Prva knjiga mojsijeva

7:8 Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaću; ako sedim u mraku, Gospod će mi biti videlo.

7:9 Podnosiću gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešće me na videlo, videću pravdu Njegovu.

7:10 Neprijateljica će moja videti, i sram će je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oči će je moje videti; sada će se ona pogaziti kao blato na ulicama.

7:11 U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to će vreme otići zapovest nadaleko;

7:12 U to će vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.

7:13 A zemlja će biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.

7:14 Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.

7:15 Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazaću mu čudesa.

7:16 Narodi će videti i postideće se od sve sile svoje; metnuće ruku na usta, uši će im zaglušiti.

7:17 Lizaće prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhćući izlaziće iz rupa svojih; pritrčaće uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe će se bojati.

7:18 Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.

7:19 Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grehe njihove.

7:20 Pokazaćeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.

KNJIGA PROROKA NAUMA
GLAVA 1

Breme Nineviji; knjiga od utvare Nauma Elkošanina.

1:2 Bog je revnitelj i Gospod je osvetnik; osvetnik je Gospod i gnevi se; Gospod se sveti protivnicima svojim, i drži gnev prema neprijateljima svojim.

1:3 Gospod je spor na gnev i velike je moći; ali nikako ne pravda krivca; put je Gospodnji u vihoru i buri, i oblaci su prah od nogu Njegovih.

1:4 Zaprećuje moru i isušuje ga, i sve reke isušuje, vene Vasan i Karmil, i cvet vasanski vene.

1:5 Gore se tresu od Njega, i humovi se rastapaju, a zemlja gori pred Njim i vasiljena i sve što živi u njoj.

1:6 Pred gnevom Njegovim ko će se održati? I ko će se opreti jarosti gneva Njegovog? Jarost se Njegova izliva kao oganj, i stene se raspadaju pred Njim.

1:7 Dobar je Gospod, grad je u nevolji, i poznaje one koji se uzdaju u Nj.

1:8 Ali će silnom poplavom učiniti kraj mestu njenom, i tama će goniti neprijatelje Njegove.

1:9 Šta smišljate Gospodu? On će učiniti kraj; neće se dva puta podignuti pogibao.

1:10 Jer kao trnje spleteni i kao od vina pijani proždreće se kao suva slama.

1:11 Iz tebe je izašao koji smišlja zlo Gospodu, savetnik nevaljao.

1:12 Ovako veli Gospod: Ako i jesu u sili i mnogo ih ima, opet će se iseći i proći. Mučio sam te, neću te više mučiti.

1:13 Nego ću sada slomiti jaram njegov s tebe, i pokidaću tvoje okove.

1:14 Ali za tebe zapovedi Gospod da se ne seje više ime tvoje; iz doma bogova tvojih istrebiću likove rezane i livene; načiniću ti od njega grob kad budeš prezren.

1:15 Eto, na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir. Praznuj, Juda, svoje praznike, ispunjaj zavete svoje, jer zlikovac neće više prolaziti po tebi; sasvim se zatro.

GLAVA 2

Izađe zatirač na te, čuvaj grad, pazi na put, utvrdi bedra, ukrepi se dobro.

2:2 Jer Gospod povrati slavu Jakovljevu kao slavu Izrailjevu, jer ih pustošnici opustošiše i loze im potrše.

2:3 Štit je junaka njegovih crven, vojnici su u skerletu; kola će mu biti kao zapaljeni lučevi na dan kad se uvrsta, i jele će se ljuljati strašno.

2:4 Kola će praskati po ulicama i udarati jedna o druga po putevima, biće kao lučevi, i trčaće kao munje.

2:5 Pominjaće junake svoje, a oni će padati idući, pohitaće k zidovima njegovim, i zaklon će biti gotov.

2:6 Vrata će se rekama otvoriti, i dvor će se razvaliti.

2:7 I koja stoji, zarobiće se i odvešće se, devojke njene pratiće je uzdišući kao golubice, bijući se u prsi.

2:8 Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste; ali beže. Stanite, stanite. Ali se niko ne obzire.

2:9 Grabite srebro, grabite zlato; blagu nema kraja, mnoštvo je svakojakih dragih zaklada.

2:10 Isprazni se, i ogole, i opuste; i srce se rastopi, kolena udaraju jedna o drugo, i bol je u svim bedrima, i lica su svima pocrnela.

2:11 Gde je loža lavovima i pasište lavićima, kuda iđaše lav i lavica i lavić, i nikoga ne beše da plaši.

2:12 Lav lovljaše svojim lavićima dosta, i davljaše lavicama svojim, i punjaše pećine svoje lova i lože svoje grabeža.

2:13 Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliću kola tvoja u dim, i mač će proždreti laviće tvoje, i istrebiću sa zemlje grabež tvoj, i neće se čuti glas poslanika tvojih.

GLAVA 3

Teško gradu krvničkom, sav je pun laži i otimanja, grabež ne izbiva iz njega.

3:2 Pucaju bičevi, i točkovi prašte, i konji topoću, i kola skaču.

3:3 Konjanici poskakuju, i mačevi se sjaju, i koplja sevaju, i mnoštvo je pobijenih i sila mrtvih telesa, nema broja mrtvacima, i pada se preko mrtvaca.

3:4 Za mnoštvo kurvarstva ljupke kurve, vešte bajačice, koja prodaje narode svojim kurvanjem i plemena vračanjem svojim.

3:5 Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i uzgrnuću ti skute tvoje na lice, i pokazaću narodima golotinju tvoju i carstvima sramotu tvoju.

3:6 I baciću na tebe gadove i naružiću te, i načiniću od tebe ugled.

3:7 I ko te god vidi, bežaće od tebe, i govoriće: Opuste Ninevija; ko će je žaliti? Gde ću tražiti one koji bi te tešili?

3:8 Jesi li bolja od No-Amona, koji ležaše među rekama, optočen vodom, kome prednja kula beše more i zidovi mu behu more?

3:9 Jačina mu beše huska zemlja i Misir i narodi bez broja; Futeji i Liveji behu ti pomoćnici.

3:10 I on bi preseljen, otide u ropstvo, i deca njegova biše razmrskana po uglovima svih ulica; i za glavare njegove bacaše žreb, i svi vlastelji njegovi biše okovani u puta.

3:11 I ti ćeš se opiti i krićeš se, i ti ćeš tražiti zaklon od neprijatelja.

3:12 Svi će gradovi tvoji biti kao smokve s ranim rodom; kad se tresnu, padaju u usta onome ko hoće da jede.

3:13 Eto, narod su ti žene usred tebe; neprijateljima će tvojim biti širom otvorena vrata od zemlje tvoje, oganj će proždreti prevornice tvoje.

3:14 Nahvataj sebi vode za opsadu, utvrdi ograde svoje; uđi u kao i ugazi blato, opravi peć za opeke.

3:15 Onde će te proždreti oganj, mač će te iseći, izješće te kao hrušt; neka vas je mnogo kao hrušteva, neka vas je mnogo kao skakavaca.

3:16 Imaš trgovaca više nego što je zvezda na nebu; hruštevi padoše, pa odleteše.

3:17 Glavari su tvoji kao skakavci i vojvode tvoje kao veliki skakavci, koji padaju po plotovima kad je studeno, a kad sunce grane, odleću, i mesto im se ne poznaje gde behu.

3:18 Zadremaše tvoji pastiri, care asirski, polegaše junaci tvoji, narod se tvoj rasprša po gorama, i nema nikoga da ih zbere.

3:19 Nema leka polomu tvom, ljuta je rana tvoja; ko god čuje glas o tebi, pljeskaće rukama nad tobom, jer koga nije stizala zloća tvoja jednako?

KNJIGA PROROKA AVAKUMA
GLAVA 1

Breme koje vide prorok Avakum.

1:2 Dokle ću, Gospode, vapiti a Ti nećeš da čuješ? Dokle ću Ti vikati: Nasilje! A Ti nećeš da izbaviš?

1:3 Zašto puštaš da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabež i nasilje pred sobom, i kako podižu svađu i raspru?

1:4 Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nikada, jer bezbožnik opteče pravednika, zato sud izlazi izopačen.

1:5 Pogledajte po narodima i vidite, i čudite se i divite se, jer ću učiniti delo u vaše dane kog nećete verovati kad se stane pripovedati.

1:6 Jer, evo, ja ću podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji će ići po zemlji širom da osvoji naselja koja nisu njegova.

1:7 Žestok je i strašan, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.

1:8 Konji će mu biti brži od risova i ljući od vukova uveče, veliko će mnoštvo biti konjika njegovih, i idući izdaleka konjici njegovi doleteće kao orao kad hiti na lov.

1:9 Svi će doći na grabež, s lica će biti kao istočni vetar, pokupiće roblje kao pesak.

1:10 I carevima će se rugati i knezovi će im biti podsmeh, smejaće se svakom gradu, nasuće zemlje, i uzeće ga.

1:11 Tada će mu se promeniti duh, proći će i skriviće; ta će mu sila njegova biti od Boga njegovog.

1:12 Nisi li Ti od veka, Gospode Bože moj, Sveče moj? Nećemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje.

1:13 Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zlo, i bezakonje ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Ćutiš, kad bezbožnik proždire pravijeg od sebe?

1:14 I hoćeš li ostaviti ljude kao ribe morske, kao bubine, koje nemaju gospodara?

1:15 Izvlači ih sve udicom, hvata ih u mrežu svoju, i zgrće ih pređom svojom, zato se veseli i raduje.

1:16 Zato prinosi žrtvu svojoj mreži, i kadi svojoj pređi; jer je time deo njegov pretio i hrana mu izabrana.

1:17 Hoće li zato izvlačiti mrežu svoju i jednako ubijati narode nemilice?

GLAVA 2

Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta će mi reći i šta bih odgovorio onome koji me koraše.

2:2 I odgovori mi Gospod i reče: Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.

2:3 Jer će još biti utvara do određenog vremena, i govoriće šta će biti do kraja i neće slagati; ako okleva, čekaj je, jer će zacelo doći, i neće odocniti.

2:4 Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik će od vere svoje živ biti.

2:5 A kako vino vara, takav je čovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.

2:6 Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato.

2:7 Neće li najedanput ustati oni koji će te gristi? I neće li se probuditi oni koji će te rastrzati, i kojima ćeš biti grabež?

2:8 Što si ti oplenio mnoge narode, tebe će opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.

2:9 Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se oda zla.

2:10 Smislio si sramotu kući svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.

2:11 Jer će kamen iz zida vikati, i čvor iz drveta svedočiće.

2:12 Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.

2:13 Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?

2:14 Jer će se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.

2:15 Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.

2:16 Nasitićeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će k tebi čaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj.

2:17 Jer nasilje učinjeno Livanu pokriće te i pustoš među zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.

2:18 Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole?

2:19 Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoće li on učiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.

2:20 A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; ćuti pred Njim sva zemljo!

GLAVA 3

Molitva proroka Avakuma; za pevanje.

3:2 Gospode, čuh reč Tvoju, i uplaših se; Gospode, delo svoje usred godina sačuvaj u životu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti.

3:3 Bog dođe od Temana i Svetac s gore Farana; slava Njegova pokri nebesa i zemlja se napuni hvale Njegove.

3:4 Svetlost Mu beše kao sunce, zraci izlažahu Mu iz ruku, i onde beše sakrivena sila Njegova.

3:5 Pred Njim iđaše pomor, i živo ugljevlje iđaše ispod nogu Njegovih.

3:6 Stade, i izmeri zemlju, pogleda i razmetnu narode, raspadoše se večne gore, slegoše se humovi večni; putevi su Mu večni.

3:7 Videh šatore etiopske u muci, ustreptaše zavesi zemlji madijanskoj.

3:8 Eda li se na reke razgnevi Gospod? Eda li se na reke raspali gnev Tvoj? Na more jarost Tvoja, kad si pojezdio na konjima svojim i na kolima svojim za spasenje?

3:9 Pomoli se luk Tvoj kao što si se zakleo plemenima; razdro si zemlju za reke.

3:10 Videše Te gore i uzdrhtaše, povodanj navali; bezdana pusti glas svoj, uvis podiže ruke svoje.

3:11 Sunce i mesec stadoše u stanu svom, idoše prema svetlosti Tvoje strele, prema sevanju sjajnog koplja Tvog.

3:12 Srdito si išao po zemlji, gnevno si gazio narode.

3:13 Izašao si na spasenje narodu svom, na spasenje s pomazanikom svojim; razmrskao si glavu kući bezbožničkoj do vrata otkrivši temelj.

3:14 Njegovim kopljima probio si glavu selima njegovim kad navaljivahu kao vihor da me razaspu, radovahu se kao da će proždreti siromaha u potaji.

3:15 Išao si po moru na konjima svojim, po gomili mnoge vode.

3:16 Čuh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrhtaše na glas, u kosti mi uđe trulež, i ustresoh se na mestu svom; kako ću počivati u dan nevolje, kad dođe na narod koji će ga opustošiti.

3:17 Jer smokva neće cvasti, niti će biti roda na lozi vinovoj; rod će maslinov prevariti, i njive neće dati hrane, ovaca će nestati iz tora, i goveda neće biti u oboru.

3:18 Ali ću se ja radovati u Gospodu, veseliću se u Bogu spasenja svog.

3:19 Gospod je Gospod sila moja, i daće mi noge kao u košute, i vodiće me po visinama mojim. Načelniku pevačkom uz žice moje.
KNJIGA PROROKA SOFONIJE
GLAVA 1

Reč Gospodnja koja dođe Sofoniji, sinu Husija sina Godolije sina Amarije sina Jezekijinog, za vremena Josije, sina Amonovog, cara Judinog.

1:2 Sve ću uzeti sa zemlje, govori Gospod;

1:3 Uzeću ljude i stoku, uzeću ptice nebeske i ribe morske i sablazni s bezbožnicima, i istrebiću ljude sa zemlje, govori Gospod.

1:4 Jer ću mahnuti rukom svojom na Judu i na sve stanovnike jerusalimske, i istrebiću iz mesta ovog ostatak Valov i ime sveštenika idolskih s drugim sveštenicima,

1:5 I one koji se klanjaju na krovovima vojsci nebeskoj i koji se klanjaju i kunu se Gospodom i koji se kunu Melhomom.

1:6 I one koji se odvraćaju od Gospoda i koji ne traže Gospoda niti pitaju za Nj.

1:7 Ćuti pred Gospodom Gospodom, jer je blizu dan Gospodnji, jer je Gospod prigotovio žrtvu i pozvao svoje zvanice.

1:8 I u dan žrtve Gospodnje pohodiću knezove i carske sinove i sve koji nose tuđinsko odelo.

1:9 I pohodiću u taj dan sve koji skaču preko praga, koji pune kuću gospodara svojih grabežom i prevarom.

1:10 I u taj će dan, veli Gospod, biti vika od ribljih vrata, i jauk s druge strane, i polom velik s humova.

1:11 Ridajte koji živite u Maktesu, jer izgibe sav narod trgovački, istrebiše se svi koji nose srebro.

1:12 I u to ću vreme razgledati Jerusalim sa žišcima, i pohodiću ljude koji leže na svojoj droždini, koji govore u srcu svom: Gospod ne čini ni dobro ni zlo.

1:13 I blago će se njihovo razgrabiti i kuće njihove opustošiti; grade kuće, ali neće sedeti u njima; i sade vinograde, ali neće piti vina iz njih.

1:14 Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je i ide vrlo brzo; glas će biti dana Gospodnjeg, gorko će tada vikati junak.

1:15 Taj je dan, dan kada će biti gnev, dan, kada će biti tuga i muka, dan, kada će biti pustošenje i zatiranje, dan, kada će biti mrak i tama, dan, kada će biti oblak i magla.

1:16 Dan, kada će biti trubljenje i poklič na tvrde gradove i na visoke uglove.

1:17 I pritesniću ljude, te će ići kao slepi, jer zgrešiše Gospodu; i krv će se njihova prosuti kao prah i telesa njihova kao gnoj.

1:18 Ni srebro njihovo ni zlato njihovo neće ih moći izbaviti u dan gneva Gospodnjeg; i svu će zemlju proždreti oganj revnosti Njegove; jer će brzo učiniti kraj svima stanovnicima zemaljskim.

GLAVA 2

Saberite se, saberite se, narode nemili.

2:2 Dok nije izašao sud, i dan prošao kao pleva, dok nije došao na vas ljuti gnev Gospodnji, dok nije došao na vas dan gneva Gospodnjeg.

2:3 Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji činite šta je naredio; tražite pravdu, tražite krotost, eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.

2:4 Jer će se Gaza ostaviti i Askalon će opusteti; Azot će se odagnati u podne i Akaron će se iskoreniti.

2:5 Teško onima koji žive po bregovima morskim, narodu heretejskom: reč je Gospodnja na vas, Hanane, zemljo filistejska, ja ću te zatrti da ne bude stanovnika u tebi.

2:6 I bregovi će morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.

2:7 I taj će kraj biti ostatku doma Judinog; onde će pasti; u domovima će askalonskim legati uveče; jer će ih pohoditi Gospod Bog njihov i povratiti roblje njihovo.

2:8 Čuo sam rug Moavov i ukore sinova Amonovih kojima ružiše moj narod, i raširiše se preko međa njihovih.

2:9 Zato, tako ja bio živ, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav će biti kao Sodom i sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama, i slanica i večna pustoš; ostatak naroda mog opleniće ih, i koji ostanu od naroda mog naslediće ih.

2:10 To će im biti za ponositost njihovu; jer ružiše narod Gospoda nad vojskama i podizaše se na Nj.

2:11 Strašan će im biti Gospod, jer će istrebiti sve bogove zemaljske, i Njemu će se klanjati svaki iz svog mesta, sva ostrva narodna.

2:12 I vi, Etiopljani, bićete pobijeni mačem mojim.

2:13 I dignuće ruku svoju na sever, i zatrće Asirsku, i Nineviju će opusteti da bude suva kao pustinja.

2:14 I u njoj će ležati stada, svakojako zverje između naroda, i gem i ćuk noćivaće na dovratnicima njenim; glasom će pevati na prozorima; pustoš će biti na pragovima, jer će se poskidati kedrovina.

2:15 Takav će biti veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugog. Kako opuste! Posta loža zverju! Ko god prođe mimo nj zviždaće i mahati rukom.

GLAVA 3

Teško gradu odmetničkom i oskvrnjenom, nasilničkom!

3:2 Ne sluša glas, ne prima nauk, ne uzda se u Gospoda, ne pristupa k Bogu svom.

3:3 Knezovi su mu u njemu lavovi koji riču; sudije su mu vuci večernji, koji ne glođu kosti do jutra.

3:4 Proroci su mu hvališe, varalice; sveštenici njegovi skvrne svetinju, izvrću zakon.

3:5 Gospod je pravedan usred njega, ne čini nepravde, svako jutro iznosi sud svoj na videlo, ne izostaje, ali bezbožnik ne zna za stid.

3:6 Istrebih narode, kule im se razoriše, ulice im opusteh, te niko ne prolazi; gradovi im se raskopaše, da nema nikoga, nema stanovnika.

3:7 Rekoh: Pobojaćeš me se, primićeš nauk; neće mu se zatrti stan ničim sa čim bih ga pohodio; ali oni uraniše te pokvariše sva dela svoja.

3:8 Zato čekajte me, govori Gospod, do dana kad ću se podignuti na plen; jer je sud moj da saberem narode i pokupim carstva, da izlijem na njih gnev svoj, svu žestinu jarosti svoje, jer će oganj revnosti moje proždreti svu zemlju.

3:9 Jer ću tada promeniti narodima usne, te će biti čiste, da bi svi prizivali ime Gospodnje i služili Mu složnim ramenima.

3:10 Ispreko reka huskih koji se meni mole, rasejani moji, doneće mi dare.

3:11 Tada se nećeš više stideti ni jednog od svojih dela, kojima si mi zgrešio; jer ću onda uzeti iz tebe one koji se hvale slavom tvojom, i nećeš se više veličati na svetoj gori mojoj.

3:12 I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Gospodnje.

3:13 Ostatak Izrailjev neće činiti bezakonja niti će govoriti laži, niti će se naći u ustima njihovim jezik prevaran; nego će pasti i ležati i neće biti nikoga da ih plaši.

3:14 Pevaj, kćeri sionska; klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, kćeri jerusalimska!

3:15 Ukloni Gospod sudove tvoje, odvrati neprijatelje tvoje; car Izrailjev Gospod usred tebe je, nećeš se više bojati zla.

3:16 U onaj dan reći će se gradu Jerusalimu: Ne boj se; Sionu: Nemoj da ti klonu ruke.

3:17 Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spašće te; radovaće ti se veoma, umiriće se u ljubavi svojoj, veseliće se tebe radi pevajući.

3:18 Koji tuže za praznicima, sabraću ih, koji su iz tebe, radi teške sramote koja je na tebi.

3:19 Gle, uništiću u ono vreme sve koji te muče, i izbaviću hrome i sabrati odagnane, i dobaviću im hvalu i slavu po svoj zemlji, gde su bili pod sramotom.

3:20 U ono vreme dovešću vas, u ono vreme sabraću vas; jer ću vam dobaviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kad povratim roblje vaše pred vašim očima, govori Gospod.

KNJIGA PROROKA AGEJA
GLAVA 1

Druge godine cara Darija šestog meseca prvog dana dođe reč Gospodnja preko Ageja proroka Zorovavelju sinu Salatilovom, upravitelju judejskom, i Isusu sinu Josedekovom, poglavaru svešteničkom, govoreći:

1:2 Ovako veli Gospod nad vojskama govoreći: Taj narod govori: Još nije došlo vreme, vreme da se sazida dom Gospodnji.

1:3 Za to dođe reč Gospodnja preko Ageja proroka govoreći:

1:4 Je li vama vreme da sedite u kućama svojim obloženim daskama, a ovaj je dom pust?

1:5 Zato sada ovako veli Gospod nad vojskama: Uzmite na um puteve svoje.

1:6 Sejete mnogo, a uvozite malo; jedete, a ne bivate siti; pijete, a ne napijate se; odevate se a ni jedan ne može da se zgreje; i koji zaslužuje novce, meće ih u prodrt tobolac.

1:7 Ovako veli Gospod nad vojskama: Uzmite na um puteve svoje.

1:8 Idite na goru, i donesite drva, te zidajte dom; i biće mi milo, i proslaviću se, veli Gospod.

1:9 Izgledate mnogo, a eto malo; i šta unesete u kuću, ja razduvam; zašto? Veli Gospod nad vojskama; zato što je dom moj pust, a vi svaki trčite za svoj dom.

1:10 Zato se zatvori nebo nad vama da nema rose, i zemlja se zatvori da nema roda njenog.

1:11 I dozvah sušu na zemlju, i na gore, i na žito i na vino i na ulje i na sve što zemlja rađa, i na ljude i na stoku i na svaki rad ručni.

1:12 I posluša Zorovavelj sin Salatilov i Isus sin Josedekov, poglavar sveštenički, i sav ostatak narodni glas Gospoda Boga svog i reči proroka Ageja, kako ga posla Gospod Bog njihov, i poboja se narod Gospoda.

1:13 I govori Agej, poslanik Gospodnji, narodu kao što ga posla Gospod, i reče: Ja sam s vama, govori Gospod.

1:14 I Gospod podiže duh Zorovavelju sinu Salatilovom, upravitelju judejskom, i duh Isusu sinu Josedekovom, poglavaru svešteničkom, i duh svemu ostatku narodnom, te dođoše i radiše u domu Gospoda nad vojskama, Boga svog,

1:15 Dvadeset četvrtog dana šestog meseca, druge godine cara Darija.

GLAVA 2

Sedmog meseca dvadeset prvog dana dođe reč Gospodnja preko Ageja proroka govoreći:

2:2 Kaži sada Zorovavelju sinu Salatilovom, upravitelju judejskom, i Isusu sinu Josedekovom, poglavaru svešteničkom, i ostatku narodnom govoreći:

2:3 Ko je među vama ostao koji je video ovaj dom u prvoj slavi njegovoj? A kakav vi sada vidite? Nije li prema onom kao ništa u vašim očima?

2:4 Nego sada budi hrabar, Zorovavelju, govori Gospod, i budi hrabar Isuse sine Josedekov, poglavaru sveštenički, i budi hrabar sav narode zemaljski, govori Gospod, i radite; jer sam ja s vama, govori Gospod nad vojskama.

2:5 Po reči kojom sam učinio zavet s vama kad iziđoste iz Misira, duh će moj stajati među vama, ne bojte se.

2:6 Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Još jednom, do malo, i ja ću potresti nebesa i zemlju i more i suvu zemlju;

2:7 I potrešću sve narode, i doći će izabrani iz svih naroda, i napuniću ovaj dom slave, veli Gospod nad vojskama.

2:8 Moje je srebro i moje je zlato, govori Gospod nad vojskama.

2:9 Slava će ovog doma poslednjeg biti veća nego onog prvog, veli Gospod nad vojskama; i postaviću mir na ovom mestu, govori Gospod nad vojskama.