Prva knjiga mojsijeva

GLAVA 8

Ovo mi pokaza Gospod: Gle, kotarica letnjeg voća.

8:2 I reče: Šta vidiš, Amose? A ja rekoh: Kotaricu letnjeg voća. A Gospod mi reče: Dođe kraj narodu mom Izrailju, neću ga više prolaziti.

8:3 I pesme će crkvene biti ridanje u onaj dan, govori Gospod; biće mnoštvo mrtvih telesa, koja će se svuda pobacati ćuteći.

8:4 Čujte ovo, koji proždirete uboge i satirete siromahe u zemlji,

8:5 Govoreći: Kad će proći mladina da prodajemo žito? I subota da otvorimo pšenicu? Umanjujući efu i povećavajući sikal i varajući lažnim merilima;

8:6 Da kupujemo siromahe za novce i ubogog za jedne opanke, i da prodajemo očinke od pšenice.

8:7 Zakle se Gospod slavom Jakovljevom: Neću nikada zaboraviti nijedno delo njihovo.

8:8 Neće li se zemlja potresti od toga, i protužiti svaki koji živi na njoj? I neće li se sva razliti kao reka? I neće li se odneti i potopiti kao od reke misirske?

8:9 I u onaj dan, govori Gospod Gospod, učiniću da sunce zađe u podne, i pomračiću zemlju za belog dana.

8:10 I pretvoriću praznike vaše u žalost i sve pesme vaše u plač, i metnuću kostret oko svih bedara, i učiniću da svaka glava oćelavi i da bude žalost kao za jedincem, i kraj će joj biti kao gorak dan.

8:11 Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kad ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reči Gospodnjih.

8:12 I potucaće se od mora do mora, i od severa do istoka trčaće tražeći reč Gospodnju, i neće je naći.

8:13 U to će vreme obamirati lepe devojke i mladići od žeđi,

8:14 Koji se kunu krivicom samarijskom i govore: Tako da je živ Bog tvoj, Dane, i tako da je živ put u Virsaveju. I pašće, i neće više ustati.

GLAVA 9

Videh Gospoda, a On stajaše na oltaru, i reče: Udari u gornji prag od vrata da se zatresu dovratnici, i rascepi ih sve od vrha njihova; a šta ostane iza njih pobiću mačem; neće uteći između njih nijedan, niti će se koji spasti.

9:2 Da se zakopaju u najdonji kraj zemlje, odande će ih uzeti ruka moja; i da izađu na nebo, odande ću ih skinuti;

9:3 I da se sakriju na vrh Karmila, naći ću ih i uzeću ih odande; i da se sakriju ispred mojih očiju na dno morsko, onde ću zapovedati zmiji da ih ujede;

9:4 Da odu u ropstvo pred neprijateljima svojim, i onde ću zapovedati maču da ih pobije, i obratiću oči svoje njima na zlo a ne na dobro.

9:5 Jer Gospod Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje, ona se rastapa i tuže svi koji žive na njoj, i razliva se sva kao reka i potapa se kao od reke misirske.

9:6 On je sagradio sebi kleti na nebu i svod svoj osnovao na zemlji; zove vode morske i izliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.

9:7 Niste li mi, sinovi Izrailjevi, kao sinovi etiopski? Govori Gospod; ne izvedoh li Izrailja iz zemlje misirske, a Filisteje iz Kaftora i Sirce iz Kira?

9:8 Gle, oči su Gospodnje upravljene na ovo grešno carstvo da ga zatresem sa zemlje; ali neću sasvim zatrti doma Jakovljevog, govori Gospod.

9:9 Jer, evo, ja ću zapovediti i razmetaću među svim narodima dom Izrailjev kao što se razmeće žito u rešetu da ni zrno ne padne na zemlju.

9:10 Od mača će poginuti svi grešnici između mog naroda, koji govore: Neće doći, niti će nas zadesiti zlo.

9:11 U to ću vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu šta je razvaljeno, i opet ću ga sagraditi kao što je bio pre,

9:12 Da bi nasledili ostatak edomski i sve narode na koje se priziva ime moje, govori Gospod, koji čini ovo.

9:13 Evo, idu dani, govori Gospod, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi grožđe sejača, i gore će kapati slatkim vinom, a svi će se humovi rastapati.

9:14 I povratiću roblje naroda svog Izrailja, i opet će sagraditi puste gradove i naseliće se, i nasadiće vinograde i piti vino iz njih, i načiniće vrtove i jesti rod iz njih.

9:15 I posadiću ih u zemlji njihovoj, i neće se više iščupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod Bog tvoj.

KNJIGA PROROKA AVDIJA
GLAVA 1

Utvara Avdijeva. Ovako veli Gospod Gospod za edomsku: Čusmo glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima: Ustajte, da ustanemo na nju u boj.

1:2 Gle, učiniću te malim među narodima, bićeš vrlo prezren.

1:3 Ponos srca tvog prevari te, tebe, koji živiš u raselinama kamenim, u visokom stanu svom, i govoriš u srcu svom: Ko će me oboriti na zemlju?

1:4 Da podigneš visoko kao orao i među zvezde da metneš gnezdo svoje, odande ću te oboriti, govori Gospod.

1:5 Kako si oplenjen?! Da su došli k tebi kradljivci ili lupeži noću, ne bi li pokrali koliko im je dosta? Da su došli k tebi berači vinogradski, ne bi li ostavili pabiraka?

1:6 Kako se pretraži Isav, kako se nađoše potaje njegove!

1:7 Do granice te odvedoše svi koji behu s tobom u veri, prevariše te i nadvladaše te koji behu u miru s tobom; koji jedu hleb tvoj podmetnuše ti zamku, da se ne opazi.

1:8 U onaj dan, govori Gospod, neću li pogubiti mudre u zemlji edemskoj i razumne u gori Isavovoj?

1:9 I tvoji će se junaci uplašiti, Temane, da se istrebe pokoljem svi iz gore Isavove.

1:10 Za nasilje učinjeno bratu tvom Jakovu pokriće te stid i istrebićeš se zasvagda.

1:11 Onaj dan, kad ti stajaše nasuprot; onaj dan, kad inostranci odvođahu u ropstvo vojsku njegovu, i tuđinci ulažahu na vrata njegova i bacahu žreb za Jerusalim, beše i ti kao koji od njih.

1:12 Ali ti ne trebaše gledati dana brata svog, dana, kad se odvođaše u tuđu zemlju, niti se radovati sinovima Judinim u dan kad propadahu, niti razvaljivati usta u dan nevolje njihove.

1:13 Ne trebaše ti ući na vrata naroda mog u dan pogibli njihove, ne trebaše da i ti gledaš zlo njihovo u dan pogibli njihove, ni da se dohvataš dobra njihova u dan pogibli njihove.

1:14 Niti trebaše da staneš na rasputicu da ubijaš bežan njihovu, niti da izdaješ onih koji ostaše u dan nevolje.

1:15 Jer je dan Gospodnji blizu svim narodima: kako si činio, tako će ti biti, plata će ti se vratiti na glavu tvoju.

1:16 Jer kao što ste vi pili na svetoj gori mojoj, tako će piti svi narodi vazda, piće, i ždreće, i biće kao da ih nije bilo.

1:17 A na gori će Sionu biti spasenje, i biće sveta, i dom će Jakovljev naslediti nasledstvo svoje.

1:18 I dom će Jakovljev biti oganj i dom Josifov plamen, a dom Isavov strnjika; i razgoreće se na njih, i spaliće ih; i neće biti ostataka domu Isavovom, jer Gospod reče.

1:19 I naslediće jug, goru Isavovu, i ravnicu, Filisteje; i naslediće polje Jefremovo i polje samarijsko i Venijaminovo i Galad;

1:20 I zarobljena vojska sinova Izrailjevih naslediće šta je bilo hananejsko do Sarepte; a roblje jerusalimsko, što je u Sefaradu, naslediće južne gradove.

1:21 I izbavitelji će izaći na goru Sion da sude gori Isavovoj, i carstvo će biti Gospodnje.

KNJIGA PROROKA JONE
GLAVA 1

Dođe reč Gospodnja Joni, sinu Amatijevom govoreći:

1:2 Ustani, idi u Nineviju grad veliki, i propovedaj protiv njega, jer izađe zloća njihova preda me.

1:3 A Jona usta da beži u Tarsis od Gospoda, i sišav u Jopu nađe lađu koja iđaše u Tarsis i plativ vozarinu uđe u nju da otide s njima u Tarsis od Gospoda.

1:4 Ali Gospod podiže velik vetar na moru, i posta velika bura na moru da mišljahu da će se razbiti lađa.

1:5 I lađari uplašivši se prizivahu svaki svog boga, i bacahu šta beše u lađi u more da bi bila lakša; a Jona beše sišao na dno lađi, i legav spavaše tvrdo.

1:6 A upravitelj od lađe pristupi k njemu i reče mu: Šta ti spavaš! Ustani, prizivaj Boga svog, ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo.

1:7 Potom rekoše jedan drugom: Hodite, da bacimo žreb da vidimo sa koga dođe na nas ovo zlo. I baciše žreb, i pade žreb na Jonu.

1:8 Tada mu rekoše: Kaži nam zašto dođe ovo zlo na nas; koje si radnje? I odakle ideš? Iz koje si zemlje? I od koga si naroda?

1:9 A on im reče: Jevrejin sam, i bojim se Gospoda Boga nebeskog, koji je stvorio more i suvu zemlju.

1:10 Tada se vrlo uplašiše ljudi, i rekoše mu: Šta si učinio? Jer doznaše ljudi da beži od Gospoda, jer im on kaza.

1:11 I rekoše mu: Šta ćemo činiti s tobom, da bi nam more utolilo? Jer bura na moru bivaše sve veća.

1:12 A on im reče: Uzmite me i bacite me u more, i more će vam utoliti, jer vidim da je s mene došla na vas ova velika bura.

1:13 A ljudi stadoše veslati da bi došli ka kraju; ali ne mogahu, jer im bura na moru bivaše sve veća.

1:14 Tada prizvaše Gospoda i rekoše: Molimo Ti se, Gospode, da ne poginemo radi duše ovog čoveka, i nemoj metnuti na nas krvi prave, jer Ti, Gospode, činiš kako hoćeš.

1:15 Potom uzeše Jonu i baciše ga u more, i presta bura na moru.

1:16 Tada se pobojaše oni ljudi Gospoda vrlo, i prinesoše žrtvu Gospodu i učiniše zavete.

GLAVA 2

Ali Gospod zapovedi, te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći.

2:2 I zamoli se Jona Gospodu Bogu svom iz trbuha ribljeg,

2:3 I reče: Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i Ti ču glas moj.

2:4 Jer si me bacio u dubine, u srce moru, i voda me opteče; sve poplave Tvoje i vali Tvoji prelaziše preko mene.

2:5 I rekoh: Odbačen sam ispred očiju Tvojih; ali ću još gledati svetu crkvu Tvoju.

2:6 Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave.

2:7 Siđoh do krajeva gorskih, prevornice zemaljske nada mnom su doveka; ali Ti izvadi život moj iz jame, Gospode Bože moj.

2:8 Kad nestajaše duše moje u meni, pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe k Tebi, u svetu crkvu Tvoju.

2:9 Koji drže lažne taštine, ostavljaju svoju milost.

2:10 A ja ću Ti glasom zahvalnim prineti žrtvu, ispuniti što sam zavetovao; spasenje je u Gospoda.

2:11 I Gospod zapovedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju.

GLAVA 3

I dođe reč Gospodnja Joni drugi put govoreći:

3:2 Ustani, i idi u Nineviju grad veliki, i propovedaj mu ono što ti ja kažem.

3:3 I ustav Jona otide u Nineviju po reči Gospodnjoj; a Ninevija beše grad vrlo velik, tri dana hoda.

3:4 I Jona poče ići po gradu jedan dan hoda, i propoveda i reče: Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija propasti.

3:5 I Ninevljani poverovaše Bogu, i oglasiše post, i obukoše se u kostret od najvećeg do najmanjeg.

3:6 Jer kad dođe ta reč do cara ninevijskog, on usta sa svog prestola, i skide sa sebe svoje odelo, i obuče se u kostret i sede u pepeo.

3:7 I proglasi se i kaza se po Nineviji po zapovesti carevoj i knezova njegovih govoreći: Ljudi i stoka, goveda i ovce da ne okuse ništa, ni da pasu ni da piju vode.

3:8 Nego i ljudi i stoka da se pokriju kostreću, i da prizivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svog zlog puta i od nepravde koja mu je u ruku.

3:9 Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog i povrati se od ljutog gneva svog, te ne izginemo.

3:10 I Bog vide dela njihova, gde se vratiše sa zlog puta svog; i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini.

GLAVA 4

A Joni bi vrlo nedrago, i rasrdi se.

4:2 I pomoli se Gospodu i reče: Gospode! Ne rekoh li to kad još bijah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobeći u Tarsis; jer znah da si Ti Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaješ se oda zla.

4:3 Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego živeti.

4:4 A Gospod reče: Je li dobro što se srdiš?

4:5 I Jona iziđe iz grada, i sede s istoka gradu i načini onde kolibu, i seđaše pod njom u hladu da vidi šta će biti od grada.

4:6 A Gospod Bog zapovedi, te uzraste tikva nad Jonom da mu bude sen nad glavom da mu pomogne u muci njegovoj; i Jona se obradova tikvi veoma.

4:7 Potom zapovedi Bog, te dođe crv u zoru sutradan, i podgrize tikvu, te usahnu.

4:8 I kad ogranu sunce, posla Bog suv istočni vetar; i sunce stade žeći Jonu po glavi tako da obamiraše i požele da umre govoreći: Bolje mi je umreti nego živeti.

4:9 A Bog reče Joni: Je li dobro što se srdiš tikve radi? A on reče: Dobro je što se srdim do smrti.

4:10 A Gospod mu reče: Tebi je žao tikve, oko koje se nisi trudio, i koje nisi odgajio, nego jednu noć uzraste a drugu noć propade.

4:11 A meni da ne bude žao Ninevije, velikog grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi koji još ne znaju šta je desno šta li levo, i mnogo stoke?

KNJIGA PROROKA MIHEJA
GLAVA 1

Reč Gospodnja koja dođe Miheju Moresećaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.

1:2 Čujte, svi narodi, slušaj, zemljo i šta je na njoj, i Gospod Bog da vam je svedok, Gospod iz svete crkve svoje.

1:3 Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog, i sići će, i hodiće po visinama zemaljskim.

1:4 I gore će se rastopiti pred Njim, i doline će se rasesti, kao vosak od ognja i kao voda što teče niz strmen.

1:5 Sve je to za zločinstvo Jakovljevo i za grehe doma Izrailjevog. Koje je zločinstvo Jakovljevo? Nije li Samarija? Koje su visine Judine? Nije li Jerusalim?

1:6 Zato ću učiniti od Samarije gomilu u polju da se sade vinogradi, i pobacaću kamenje njeno u dolinu i otkriću joj temelje.

1:7 I svi rezani likovi njeni razbiće se, i svi će se darovi njeni sažeći ognjem, i sve ću idole njene potrti, jer od plate kurvarske nakupi, i opet će biti plata kurvarska.

1:8 Zato ću plakati i ridati; hodiću svučen i go, plakaću kao zmajevi i tužiću kao sove.

1:9 Jer joj se rane ne mogu isceliti, dođoše do Jude, dopreše do vrata mog naroda, do Jerusalima.

1:10 Ne javljajte u Gatu, ne plačite; u Vit-Afri valjaj se po prahu.

1:11 Izađi, stanovnice safirska, s golom sramotom; stanovnica sananska neće izaći; žalost vet-ezilska neće vam dati stanka.

1:12 Jer stanovnica marotska tuži za svojim dobrom. Jer siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih.

1:13 Upregni brze konje u kola, stanovnice lahiska, koja si početak grehu kćeri sionskoj, jer se u tebi nađoše zločinstva Izrailjeva.

1:14 Zato pošalji darove Moresetu gatskom; domovi ahsivski prevariće careve Izrailjeve.

1:15 Još ću ti dovesti naslednika, stanovnice mariska; doći će do Odolama, slave Izrailjeve.

1:16 Načini se ćelava i ostriži se za milom decom svojom; raširi ćelu svoju kao orao, jer se vode od tebe u ropstvo.

GLAVA 2

Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.

2:2 Žele njive, i otimaju ih; žele kuće, i uzimaju; čine silu čoveku i kući njegovoj, čoveku i nasledstvu njegovom.

2:3 Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog nećete izvući vratove svoje, niti ćete hoditi ponosito, jer će biti zlo vreme.

2:4 U ono vreme govoriće se priča o vama, i naricaće se žalosno govoreći: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.

2:5 Zato nećeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.

2:6 Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neće odstupiti sramota.

2:7 O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reči nisu dobre onome koji hodi pravo?

2:8 A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeći se, koji se vraćaju iz boja.

2:9 Žene naroda mog izgonite iz milih kuća njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.

2:10 Ustanite i idite, jer ovo nije počivalište; što se oskvrni, pogubiće vas pogiblju velikom.

2:11 Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreći: Prorokovaću ti za vino i za silovito piće, taj će biti prorok ovom narodu.

2:12 Doista ću te sabrati svog, Jakove, doista ću skupiti ostatak Izrailjev; postaviću ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biće vreva od ljudstva.

2:13 Pred njima će ići koji razbija; oni će razbiti i proći kroz vrata, i izaći će; i car će njihov ići pred njima, i Gospod će biti pred njima.

GLAVA 3

Zato rekoh: Čujte, poglavice Jakovljeve i knezovi doma Izrailjevog, ne treba li vam znati šta je pravo?

3:2 Koji mrzite na dobro, a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovih;

3:3 I jedete meso naroda mog i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate, i sasecate kao u lonac i kao meso u kotao.

3:4 Tada će vikati ka Gospodu, ali ih neće uslišiti, nego će sakriti lice svoje od njih u ono vreme, kako oni zlo radiše.

3:5 Ovako veli Gospod za proroke koji zavode moj narod, koji grizu zubima svojim i viču: Mir; i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.

3:6 Zato će vam utvara biti noć i proricanje vaše tama; i sunce će zaći tim prorocima i dan će im se smračiti.

3:7 Tada će se postideti videoci, i vračari će se posramiti, i svi će zastrti usne svoje, jer neće biti odgovora Božjeg.

3:8 Ali ja sam pun sile od Duha Gospodnjeg, i suda i hrabrosti da kažem Jakovu zločinstvo njegovo i Izrailju greh njegov.

3:9 Čujte ovo, poglavice doma Jakovljevog i knezovi doma Izrailjevog, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvrćete;

3:10 Koji gradite Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem.

3:11 Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uče za platu, i proroci njegovi gataju za novce, a na Gospoda se oslanjaju govoreći: Nije li Gospod usred nas? Neće doći zlo na nas.

3:12 Zato će se s vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim će postati gomila, i gora od doma visoka šuma.

GLAVA 4

Ali će u poslednja vremena biti utvrđena gora doma Gospodnjeg navrh gora i uzvišena iznad humova, i narodi će se sticati k njoj.

4:2 I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima i hodićemo Njegovim stazama; jer će iz Siona izaći zakon i reč Gospodnja iz Jerusalima.

4:3 I sudiće među mnogim narodima, i pokaraće jake narode nadaleko, i oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.

4:4 Nego će sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neće biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.

4:5 Jer će svi narodi hoditi svaki u ime boga svog; a mi ćemo hoditi u ime Gospoda Boga svog uvek i doveka.

4:6 U to vreme, govori Gospod, sabraću hrome, i skupiću odagnane i kojima zlo učinih.

4:7 I učiniću od hromih ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod će carovati nad njima na gori Sionu odsada i doveka.

4:8 I ti, kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast, carstvo kćeri jerusalimske.

4:9 Zašto vičeš tako jako? Nema li cara u tebi? Eda li izgiboše tvoji savetnici, te te obuzeše bolovi kao porodilju?

4:10 Muči se i viči, kćeri sionska, kao porodilja, jer ćeš izaći iz grada i stanovaćeš u polju, i otići ćeš u Vavilon; onde ćeš se osloboditi, onde će te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.

4:11 A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreći: Da se oskvrni, i da se oči naše nagledaju Siona.

4:12 Ali ne znaju misli Gospodnje, niti razumeju namere Njegove, jer ih je skupio kao snoplje na gumno.

4:13 Ustani i vrši, kćeri sionska, jer ću ti načiniti rog gvozden, i kopita ću ti načiniti bronzana, te ćeš satrti mnoge narode, i posvetiću Gospodu blago njihovo i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.

GLAVA 5

Saberi se sada u čete, četnice, opsedni nas, neka biju prutom po obrazu sudiju Izrailjevog.

5:2 A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena.

5:3 Zato će ih ostaviti dokle ne rodi ona koja će roditi; tada će se ostatak braće Njegove vratiti sa sinovima Izrailjevim.

5:4 I stajaće i pašće ih silom Gospodnjom, veličanstvom imena Gospoda Boga svog; i oni će nastavati, jer će On tada biti velik do krajeva zemlje.

5:5 I On će biti mir; kad dođe Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada ćemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda.

5:6 I oni će opasti zemlju asirsku mačem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; i On će nas izbaviti od Asirca kad dođe u našu zemlju i kad stupi na među našu.

5:7 I ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi, koja ne čeka čoveka niti se uzda u sinove čovečje.

5:8 I ostatak će Jakovljev biti među narodima, usred mnogih naroda, kao lav među zverima šumskim, kao lavić među stadima ovaca, koji kad ide tlači i rastrže, i nema nikoga da izbavi.

5:9 Ruka će ti se uzvisiti nad protivnicima tvojim i svi će se neprijatelji tvoji istrebiti.

5:10 I u ono ću vreme, govori Gospod, istrebiti konje isred tebe i potrću kola tvoja.

5:11 I zatrću gradove u tvojoj zemlji, i razvaliću sva tvrda mesta tvoja;

5:12 I istrebiću vračanje iz ruku tvojih, i nećeš imati gatare;

5:13 I istrebiću likove tvoje rezane i stupove tvoje isred tebe, i nećeš se više klanjati delu ruku svojih;

5:14 I iskoreniću gajeve tvoje isred tebe, i raskopaću gradove tvoje,

5:15 I izvršiću osvetu s gnevom i ljutinom na narodima koji ne slušaše.

GLAVA 6

Slušajte šta govori Gospod: Ustani, sudi se s gorama, i neka čuju humovi glas tvoj.

6:2 Slušajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i s Izrailjem se sudi.

6:3 Narode moj, šta sam ti učinio? I čim sam ti dosadio? Odgovori mi.

6:4 Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuće ropske i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju.

6:5 Narode moj, opomeni se šta naumi Valak car moavski i šta mu odgovori Valam, sin Veorov, od Sitima do Galgala šta bi, da poznaš pravdu Gospodnju.

6:6 Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoću li doći preda Nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine?

6:7 Hoće li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoću li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje?

6:8 Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš šta je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?

6:9 Glas Gospodnji viče gradu, i ko je mudar vidi ime tvoje; slušajte prut i Onog koji ga je odredio.

6:10 Nije li jošte u kući bezbožnikovoj blago nepravo? I efa krnja, gadna?

6:11 Hoće li mi biti čist u koga su merila lažna i u tobocu prevarno kamenje?

6:12 Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prevaran.

6:13 Zato ću te i ja biti da oboliš, pustošiću te za grehe tvoje.

6:14 Ti ćeš jesti, ali se nećeš nasititi, i padanje tvoje biće usred tebe; i sklanjaćeš, ali nećeš izbaviti, i što izbaviš predaću maču.

6:15 Ti ćeš sejati, ali nećeš žeti; ti ćeš cediti masline, ali se nećeš namazati uljem, i mast, ali nećeš piti vina.

6:16 Jer se drže uredbe Amrijeve i sva dela doma Ahavovog, i hodite po savetima njihovim, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u podsmeh, i nosićete sramotu naroda mog.

GLAVA 7

Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirči posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voća želi duša moja.

7:2 Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog među ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.

7:3 Da čine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opačinu duše svoje, i spleću je.

7:4 Najbolji je između njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohođenje tvoje dođe, sada će se smesti.

7:5 Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vođu; od one koja ti na krilu leži, čuvaj vrata usta svojih.

7:6 Jer sin grdi oca, kći ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su čoveku domaći njegovi.

7:7 Ali ja ću Gospoda pogledati, čekaću Boga spasenja svog; uslišiće me Bog moj.