Ummet časnih mu'mina hutba 3

Ummet časnih mu'mina - hutba 3.

Braćo i sestre u islamu! Danas 25. ševvala 1429.h., što odgovara 24. oktobru 2008. godine, u trećoj hutbi zaredom uz Allahovu, dž.š., pomoć govorim na temu "Ummet časnih mu'mina".

Allah, s.w.t., u 11. ajetu Sure El-Mudžadele kaže da On iskrene vjernike i one kojima je dato znanje uzdiže na visoke stepene:

"...يَرْفَعِ اللَّهُ الَّذِينَ آمَنُوا مِنكُمْ وَالَّذِينَ أُوتُوا الْعِلْمَ دَرَجَاتٍ وَاللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ خَبِيرٌ" (سورة المجادلة: 11)

„...Allah na visoke stepene uzdiže one među vama koji vjeruju i kojima je dato znanje. Allah dobro zna ono što radite." (Suretu Al-Mudžadele: 11)

Uistinu je ovo, braćo i sestre ummet časnih vjernika, koji su se natjecali u dobru i bili najljepši primjeri požrtvovanosti na putu islama.
U današnjoj hutbi inša-Allah govorim o dvojici ashaba Poslanika, s.a.v.s.: Abdullahu ibn Mes'udu, r.a. i Talhi ibn Ubejdullahu, r.a.

Abdullah ibn Mes`ud, r.a., je šesti po redu prihvatio islam, činio je hidžru u Abesiniju i Meku i učesnik je Bedra i drugih važnih bitaka u islamu. On je pratio Poslanika, s.a.v.s., u njegovoj kući, van kuće i na putovanjima, budio ga je kada je trebao ustati, dodavao mu zastor kada bi se kupao, dodavao mu je nanule, štap i misvak. Allahov Poslanik, s.a.v.s., mu je dozvolio da kod njega uđe kada god je želio, tako da je prozvan sa "Vlasnik Poslanikove tajne" (صَاحِبُ سِرِّ رَسُولِ اللهِ). Prema tome, Abdullah ibn Mes`ud, r.a., je odgajan u kući Poslanika, s.a.v.s., pa je bio upućen u vjerske propise po njegovoj uputi, okitio se njegovim ahlakom i ponašanjem i slijedio ga je u svim njegovim osobinama. Za njega su govorili; "On je najbliži Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., po naravi i ponašanju." Učio je Abdullah ibn Mes`ud, r.a., u školi Allahova Poslanika, s.a.v.s., tako da je bio jedan od najboljih karija (učača) Kur'ana, od najboljih poznavalaca tefsira (tumačenja Kur'ana) i jedan od od najvećih poznavalaca šerijatskih propisa.

U prvo vrijeme islama, dok je broj muslimana bio još uvijek veoma mali, sakupila se grupa ashaba, pa neko reče: "Kurejšije još uvijek nisu čule Kur'an da im je učen naglas, pa ko bi otišao da im nešto prouči, da čuju?" Reče Abdullah ibn Mes'ud, r.a.: "Ja ću im omogućiti da ga čuju!" Rekoše prisutni: "Bojimo se za tebe. Voljeli bi da to uradi neko ko ima jaču rodbinsku vezu, koja će ga zaštititi ako bi mu htjeli nanijeti zlo!" Abdullah, r.a., reče: "Pustite me! Allah će me čuvati." Drugi dan prije podne Abdullah ibn Mes'ud, r.a., ode u Harem, dođe do Mekami Ibrahima, stade i poče Kur'an učiti naglas, dok se u blizini nalazila grupa Kurejšija, koji su sjedili oko Ka`be. On zauči:

"الرَّحْمَنُ"(1) "عَلَّمَ الْقُرْآنَ"(2) "خَلَقَ الإِنسَانَ"(3) "عَلَّمَهُ الْبَيَانَ"(4) (سورة الرحمن: 1-4)

„Milostivi,"(1) „poučava Kur'anu,"(2) „stvara čovjeka,"(3) „uči ga govoru."(4) (Suretu Er-Rahman: 1-4)

I nastavi učiti dalje, dok se začuđene Kurejšije jedva snađoše, pa povikaše: „Šta ono govori Ibn Ummi Abd (kako su ga zvali)?! Teško njemu! On govori nešto od onoga što govori Muhammed." Potom skočiše, pa počeše udarati Abdullaha, r.a., po licu, a on je učio dok nije proučio koliko je to Allah htio. Onda se vrati svojim drugovima, a krv mu je lila niz lice. Drugovi mu rekoše: "To je ono čega smo se plašili za tebe!" On odgovori: "Tako mi Allaha, Allahovi neprijatelji u mojim očima nikada nisu izgledali bezopasniji nego što su to sada. Ako hoćete i sutra ću isto ovo učiniti?!" Oni mu rekoše: "Ovo je dovoljno. Postigao si da čuju ono što im je odvratno."

Dok je Poslanik, s.a.v.s., sjedio sa ashabima, na obližnju palmu se penjao Abdullah ibn Mes'ud, r.a., da ubere plodove, pa su se ashabi nasmijali kada su vidjeli njegove mršave i male noge. Poslanik, s.a.v.s., reče:"مِمَّ تَضْحَكُونَ؟ لَرِجْلُ عَبْدِ اللهِ أَثْقَلُ فِي الْمِيزَانِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ أُحُدٍ" "Zašto se smijete? Abdullahova noga je na Sudnjem danu na mizanu teža od brda Uhud!"

Kaže Temim ibn Haram: „Družio sam se sa ashabima Poslanika, s.a.v.s., i nisam primijetio da je iko od njih skromniji u pogledu dunjaluka i sa više želje za ahiretom, od Abdullaha ibn Mes'uda, pa sam želio da budem kao on!"

Živio je Abdullah ibn Mes`ud sve do vremena vladavine halife Osmana ibn Affana, r.a.. Kada je obolio smrtnom bolešću, dođe mu halifa Osman, r.a., u posjetu, pa ga upita: "Šta te muči?" Reče: "Moji grijesi." Upita Osman, r.a.: "A šta bi želio?" Odgovori: "Allahovu milost." Upita ga: "Hoćeš li da naredim da ti daju sve ono što si odbio da primaš zadnjih godina?" Reče: "Ništa mi ne treba. Čuo sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., kada je rekao: ‏ ‏"مَنْ قَرَأَ سُورَةَ الْوَاقِعَةِ كُلَّ لَيْلَةٍ لَمْ تُصِبْهُ فَاقَةٌ أَبَدًا‏ "Ko prouči svake noći Suru El-Vakia, nikad ga neće zadesiti siromaštvo!"

Kada je nastupila noć Abdullah ibn Mes`ud, r.a., preseli, a njegov jezik je do zadnjeg časa spominjao Allaha i učio Njegove jasne ajete.
Znam za siromašne muslimane, uglavnom nezaposlene demobilisane borce, koji na Baščaršiji i drugim trgovima širom BiH čekaju da ih neko pozove da za teške fizičke poslove zarade koju marku i na halal način prehrane porodice, a oni su pod Allahovom, dž.š., zaštitom i oni sanjaju i viđaju: Poslanika, s.a.v.s., ashabe, šehide, meleke, džennete, učenje Kur'ana i namaze i oni sanjaju da imaju krila i lete, dok znam i one koji bi trebali da predvode i mudro i hrabro vode muslimane, da oni bez obzira na njihov visoki dunjalučki položaj u dušama osjećaju tjeskobu i sanjaju: provalije, nesreće i razvrat. Žuljevi na rukama prvih su vrijedniji od onih drugih i svega što je u njihovu posjedu, a neka se ovi drugi boje Allaha, s.w.t., za emanete koje su na sebe preuzeli, a potom iznevjerili!

Talha b. Ubejdullah, r.a., Kurejšija, poznat pod nadimkom Ebu Muhammed, osmi je po redu prihvatio islam i jedan je od šesterice ashaba (Alija ibn Ebi Talib, r.a., Osman b. Affan, r.a., Talha b. Ubejdullah, r.a., Zubejr ibn Avvam, r.a., Abdurrahman ibn Avf, r.a., i Sa'd b. Ebi Vekkas, r.a.) koje je Omer, r.a., imenovao kao savjetodavno vijeće za izbor halife poslije njegove smrti. U bici na Bedru nije učestvovao, jer je bio na putu u Šamu (današnjoj Siriji). Učesnik je bitke na Uhudu i u njoj je svojim tijelom štitio Poslanika, s.a.v.s.. Nakon toga je učestvovao u svim vojnim pohodima Allahova Poslanika, s.a.v.s.. Jedan je od deset ashaba (عَشَرَةِ الْمُبَشِّرِينَ بِالْجَنَّةِ) kojima je Poslanik, s.a.v.s., prenio vijest da im je Allah, dž.š., zagarantirao džennet. U bici na Uhudu, Talha, r.a., je svojim tijelom štitio Poslanika, s.a.v.s., pa su mu odsječeni prsti ruke. Poslanik, s.a.v.s., je rekao: لَوْ قُلْتَ: بِاسْمِ اللهِ، لَرَفَعَتْكَ المَلاَئِكَةُ وَ النَّاسُ يَنْظُرُونَ" „Da si kazao: „Bismillah!", meleki bi te uzdigli, na očigled ljudi!"

U drugoj predaji stoji:

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: لََقَدْ رَأَيْتَنِي يَوْمَ أُحُدٍ وَمَا قُرْبِي أَحَدٌ غَيْرَ جِبْرِيْلَ عَنْ يَمِيِنِي وَالطَّلْحَةُ عَنْ يَسَارِي"

Prenosi Ebu Hurejre, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „U bici na Uhudu, su uz mene samo (osim Allaha) bili Džibril sa desnu i Talha sa lijevu stranu!"

U bici na Uhudu, Talha, r.a. je na svome tijelu imao sedamdeset rana, sabljom, kopljem i strijelom. Poslije bitke Poslanik, s.a.v.s., ga je nazvao "Živim šehidom" "الشَّهِيدُ الْحَيُّ" i „Dobri Talha" (طَلْحَةُ الْخَيْرِ), u bici Zu-l-Ašire sa „Velikodušni Talha" (طَلْحَةُ الْفَيَّاضُ), a u bici na Hajberu „Darežljivi Talha" (طَلْحَةُ الْجُودِ). Učesnik je i Bitke kod deve i tu je u svojoj 60. godini života prvi postigao šehadet. Alija ibn Ebi Talib, r.a., je po saznanju za njegovu smrt, sjahao sa deve, obrisao sa Talhinog, r.a., lica i brade prašinu i kazao: "Kamo sreće da sam prije ovoga umro na dvadeset godina!"
Od Džabira ibn Abdullaha, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "مَنْ أَرَادَ أَنْ يَنْظُرَ إِلَى شَهِيدٍ يَمْشِي عَلَى رِجْلَيْهِ فَلْيَنْظُرْ إِلَى طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللهِ" "Ko želi vidjeti živog šehida, neka gleda Talhu b. Ubejdullaha!"

Imam Tirmizija prenosi da je Alija ibn Ebi Talib, r.a., čuo Allahova Poslanika, s.a.v.s., kada reče: طَلْحَةُ وَالزُّبَيْرُ جَارَايَ فِي الْجَنَّةِ "Talha i Zubejr su moje komšije u džennetu."

Od Alije ibn Ebi Taliba, r.a., prenosi se da je rekao: "Želim da ja, Talha, Zubejr i Osman budemo od onih za koje je Allah u Kur'anu rekao:
"وَنَزَعْنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنْ غِلٍّ إِخْوَانًا عَلَى سُرُرٍ مُّتَقَابِلِينَ" (سورة الحجر: 47)

"I Mi ćemo zlobu iz grudi njihovih istisnuti, oni će kao braća na divanima jedni prema drugima sjediti." (Suretu El-Hidžr: 47)

Neka je selam na vas dobri ashabi Poslanika, s.a.v.s., koji ste bili istinski robovi Milostivog Gospodara i časni sljedbenici sunneta Poslanika, s.a.v.s.!
Braćo i sestre, budimo od onih koji se samo Allaha, dž.š., boje i žude za susretom s' Njim!

Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što nećemo moći podnijeti, učini nas od onih koji se iskreno kaju za učinjene grijehe, od onih koji vole druge muslimane i čuvaju njihovu čast, uputi našu djecu i naše potomke i učini ih časnim pripadnicima ummeta, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu, društvom sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima!

Sarajevo: 25. ševval 1429.h. Hutba: Džamija "Kralj Fahd" 24. oktobar 2008.g. Nezim Halilović Muderris