Prva knjiga mojsijeva

12:10 I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem.

12:11 U ono će vreme biti tužnjava velika u Jerusalimu kao tužnjava u Adadrimonu, u polju migdonskom.

12:12 I tužiće zemlja, svaka porodica napose; porodica doma Davidovog napose, i žene njihove napose; porodica doma Natanovog napose, i žene njihove napose;

12:13 Porodica doma Levijevog napose, i žene njihove napose; porodica Semejeva napose, i žene njihove napose;

12:14 Sve ostale porodice, svaka napose, i žene njihove napose.

GLAVA 13

U taj će dan biti otvoren izvor domu Davidovom i stanovnicima jerusalimskim za greh i za nečistotu.

13:2 I u taj ću dan, govori Gospod nad vojskama, istrebiti iz zemlje imena idolima da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh ukloniću iz zemlje.

13:3 I ako ko još usprorokuje, reći će mu otac njegov i mati njegova, koji ga rodiše: Nećeš biti živ, jer si govorio laž u ime Gospodnje. I otac će ga njegov i mati njegova, koji ga rodiše, probosti, što prorokova.

13:4 I u taj će se dan stideti proroci, svaki svoje utvare, kad bi prorokovao, i neće se ogrtati plaštem od kostreti da bi lagali.

13:5 Nego će svaki reći: Nisam prorok, ratar sam, jer me čovek najmi od mladosti moje.

13:6 I ako mu ko reče: Kakve su ti to rane na rukama? On će odgovoriti: Dopadoh ih u kući prijatelja svojih.

13:7 Maču, ustani na pastira mog, i na čoveka druga mog, govori Gospod nad vojskama, udari pastira, i ovce će se razbeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima.

13:8 I u svoj zemlji, govori Gospod, dva će se dela istrebiti u njoj i poginuti, a treći će ostati u njoj;

13:9 I tu ću trećinu metnuti u oganj, i pretopiću ih kako se pretapa srebro, i okušaću ih kako se kuša zlato, oni će prizvati ime moje, i ja ću im se odazvati i reći ću: To je moj narod; a oni će reći: Gospod je Bog naš.

GLAVA 14

Evo ide dan Gospodnji, i plen će se tvoj razdeliti usred tebe.

14:2 Jer ću skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad će se uzeti, i kuće opleniti i žene osramotiti i polovina će grada otići u ropstvo, a ostali narod neće se istrebiti iz grada.

14:3 Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kad je boj.

14:4 I noge će Njegove stati u taj dan na gori maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se maslinska raspasti po sredi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sever a polovina na jug.

14:5 I bežaćete u prodol gorsku, jer će prodol gorska dopirati do Asala, i bežaćete kao što bežaste od trusa u vreme Ozije, cara Judinog; i doći će Gospod Bog moj, i svi će sveti biti s tobom.

14:6 I u taj dan neće biti videlo svetlo i mračno;

14:7 Nego će biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svetlost.

14:8 I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda živa, pola k istočnom moru a pola k zapadnom moru, i biće i leti i zimi.

14:9 I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime Njegovo jedno.

14:10 I sva će se zemlja pretvoriti u ravnicu od Gavaje do Rimona s juga Jerusalimu, koji će se podignuti i naseliti na svom mestu od vrata Venijaminovih do mesta gde su prva vrata, do vrata na uglu, i od kule Ananeilove do teska carevog.

14:11 I oni će nastavati u njemu, i neće više biti prokletstva, i Jerusalim će stajati bez straha.

14:12 A ovo će biti zlo kojim će Gospod udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: telo će svakom posahnuti dok još stoji na nogu, i oči će svakom posahnuti u rupama svojim, i jezik će svakom posahnuti u ustima.

14:13 I u to će vreme biti velika smetnja među njima od Gospoda, i hvataće jedan drugog za ruku, i ruka će se jednog podignuti na ruku drugog.

14:14 A i Juda će vojevati na Jerusalim, i blago svih naroda unaokolo sabraće se, zlato i srebro i odelo vrlo mnogo.

14:15 I zlo kao to zlo snaći će konje, mazge, kamile i magarce i svu stoku koja bude u tom logoru.

14:16 I ko god ostane od svih naroda koji dođu na Jerusalim, svak će dolaziti od godine do godine da se pokloni caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik senica.

14:17 I ako koje od plemena zemaljskih ne bi došlo u Jerusalim da se pokloni caru Gospodu nad vojskama, na njih neće biti dažda;

14:18 I ako se pleme misirsko ne bi podiglo i došlo, na koje ne daždi, biće isto zlo kojim će Gospod udariti narode koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.

14:19 Takav će biti greh Misircima i greh svim narodima koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.

14:20 U taj će dan biti na zvoncima konjskim: Svetinja Gospodu; i lonci će u domu Gospodnjem biti kao zdele pred oltarom;

14:21 I svi će lonci u Jerusalimu i u Judi biti svetinja Gospodu nad vojskama, i svi koji hoće da prinesu žrtvu dolazeći uzimaće ih i kuvati u njima; i u taj dan neće više biti Hananejca u domu Gospoda nad vojskama.
KNJIGA PROROKA MALAHIJE
GLAVA 1

Breme reči Gospodnje Izrailju preko Malahije.

1:2 Ljubim vas, veli Gospod; a vi govorite: U čemu nas ljubiš? Ne beše li Isav brat Jakovu? Govori Gospod; ali Jakova ljubih.

1:3 A na Isava mrzih; zato gore njegove opusteh i nasledstvo njegovo dadoh zmajevima iz pustinje.

1:4 Što Edom govori: Osiromašismo, ali ćemo se povratiti i sagraditi pusta mesta, ovako veli Gospod nad vojskama: neka oni grade, ali ću ja razgraditi, i oni će se zvati: krajina bezakonička i narod na koji se gnevi Gospod doveka.

1:5 I oči će vaše videti i vi ćete reći: Velik je Gospod na međama Izrailjevim.

1:6 Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?

1:7 Donosite na moj oltar hleb oskvrnjen, i govorite: Čim Te oskvrnismo? Tim što govorite: Sto je Gospodnji za preziranje.

1:8 I kad donosite slepo na žrtvu, nije li zlo? I kad donosite hromo ili bolesno, nije li zlo? Odnesi ga starešini svom, hoćeš li mu ugoditi i hoće li pogledati na te? Veli Gospod nad vojskama.

1:9 Zato, molite se Bogu da se smiluje na nas; kad je to iz vaših ruku, hoće li na koga od vas gledati? Govori Gospod nad vojskama.

1:10 Ko je među vama koji bi zatvorio vrata ili zapalio oganj na mom oltaru nizašta? Niste mi mili, veli Gospod nad vojskama, i neću primiti dara iz vaše ruke.

1:11 Jer od istoka sunčanog do zapada veliko će biti ime moje među narodima, i na svakom će se mestu prinositi kad imenu mom i čist dar; jer će ime moje biti veliko među narodima, veli Gospod nad vojskama.

1:12 A vi Ga skvrnite govoreći: Sto je Gospodnji nečist, i šta se postavlja na nj, jelo je za preziranje.

1:13 I govorite: Gle, kolika muka! A moglo bi se oduhnuti, govori Gospod nad vojskama; i donosite oteto, i hromo i bolesno donosite na dar; eda li ću primiti iz ruke vaše? Govori Gospod.

1:14 Proklet da je varalica, koji ima u svom stadu muško i zavetuje, pa prinosi Gospodu kvarno; jer sam velik car, veli Gospod nad vojskama, i ime je moje strašno među narodima.

GLAVA 2

I tako sada vama je ova zapovest, sveštenici.

2:2 Ako ne poslušate i ne stavite u srce da date slavu imenu mom, veli Gospod nad vojskama, tada ću pustiti na vas prokletstvo i prokleću blagoslove vaše; i prokleh ih, jer ne stavljate u srce.

2:3 Evo ja ću vam pokvariti usev, i baciću vam balegu u lice, balegu praznika vaših, da vas odnese sa sobom.

2:4 I poznaćete da sam ja vama poslao ovu zapovest da bi bio moj zavet s Levijem, veli Gospod nad vojskama.

2:5 Zavet moj za život i mir beše s njim, i dadoh mu to za strah, jer me se bojaše i imena se mog strašaše.

2:6 Zakon istiniti beše u ustima njegovim, i bezakonje se ne nađe na usnama njegovim; u miru i pravo ide sa mnom i mnoge odvrati od bezakonja.

2:7 Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovih usta, jer je anđeo Gospoda nad vojskama.

2:8 Ali vi zađoste s puta, i učiniste te se mnogi spotakoše o zakon, pokvariste zavet Levijev, veli Gospod nad vojskama.

2:9 Zato i ja vas učinih prezrenim i poništenim u svega naroda, kao što se vi ne držite mojih puteva i u zakonu gledate ko je ko.

2:10 Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio? Zašto neveru činimo jedan drugom skvrneći zavet otaca svojih?

2:11 Juda čini neveru, i gad se čini u Izrailju i u Jerusalimu; jer skvrni Juda svetinju Gospodnju, koju bi mu valjalo ljubiti, ženeći se kćerju tuđeg boga.

2:12 Gospod će istrebiti iz šatora Jakovljevih čoveka koji čini tako, koji straži i koji odgovara, i koji prinosi prinos Gospodu nad vojskama.

2:13 Još i ovo činite: pokrivate suzama oltar Gospodnji, plačem i uzdasima; zato ne gleda više na prinos, niti Mu je drago primiti šta iz vaših ruku.

2:14 A vi govorite: Zašto? Zato što je Gospod svedok između tebe i žene mladosti tvoje, kojoj ti činiš neveru, a ona ti je drugarica i žena, s kojom si u veri.

2:15 Jer nije li učinio jedno, ako i imaše još više duha? A zašto jedno? Da traži seme Božije; zato čuvajte duh svoj, i ženi mladosti svoje ne činite nevere.

2:16 Jer Gospod Bog Izrailjev veli da mrzi na puštanje, jer takav pokriva nasilje plaštem svojim, govori Gospod nad vojskama; zato čuvajte duh svoj da ne činite nevere.

2:17 Dosađujete Gospodu rečima svojim, i govorite: U čem Mu dosađujemo? U tom što govorite: Ko god čini zlo, po volji je Gospodu, i takvi su Mu mili; ili: Gde je Bog koji sudi?

GLAVA 3

Evo, ja ću poslati anđela svog, koji će pripraviti put preda mnom, i iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, kog vi tražite, i anđeo zavetni, kog vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama.

3:2 Ali ko će podneti dan dolaska Njegovog? I ko će se održati kad se pokaže? Jer je On kao oganj livčev i kao milo beljarsko.

3:3 I sešće kao Onaj koji lije i čisti srebro, očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinositi Gospodu prinose u pravdi.

3:4 I ugodan će biti Gospodu prinos Judin i jerusalimski kao u staro vreme i kao pređašnjih godina.

3:5 I doći ću k vama na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubočinaca i protiv onih koji se kunu krivo i protiv onih koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se mene, veli Gospod nad vojskama.

3:6 Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste.

3:7 Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: U čem bismo se vratili?

3:8 Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U čem Te zakidamo? U desetku i u prinosu.

3:9 Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod.

3:10 Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.

3:11 I zapretiću vas radi proždrljivcu, te vam neće kvariti roda zemaljskog, i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama.

3:12 I zvaće vas blaženim svi narodi, jer ćete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama.

3:13 Žestoke behu vaše reči na me, veli Gospod; a vi velite: Šta govorismo na Tebe?

3:14 Rekoste: Zaludu je služiti Bogu, i kakva će biti korist da držimo šta je naredio da se drži, i da hodimo žalosni pred Gospodom nad vojskama?

3:15 Zato hvalimo ponosite da su srećni; napreduju koji čine bezakonje, i koji iskušavaju Boga, izbavljaju se.

3:16 Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan drugom, i pogleda Gospod, i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovom.

3:17 Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao što je otac milostiv svom sinu koji mu služi.

3:18 Tada ćete se obratiti i videćete razliku između pravednika i bezbožnika, između onog koji služi Bogu i onog koji Mu ne služi.

GLAVA 4

Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane.

4:2 A vama, koji se bojite imena mog, granuće Sunce pravde, i zdravlje će biti na zracima Njegovim, i izlazićete i skakaćete kao teoci od jasala.

4:3 I izgazićete bezbožnike, jer će oni biti pepeo pod vašim nogama u dan kad ja učinim, veli Gospod nad vojskama.

4:4 Pamtite zakon Mojsija sluge mog, kome zapovedih na Horivu za svega Izrailja uredbe i zakone.

4:5 Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji;

4:6 I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i zatrem zemlju.
SVETO JEVANĐELJE PO MATEJU
GLAVA 1

Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avramovog sina.

1:2 Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu.

1:3 A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama.

1:4 A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona.

1:5 A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A Ovid rodi Jeseja.

1:6 A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomuna s Urijinicom.

1:7 A Solomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu.

1:8 A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju.

1:9 A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Ezekiju.

1:10 A Ezekija rodi Manasiju, a Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju.

1:11 A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj.

1:12 A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo rodi Zorovavela.

1:13 A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Elijakima. A Elijakim rodi Azora.

1:14 A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda.

1:15 A Eliud rodi Eleazara, a Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova.

1:16 A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog Hrista.

1:17 Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske, kolena četrnaest, a od seobe vavilonske do Hrista, kolena četrnaest.

1:18 A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetog.

1:19 A Josif muž njen, budući pobožan i ne htevši je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti.

1:20 No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog.

1:21 Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.

1:22 A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:

1:23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo, koje će reći: S nama Bog.

1:24 Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uzme ženu svoju.

1:25 I ne znaše za nju dok ne rodi Sina svog prvenca, i nadede Mu ime Isus.

GLAVA 2

A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu:

2:2 Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo.

2:3 Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.

2:4 I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos?

2:5 A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao:

2:6 I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja.

2:7 Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvezda.

2:8 I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.

2:9 I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete.

2:10 A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti.

2:11 I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.

2:12 I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.

2:13 A pošto oni otidu, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i kaza mu: Ustani, uzmi dete i mater Njegovu pa beži u Misir, i budi onamo dok ti ne kažem; jer će Irod tražiti dete da Ga pogubi.

2:14 I on ustavši uze dete i mater Njegovu noću i otide u Misir.

2:15 I bi tamo do smrti Irodove: da se izvrši šta je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Misira dozvah Sina svog.

2:16 Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca.

2:17 Tada se zbi šta je kazao prorok Jeremija govoreći:

2:18 Glas u Rami ču se, plač, i ridanje, i jaukanje mnogo: Rahila plače za svojom decom, i neće da se uteši, jer ih nema.

2:19 A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Gospodnji u snu javi se Josifu u Misiru.

2:20 I reče: Ustani, i uzmi dete i mater Njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli koji su tražili dušu detinju.

2:21 I on ustavši, uze dete i mater Njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu.

2:22 Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji mesto Iroda oca svog, poboja se onamo ići; nego primivši u snu zapovest, otide u krajeve galilejske.

2:23 I došavši onamo, namesti se u gradu koji se zove Nazaret, da se zbude kao što su kazali proroci da će se Nazarećanin nazvati.

GLAVA 3

U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj.

3:2 I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.

3:3 Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.

3:4 A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.

3:5 Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska.

3:6 I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje.

3:7 A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide?

3:8 Rodite dakle rod dostojan pokajanja.

3:9 I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu.

3:10 Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca.

3:11 Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

3:12 Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.

3:13 Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.

3:14 A Jovan branjaše Mu govoreći: Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?

3:15 A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi Ga.

3:16 I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dođe na Njega.

3:17 I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

GLAVA 4

Tada Isusa odvede Duh u pustinju da Ga đavo kuša.

4:2 I postivši se dana četrdeset i noći četrdeset, naposletku ogladne.

4:3 I pristupi k Njemu kušač i reče: Ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu.

4:4 A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.

4:5 Tada odvede Ga đavo u sveti grad i postavi Ga navrh crkve;

4:6 Pa Mu reče: Ako si Sin Božji, skoči dole, jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.

4:7 A Isus reče njemu: Ali i to stoji napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svog.

4:8 Opet Ga uze đavo i odvede Ga na goru vrlo visoku, i pokaza Mu sva carstva ovog sveta i slavu njihovu;

4:9 I reče Mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.

4:10 Tada reče njemu Isus: Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi.

4:11 Tada ostavi Ga đavo, i gle, anđeli pristupiše i služahu Mu.

4:12 A kad ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju.

4:13 I ostavivši Nazaret dođe i namesti se u Kapernaumu primorskom na međi Zavulonovoj i Neftalimovoj.

4:14 Da se zbude šta je rekao Isaija prorok govoreći:

4:15 Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka.

4:16 Ljudi koji sede u tami, videše videlo veliko, i onima što sede na strani i u senu smrtnom, zasvetli videlo.

4:17 Otada poče Isus učiti i govoriti: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.

4:18 I idući pokraj mora galilejskog vide dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegovog, gde meću mreže u more, jer behu ribari.

4:19 I reče im: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.

4:20 A oni taj čas ostaviše mreže i za Njim otidoše.

4:21 I otišavši odatle vide druga dva brata, Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog, u lađi sa Zevedejem ocem njihovim gde krpe mreže svoje, i pozva ih.

4:22 A oni taj čas ostaviše lađu i oca svog i za Njim otidoše.

4:23 I prohođaše po svoj Galileji Isus učeći po zbornicama njihovim, i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.

4:24 I otide glas o Njemu po svoj Siriji i privedoše Mu sve bolesne od različnih bolesti i s različnim mukama, i besne, i mesečnjake, i uzete, i isceli ih.

4:25 I za Njim iđaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Deset Gradova, i iz Jerusalima, i Judeje, i ispreko Jordana.

GLAVA 5

A kad On vide narod, pope se na goru, i sede, i pristupiše Mu učenici Njegovi.

5:2 I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći:

5:3 Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;

5:4 Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;

5:5 Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;

5:6 Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;

5:7 Blago milostivima, jer će biti pomilovani;

5:8 Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;

5:9 Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;

5:10 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.

5:11 Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi.

5:12 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.

5:13 Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti ni zašto, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.

5:14 Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.

5:15 Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.

5:16 Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima.

5:17 Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.

5:18 Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.