Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem

BROJ TESBIHA

Kada je u pitanju broj tesbiha, insan će da izgovori tri puta, od Avna Ibn Abdullaha se prenosi a on od Ibn Mesuda, radijjallahu anhu, da je rekao; rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

وَرُوِّينَا عَنْ عَوْنِ بْنِ عَبْدِ الله ، عَنْ عَبْدِ الله بْنِ مَسْعُودٍ ، أَنّ رَسُولَ الله صلى الله عليه وسلم ، قَالَ : إِذَا رَكَعَ أَحَدُكُمْ ، قَالَ : سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ ، ثَلاثَ مَرَّاتٍ فَقَدْ تَمَّ رُكُوعُهُ وَذَلِكَ أَدْنَاهُ ، وَإِذَا سَجَدَ فَقَالَ : سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى ، فَقَدْ تَمَّ سُجُودُهُ ، وَذَلِكَ أَدْنَاهُ.
„Kada neko od vas učini ruku' neka kaže: "Subhane Rabije-l-azim" tri puta i time je upotpunjen njegov ruku' a to je najmanji vid onoga što se kaže tokom ruku'a. A kada učini sedždu neka kaže: "Subhane Rabbije-l-e'ala" I time je upotpunjen njegova sedžda a to je najmanji vid onoga što se kaže tokom sedžde.“¹⁶³ Avn nije doživio (sreo) Ibn Mesuda.
Ovo je rekla većina uleme (da se izgovara tri puta) pa ako bi izgovorio više puta pa to je lijepo jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao običaj da oduži tokom ruku'a kao što je to bila dužina njegova kijama, upućuje na ponavljanje i da se čovjek ne zasiti od veličanja svoga Gospodara.

Ukoliko bi čovjek učio neke riječi koje nisu spomenute odnosno nešto mimo ovoga rečenoga – nema smetnje za to a dokaz je u praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on sam učio različite dove što opet upućuje da nije neophodno da bude jedna ista dova.

أحكام الرفع من الركوع

PROPIS VRAĆANJA SA RUKU'A

Potom će da se vrati sa ruku'a i pokazat će rukom te reći:

سَمِعَ الله لِمَنْ حَمِدَهُ

"Semi a-l-Lahu limen hamideh"

- Čuo Allah onoga ko Ga hvali.
Ove rječi će da kaže ukoliko bude IMAMA ili MUNFERID (onaj koji klanja sam) no, ukoliko bude klanjao iza ima reći će:

ربنا ولك الحمد

„Rabbena Ve Lekle-l-Hamd“
-Gospodaru naš Tebi hvala!
Čovjek može da kaže na četiri načina ove riječi a sve su prenesene od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

• 
  اللهم ربنا لك الحمد
  

„Allahumme Rabbena Leke-l-Hamd“

• 
  اللهم ربنا ولك الحمد
  

„Allahumme Rabbena Ve Leke-l-Hamd“

• 
  ربنا لك الحمد
  

„Rabbena Leke-l-Hamd“

• 
  ربنا ولك الحمد
  

„Rabbena Ve Leke-l-Hamd“
Svi ovi načini su prenešeni u Sahihu no nije došlo ispravnim putem mudrost u propisivanju odnosno u razliki između ova četiri načina izgovora, dok neki učenjaci Hanefiskog fikha preferiraju rječi: "Semi a-l-Lahu limen hamideh" i to je ustvari hadis mevkuf od Ebu Bekra, radijjallahu anhu, a također spominju i merfuan al on nema osnove.

Na ovo gore rečeno dodat će imam i me'mun slijedeće riječi:

وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ الله بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِىُّ حَدَّثَنَا أَبِى حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنِ الْحَكَمِ قَالَ غَلَبَ عَلَى الْكُوفَةِ رَجُلٌ - قَدْ سَمَّاهُ - زَمَنَ ابْنِ الأَشْعَثِ فَأَمَرَ أَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ عَبْدِ الله أَنْ يُصَلِّىَ بِالنَّاسِ فَكَانَ يُصَلِّى فَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَامَ قَدْرَ مَا أَقُولُ اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ أَهْلَ الثَّنَاءِ وَالْمَجْدِ لاَ مَانِعَ لِمَا أَعْطَيْتَ وَلاَ مُعْطِىَ لِمَا مَنَعْتَ وَلاَ يَنْفَعُ ذَا الْجَدِّ مِنْكَ الْجَدُّ.
"Mil‘e-s-semavati ve mil'e-l-erdi vema bajinahuma ve mil'e ma ši‘te min šej‘in ba'du. Ehlu-s-sena i ve-l-medždi ehakku ma kale-l-abdu ve kulluna leke abdun. Allahumme la mani‘a li ma a‘tajte ve la mu‘ti li ma mena'te ve la jenfe'u ze-l-džeddi minke-l-džeddu."¹⁶⁴
- (Gospodaru) Tebi hvala koja ispunjava nebesa i Zemlju i što Ti hoeš osim njih. Ti zaslužuješ svu hvalu i slavu. Najpreče što neki rob kaže, a svi smo mi Tvoji robovi, jeste: "Allahu moj, ono što Ti daješ niko ne može uskratiti, niti iko može dati ono što Ti uskratiš, a niti ikome koristi njegova snaga pored Tvoje snage."

Vraćanje sa ruku'a je fard na osnovu hadisa koji govori o smirenosti i načinu obavljanja namaza (musie fi salat) te je ovo također mjesto gdje se upućuju dove. Oduživanje tokom ruku'a i sijedenje između dvije sedžde je od sunneta, u vjerodostojnoj zbirici hadisa od imama Muslima¹⁶⁵ u hadisu od Bera Ibn Aziba, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao:

„Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što bi rekao: "Semi a-l-Lahu limen hamideh" ispravio bi se tako i ostao dugo da bismo pomislili da je zaboravio, potom bi učinio sedždu i sijedio bi između dvije sedžde da bismo pomislili da je zaboravio na to.“
Značenje ovoga hadisa jeste da bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ostao tako dugo nakon što bi se ispravio da bi pomisli rekat koji su klanjali da je propao i da se je vratio na stajanje ponova. I ovo je najasni dokaz da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio mnogo dova na ovim mjestima i nakon toga bi pošto bi se ispravio ponova svezao ruke kao što smo to prethodno detaljno pojasnili.


الهوي للسجود وأحكامه