Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem

KAKVOĆA NAMAZA U VODI ILI BLATU (MULJU)

Nema smetnje da onaj ko se nađe u vodi, a nije u mogućnosti da izađe iz nje on može da namaz obavi na način da ruku' i sedždu obavi tako što će da se ne spušta potpuno kako se to inače obavlja nego da sedžda bude „dublja“ od ruku'a ne vezano da li obavlja farz ili nafilu – i ovo je bez razilaženja među islamski učenjaka. No, kada je u pitanju namaz u blatu ili mulju, neki od učenjaka kažu da tu nema olakšice kao što je Ahmed, rahimehumullahu, i drugi i oni su rekli: Obavezno je da se čovjek spusti potpuno na zemlji te da učini tako sedždu, jer se to bilježi u hadisu od Ebu Seida da je rekao:

حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ يَحْيَى عَنْ أَبِي سَلَمَةَ قَالَ سَأَلْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ فَقَالَ: جَاءَتْ سَحَابَةٌ فَمَطَرَتْ حَتَّى سَالَ السَّقْفُ وَكَانَ مِنْ جَرِيدِ النَّخْلِ فَأُقِيمَتْ الصَّلَاةُ فَرَأَيْتُ رَسُولَ الله صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْجُدُ فِي الْمَاءِ وَالطِّينِ حَتَّى رَأَيْتُ أَثَرَ الطِّينِ فِي جَبْهَتِهِ.
“Naišao je oblak pa je kiša jako počela da pada tako da je plafon (krov) počeo da curi (prokišnjaje) a bio je od Palmini listova. Vrijeme namaza je nastupilo i vido sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da čini sedždu u vodi i blatu (mulju) tako da sam vidio tragove blata na njegovu čelu.”⁴⁶

No, ono što se razumije vanjštinom jeste da nema smetnje također i za ovo da se čini kao na prethodni način odnosno u vodi.

Bilježi Amr Ibn Usman Ibn Jala Ibn Murre od oca od djeda da je Allahov, Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, zadesio na jahalici, a Nebo se otvorili iznad njih tako da se pojavilo blato (mulj) ispod njih i u to vrijeme je nastupio namaz, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio muezinu da prouči ezan a zatim je proučio ikamet te se je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, primakao na svojoj jahalici predvodeći ih kao imama te čineći sedždu „dubljom“ od ruku'a. Ovaj hadi bilježi imam Tirmizi i Ahmed a Amr i otac njegov su nepoznati u ovom senedu.

Što se tiče blata (mulja) to se pouzdanim putem prenosi od Enesa Ibn Malika, rahimehumullahu, da je on klanjao njima Farz namaz a bio je na jahalici a zemlja ispod njega je bila blato i mulj.⁴⁷

Nije mi poznato da je neko od ashaba suprotstavio se stavu i postupku Enesa Ibn Malika, rahimehumullahu, a bilježi Darekutni Merfu'u u svome Sunenu da je rekao: Ovo se bilježi od Enesa, radijjallahu anhu, da je to njegovo djelo i postupak a nije Merfu'u (predaja kojoj lanac dostiže do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem). ⁴⁸

الميل عن القبلة

ZAKRETANJE OD KIBLE

Osoba koja želi da klanja namaz okrunit će se prema نibli i to okretanje je obavezno (رadžib) i klanjat će u njenom pravcu. Nema smetnje ukoliko se zakrene od نible desno ili lijevo ukoliko je ne vidi, kao da bude daleko od nje (od Mekke) kao što je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بن يَحْيَى الْحُلْوَانِيُّ، قَالَ: نا مُحَمَّدُ بن مُعَاوِيَةَ النَّيْسَابُورِيُّ، قَالَ: نا عَبْدُ الله بن جَعْفَرٍ الْمَخْرَمِيُّ، عَنْ عُثْمَانَ بن مُحَمَّدٍ الأَخْنَسِيِّ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ: قَالَ رَسُولُ الله صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:"مَا بَيْنَ الْمَشْرِقِ وَالْمَغْرِبِ قِبْلَةٌ".

„Ono što je između Istoka i Zapada je Kibla“⁴⁹

Ovo se odnosi na stanovnike Medine.

Razišla se ulema da li je ovaj hadis Merfu'u ili Mevkuf⁵⁰, a tačno je da je ovo hadis Mevkuf odnosno da je govor Omera, radijjallahu anhu. Također rekao je imam Ahmed, rahimehumullahu, da je ovo govor Omera, radijjallahu anhu. I u ovoj mes'eli se ne pretjeruje odnosno ne traži se strogoća kao što se to prenosi od većine islamski učenjaka. Nije obavezno da se vrši precizno određivanje ili korekcija pravca. Obaveza (vadžib) je da se uzme pravac, gledište kible ne sami centar, a onaj ko kaže da je obaveza da se traži i cilja centar kible – ta on je pogriješio.

Poznato je ukoliko bi Saff bio dugačak (predugačak) pa time se desi da se izvjesno njegovi krajevi malo zakrenu (da se ne izvrši korekcija okretanja ka kibli) u odnosu na kiblu zbog razdaljine, to nema smetnje odnosno ne utječe na ispravnost namaza i niko od uleme nije rekao da je to neispravno.

Saffovi klanjača oko Kabe nisu uvijek u samom pravcu potpuno okrenuti cijelim tijelom ka Kabi, nego se desi da krajevi ti Saffova budu malo okrenuti (malo biježe od centra Kabe) od Kabe i ovo je bilo u prošlim vremenima sve dok nije došao namjesnik Mekke Halid Ibn Abdullah El-Kasri pa je on učinio Saffove da su potpuno okrenuti ka zenitu ili ka centru Kabe.

Bilježi Evzai u svome dijelu „Ahbaru Mekke“ od Sufjana Ibn Ujejne, rahimehumullahu da je rekao:

„Prvi koje uspostavio Saffove oko Kabe je Halid Ibn Abdullah El-Kasri.“

Da je ovo ispravno dokazao je i Ata, rahimehumullahu, Kuranskim ajetom na jako lijep način. Prenosi Evzai od Ibn Džeridža da je rekao: Rekao sam Atau: Kada bude malo ljudi u Mesdžidu Haram, da li je tebi draže da ljudi klanjaju iza Mekamu Ibrahim (mjesta gdje je Ibrahim stajao kada je gradio Kabu) ili pak jedan Saff oko Kabe? Pa je rekao naprotiv bolje je da budu jedan Saff oko Kabe, zatim je proučio riječi Uzvišenog:

„I vidjećeš meleke kako prijesto okružuju.“

Onaj ko bude klanjao u pravcu kible, pa on je klanjao ka samom centru kible, i nije obavezan da traži centar bilo to okom ili pak savremenim alatima za određivanje pravca – i ovo nije propisano. Imam Ahmed, rahimehumullahu, je zamjerio svim onima koji su nekim alatima dokazivali ili određivali pravac kible i naredio je da se ljudima olakša odnosno da se ta stvar uzme kao nešto što ima širinu (veću slobodu). Na osnovu rečenoga možemo lahko doći do spoznaje da danas ima ljudi koji pretjeruju kada je u pitanju okretanje prema kibli, pa tako nerijetko ćemo naći slučajeve da ljudi ponavljaju namaz zato što se čovjek malko zakrenuo od kible ili pak da se ruše Mihrabi pa i sami mesdžidi zbog iste stvari. Iz istoga razloga rečeno je stanovnicima medine:

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بن يَحْيَى الْحُلْوَانِيُّ، قَالَ: نا مُحَمَّدُ بن مُعَاوِيَةَ النَّيْسَابُورِيُّ، قَالَ: نا عَبْدُ الله بن جَعْفَرٍ الْمَخْرَمِيُّ، عَنْ عُثْمَانَ بن مُحَمَّدٍ الأَخْنَسِيِّ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ: قَالَ رَسُولُ الله صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:"مَا بَيْنَ الْمَشْرِقِ وَالْمَغْرِبِ قِبْلَةٌ".

„Sve ono što je između Istoka i Zapada je kibla“⁵¹

Pa svakome onome kome je kibla poput strane prema kojoj se okreće stanovništvo Medine ima po ovome pitanju „širinu“ odnosno ne mora da traži precizno centar kible jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dao dozvolu da se postupi shodno hadisu i da tu ima širine. A također i ostale zemlje imaju tu „širinu“ kada je u pitanju kibla odnosno okretanje tokom namaza.

Kaže imam Ahmed, rahimehullahu, komentarišući prethodni hadis:

„Sve ono što je između Istoka i Zapada je Kibla.“

Ovo se odnosi na svaku zemlju, pa svaki onaj ko bude klanjao okrenuvši se prema onome što se nalazi između Istoka i Zapada – njegov namaz je dozvoljen (ispravan) osim da je na njemu obaveza da potraži sredinu.“ Također je rekao:

„Ovo se odnosi na svaku zemlju osim Mekke odnosno onoga što je blizu Kabi, pa on ukoliko bi se okrenuo bilo čime pa makar to i malo bilo – on je ostavio (izgubio) pravac kible.“
تكبيرة الإحرام وأحكامها