanjenog malim čim od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.

2:10 Jer prilikovaše Njemu za kog je sve i kroz kog je sve, koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem.

2:11 Jer i Onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od Jednog; zaradi tog uzroka ne stidi se nazvati ih braćom

2:12 Govoreći: Objaviću ime Tvoje braći svojoj, i posred crkve zapevaću Te.

2:13 I opet: Ja ću se u Njega uzdati. I opet: Evo ja i deca moja koju mi je dao Bog.

2:14 Budući, pak, da decog imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;

2:15 I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.

2:16 Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo.

2:17 Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.

2:18 Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.

GLAVA 3

Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskog, poznajte poslanika i vladiku, kog mi priznajemo, Isusa Hrista,

3:2 Koji je veran Onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovom.

3:3 Jer Ovaj posta toliko dostojan veće časti od Mojsija, koliko veću od doma čast ima onaj koji ga je načinio.

3:4 Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog.

3:5 I Mojsije dakle beše veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedočanstvo onog što je trebalo da se govori.

3:6 Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nada do kraja tvrdo održimo.

3:7 Zato, kao što govori Duh Sveti: Danas ako glas Njegov čujete,

3:8 Ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji,

3:9 Gde me iskušaše očevi vaši, iskušaše me, i gledaše dela moja četrdeset godina.

3:10 Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše puteva mojih;

3:11 Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj.

3:12 Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga;

3:13 Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne;

3:14 Jer postadosmo zajedničari Hristu, samo ako kako smo počeli u Njemu biti do kraja tvrdo održimo;

3:15 Dokle se govori: Danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste.

3:16 Jer neki čuvši progneviše se, ali ne svi koji iziđoše iz Misira s Mojsijem.

3:17 A na koje mrzi četrdeset godina? Nije li na one koji sagrešiše, koji ostaviše kosti u pustinji?

3:18 A kojima se zakle da neće ući u pokoj Njegov, nego onima koji ne hteše da veruju?

3:19 I vidimo da ne mogoše ući za neverstvo.

GLAVA 4

Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas.

4:2 Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše.

4:3 Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta.

4:4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.

4:5 I na ovom mestu opet: Neće ući u pokoj moj.

4:6 Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje;

4:7 Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca.

4:8 Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom.

4:9 Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem.

4:10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.

4:11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.

4:12 Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.

4:13 I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo.

4:14 Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja.

4:15 Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.

4:16 Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.

GLAVA 5

Jer svaki poglavar sveštenički koji se iz ljudi uzima, za ljude se postavlja na službu k Bogu, da prinosi dare i žrtve za grehe,

5:2 Koji može postradati s onima koji ne znaju i zalaze; jer je i on pod slabošću.

5:3 I zato je dužan kako za narodne tako i za svoje grehe prinositi.

5:4 I niko sam sebi ne daje časti, nego koji je pozvan od Boga, kao i Aron.

5:5 Tako i Hristos ne proslavi sam sebe da bude poglavar sveštenički, nego Onaj koji Mu reče: Ti si moj sin, ja Te danas rodih.

5:6 Kao što i na drugom mestu govori: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.

5:7 On u dane tela svog moljenja i molitve k Onome koji Ga može izbaviti od smrti s vikom velikom i sa suzama prinošaše, i bi utešen po svojoj pobožnosti.

5:8 Iako i beše Sin Božji, ali od onog što postrada nauči se poslušanju.

5:9 I svršivši sve, postade svima koji Ga poslušaše uzrok spasenja večnog.

5:10 I bi narečen od Boga poglavar sveštenički po redu Melhisedekovom.

5:11 Za kog bismo vam imali mnogo govoriti šta je teško iskazati; jer ste postali slabi na slušanju.

5:12 Jer vi koji bi valjalo da ste učitelji po godinama, opet potrebujete da učite koje su prva slova reči Božije; i postadoste da trebate mleka, a ne jake hrane.

5:13 Jer koji se god hrani mlekom, ne razume reči pravde, jer je dete.

5:14 A savršenih je tvrda hrana, koji imaju osećanja dugim učenjem obučena za razlikovanje i dobra i zla.

GLAVA 6

Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga,

6:2 Nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog.

6:3 I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti.

6:4 Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dara nebeskog, postali zajedničari Duha Svetog,

6:5 I okusili dobre reči Božije, i sile onog sveta, i otpali,

6:6 Opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg.

6:7 Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja rađa povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;

6:8 A koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.

6:9 Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako.

6:10 Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeći.

6:11 Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nad održi tvrdo do samog kraja;

6:12 Da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obećanja.

6:13 Jer kad Bog Avramu obeća, ne imajući ničim većim da se zakune, zakle se sobom,

6:14 Govoreći: Zaista blagosiljajući blagosloviću te, i umnožavajući umnožiću te.

6:15 I tako trpeći dugo, dobi obećanje.

6:16 Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj svađi svršetak je zakletva za potvrđenje.

6:17 Zato i Bog kad htede naslednicima obećanja obilnije da pokaže tvrđu zaveta svog, učini posrednika kletvu:

6:18 Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nad koji nam je dan,

6:19 Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,

6:20 Gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.

GLAVA 7

Jer ovaj Melhisedek beše car salimski, sveštenik Boga Najvišeg, koji srete Avraama kad se vraćaše s boja careva, i blagoslovi ga;

7:2 Kome i Avraam dade desetak od svega. Prvo dakle znači car pravde, potom i car salimski, to jest car mira:

7:3 Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a ispoređen sa sinom Božijim, i ostaje sveštenik doveka.

7:4 Ali pogledajte koliki je ovaj kome je i Avraam patrijarh dao desetak od plena.

7:5 Istina, i oni od sinova Levijevih koji primiše sveštenstvo, imaju zapovest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, ako su i izišli iz bedara Avramovih.

7:6 Ali onaj koji se ne broji od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i blagoslovi onog koji ima obećanje.

7:7 Ali bez svakog izgovora manje blagoslovi veće.

7:8 I tako ovde uzimaju desetak ljudi koji umiru, a onamo Onaj za kog se posvedoči da živi.

7:9 I, da ovako kažem, Levije koji uze desetak, dao je desetak kroz Avraama:

7:10 Jer beše još u bedrima očevim kad ga srete Melhisedek.

7:11 Ako je, dakle, savršenstvo postalo kroz levitsko sveštenstvo (jer je narod pod njim zakon primio), kakva je još potreba bila govoriti da će drugi sveštenik postati po redu Melhisedekovom, a ne po redu Aronovom?

7:12 Jer, kad se promeni sveštenstvo, mora se i zakon promeniti.

7:13 Jer za koga se ovo govori On je od drugog kolena, od kog niko ne pristupi k oltaru.

7:14 Jer je poznato da Gospod naš od kolena Judina izađe, za koje koleno Mojsije ne govori ništa o sveštenstvu.

7:15 I još je više poznato da će po redu Melhisedekovom drugi sveštenik postati,

7:16 Koji nije postao po zakonu telesne zapovesti nego po sili života večnog.

7:17 Jer svedoči: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.

7:18 Tako se ukida pređašnja zapovest, što bi slaba i zaludna.

7:19 Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu.

7:20 I još ne bez zakletve:

7:21 Jer oni bez zakletve postaše sveštenici; a Ovaj sa zakletvom kroz Onog koji Mu govori: Zakle se Gospod i neće se raskajati: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.