Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem

DOVA I ZIKR PRILIKOM IZLASKA IZ KUĆE KA MESDŽIDU

Nije poznato a niti preneseno ispravnim putem niti jedna od dova (namjenski za to) od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on učio odnosno izgovarao kada bi izašao iz kuće ka mesdžidu ili ka drugom mjestu. A ono što se bilježi u vezi spomenute teme kod Ebu Davuda i drugi u hadisu od Ummu Seleme, radijjallahu anha: Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao:

أخبرنا أبو زكريا بن أبي إسحاق أنا عبد الباقي بن قانع أنا أحمد بن الخليل الرازي ثنا أبو غسان محمد بن عمرو ثنا جرير عن منصور وعطاء عن الشعبي عن أم سلمة قالت : كان رسول الله صلى الله عليه و سلم إذا خرج من بيته يقول: باسم الله اللهم إني أعوذ بك أن أزل أو أضل أو أظلم أو أظلم أو أجهل أو يجهل علي.
Allahov Poslanik je imao običaj da kada bi izašao iz kuće uči ovu dovu:
“Allahu moj, molim Ti se da ne zalutam ili ne budem zaveden, da ne posrnem ili ne budem naveden na grijeh, da ne činim nasilje ili da meni ne bude učinjeno - da ne budem glup ili da se na meni nerazumnost ne ispolji.”³³
Ovaj hadis nije vjerodostojan i nije ispravan jer u njegovom senedu (lancu prenosioca) je čovjek po imenu Eš-Šabi i on prenosi od Ummu Seleme, no međutim on nije čuo ovaj hadis od nje pa nakon ovoga biva sened prekinut, a od šartova ispravnosti hadisa jeste da sened bude spojen!

Na ovo je upozorio i ukazao Ali El-Medini (i ako je imama Hakim u svome Mustedreku rekao da je ovaj hadis sahih i po šartovima dvojice [ejhova al ga oni nisu zabilježili, no vjerojatno je i on sam bio zaboravio ili nije obraćao pažnju na čovjeka pod imenom Eš-Šabi). Ovu prethodnu tvrdnju negirao je i sam imam Hakim u knjizi „Ulumu Hadis“ i ova je knjiga napisana od imama dok je bio u punoj svojoj čvrstini (pamćenju) i on je rekao: „Eš-Šabi nije čuo ovaj hadis od Ajiše“.

Što se tiče hadisa koji se prenosi od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, koga bilježi Tirmizi, Nesai i drugi u hadisu od Hadžadža a on od Ibn Džeridža, od Ishaka Ibn Abdullaha Ibn Ebi Talhe od Enesa Ibn Malika: Da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi izašao iz kuće učio:
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ الْخَثْعَمِىُّ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ الله بْنِ أَبِى طَلْحَةَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ أَنَّ النَّبِىَّ -صلى الله عليه وسلم- قَالَ « إِذَا خَرَجَ الرَّجُلُ مِنْ بَيْتِهِ فَقَالَ: بِسْمِ الله تَوَكَّلْتُ عَلَى الله لاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِالله ». قَالَ « يُقَالُ حِينَئِذٍ هُدِيتَ وَكُفِيتَ وَوُقِيتَ فَتَتَنَحَّى لَهُ الشَّيَاطِينُ فَيَقُولُ لَهُ شَيْطَانٌ آخَرُ كَيْفَ لَكَ بِرَجُلٍ قَدْ هُدِىَ وَكُفِىَ وَوُقِىَ ».
„U ime Allaha, oslanjam se na Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoći“ Te mu bi rečeno: Upućen si, Dovoljno ti je, Zaštitio si se, pa se udalji od njega Šejtan, pa kaže njemu Šejtan drugi: ”Šta hoćete od onoga koji je upućen, opskrbljen i zaštićen, nema vam kod takvog posla.”³⁴

Ovaj hadis je garib (stran) i odbačen! Izdvojio se po ovom hadisu Ibn Džeridž od Ishaka od Enesa, i nije ga čuo Ibn Džeridž od Ishaka kao što je to potvrdio imam Buhari.

Također i Darekutni je rekao isto po pitanju ocjene ovoga hadisa, kao što se bilježi u knjizi „El-Ilel“ rekao je: „Ispravno je da Ibn Džeridž nije čuo ovaj hadis od Ishaka.“
Bilježi hadis imam Hakim od Ata Ibn Jesara od Suhejla Ibn Ebi Saliha a on od oca od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, da je rekao: Allahov Poslanik bi izgovarao riječi kada bi izašao iz kuće:

أخبرنا أبو قتيبة سالم بن الفضل الآدمي بمكة ثنا محمد بن نصر بن منصور الصائغ ثنا سعيد بن منصور ثنا حاتم بن إسماعيل عن عبد الله بن حسين عن عطاء بن يسار عن سهيل بن أبي صالح عن أبيه عن أبي هريرة رضي الله عنه قال : كان رسول الله صلى الله عليه و سلم يقول إذا خرج من بيته يقول : بسم الله لا حول و لا قوة إلا بالله التكلان على الله.

“U ime Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoći, na Allaha se oslanjam.“ ³⁵

Ispravno je da su ovo riječi Kaba El-Ahbara kao što to bilježi Ibn Ebi Šejbe u „Musanefu“ sa ispravnim lancem od njega.
النية في الصلاة

NIJET ZA NAMAZ

Obaveza na svakom muslimanu je da prilikom bilo kojeg dijela kojeg želi učiniti, prisutnim učini i donese NIJET, pa čak i u djelima koja su u osnovi adet (nisu od ibadeta) kako bi povećao svoju nagradu iz istoga razloga rekla je islamska ulema:

„Nijet je trgovina UČENJAKA“
To je ono čime su oni malim djelima sticali veliku nagradu a to najvjerojatnije zbog veličine nijeta – gledali su na NIJET kao na PROFIT.

Pa tako učenjak tokom nekoga djela udruži više nijetova pa mu Allah Uzvišeni time upiše mnoge nagrade i ako je on učinio samo jedno djelo. Pa tako kada čovjek krene ka mesdžidu on nijeti NAMAZ, NAZIVANJE SELAMA, UKLANJANJE PREPREKE S PUTA, IDE SKRUŠENO I SMIRENO, UDIJELI SADAKU i slično te biva nagrađen mnoštvom svojih nijeta i biva u većoj nagradi od onoga koji samo nijeti i ide na namaz i ako vanjštinom njihova djela su ista no nagrada je različita i velika.

الوقت الذي يجب قيه الحضور للصلاة

VRIJEM U KOME JE OBAVEZNO DA SE PRISUSTVUJE NAMAZU

Obaveza čovjeku je da prisustvuje (ide ka) namazu kada čuje IKAMET (EZAN) a ukoliko bi otišao prije, pa to je lijepo i pohvalno djelo a nije obavezno, pa ukoliko bi poranio to je bolje po konsenzusu islamski učenjaka.

Ukoliko bi čovjek bio lijen (ne trudivši se da porani ka mesdžidu) pa išao u mesdžid da klanja biva grešan onoliko koliko je zakasnio, zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:
حَدَّثَنَا حَمَّادٌ قَالَ وَحَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ وَابْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَ رَسُولُ الله صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا سَمِعْتُمْ الْإِقَامَةَ فَامْشُوا وَلَا تُسْرِعُوا وَعَلَيْكُمْ السَّكِينَةَ فَمَا أَدْرَكْتُمْ فَصَلُّوا وَمَا فَاتَكُمْ فَاقْضُوا.
„Kada čujete Ikamet (Ezan) krenite u mesdžid i nemojte žuriti, budite smireni. Pa ono što stignete klanjajte a što vas prođe dopunite (upotpunite).“ ³⁶
Ukoliko bi insan stanovao daleko od mesdžida i ako bi čekao na Ikamet on bi zakasnio u džemat njemu je obaveza da porani i krene prije u mesdžid kako bi stigao džemat (prvi tekbir).

تفاضل المساجد,وفضل المسجد القديم