Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem

VAŽNOST NAMAZA

Govor o važnosti namaza i njegovim prednostima je jako dug, o ovome ćemo naći mnogo govora u Allahovoj knjizi Kur'anu, sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mnogo više nego što mogu ja ovom prilikom da spomenem. Također, govor o propisima namaza, njegovim vadžibima, sunnetima, adabima i uopćeno o svemu onome što je došlo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je more bez dna!

عدد أركان وواجبات وسنن الصلاة

BROJ RUKNOVA, VADŽIBA I SUNNETA NAMAZA

Spomenuli su islamski učenjaci da je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, došlo više od šest stotina sunneta i stvari koje su propisane (utemljenje u namazu), ovo je prenio i spomenuo Ibn Hibban, rahimheullahu, u svome sahihu (vjerodostojnoj zbirci hadisa), pa je rekao:

„U četiri rekata koja klanja insan ima šest stotina sunneta Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje smo mi po poglavljima pobrojali i predočili u djelu SVOJSTVO NAMAZA, pa nema potrebe da se ponova ti sunnet spominju u ovoj knjizi, dakle u sahihu Ibn Hibbana rahimehullahu...“¹⁸
Ibn Hibban je od veliki učenjaka, hafiza i poznavalaca hadisa, i od onih koji su mnogo prenosili i uzimali hadise od šejhova, stoga nema nikakve zapreke da kod takvoga kapaciteta bude ovoliki broj sunneta koji se prenose od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Njegovo rječi: „šest stotina sunneta“, vjerovatno misli na sve ono što je preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, putem predaja koje su sahih (vjerodostojne) i predaja koje su daif (slabe), a također vjerovatno je želio da kaže ovim rječima i ono što se ponavlja na svakom rekatu.

Od stvari koje su opće poznate, jeste i to da ono što se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je činio ponekada na nekim rekatima ne znači da je to činio i na drugom mjestu na tom rekatu osim onoga što dođe mnoštvom predaja i ima potporu u drugim hadisima i samoj praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Pa ukoliko ovo bude cilj rječi Ibn Hibbana, to je ono što je bez sumnje opravdano, a ako bude nešto mimo ovoga onda u njegovim rječima ima „propust“. Spomenuo je Ibn Kajjim, rahimehullahu, u djelu: „Medaridžu Salikin“¹⁹:

„Ne prelazi namaz Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, broj sunneta i onoga što je između vadžiba i mustehaba više od stotinu ili blizu toga.“
Spomenuo je Abdu-l-Hajj El-Ketani, u svome djelu „Fehresu Feharis“²⁰ u biografiji Abdurrahmana El-Ajdrusa El-Misrija, od njegova učenika Muhammeda Hajta Es-Sendija i šejha Ez-Zebidijja i Uteje El-Edžherija Eš-Šafija: da je on ušao u Egipat (Misr) kod učenjaka Azhara dok su oni birali čovjeka koji zaslužuje da ih predvodi u namazu, pa su njega upitali o tome, pa je rekao:
„Nije dostojan toga niko osim onoga ko tokom jednog namaza uradi pet stotina sunneta.“
Na što su mu se čudili, i tražili od njega da im spomene te sunnete, pa ih je spomenuo. Rekao je Abdu-l-Hajj El-Ketani:
„I od kada sam čuo te riječi a ja sam ih smatrao nestvarnim i čudnim sve dok nisam naišao na stav Ibn Hibbana, te sam nakon toga počeo da praktikujem praksu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u namazu sa svim pokretima te sam našao taj spomenuti broj ili čak nešto i više, i svako onaj ko bude ostavio žurbu tokom obavljanja namaza biva od onih koji su pogodili, okoristili se i druge okoristili.“
Kada bismo htjeli da pobrojimo te sve sunnete, propise namaza naš bi se govor i seminar odužio jako puno, mnogo je hadisa koji govore o ovoj temi a koje su islamski učenjaci skupili i nama predočili. O ovom poglavlju pisali su mnogi učenjaci od njih su: imam Ahmed, rahimehullahu u djelu: „Es-Salat“ također i Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin, u djelu „Es-Salat“ kao i Muhammed Ibn Nasr u djelu „Ta'zim kadr Es-Salat“ i drugi dok su neki od potonjih učenjaka o ovoj temi skupili i tomove materijala.

Ono što je došlo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, po pitanju ove teme je nešto oko hiljadu hadisa, između sahih i daif predaja i predaja oko koji su se islamski učenjaci razišli, odnosno imaju neki nedostatak. Da spomenemo sav govor ulme o njima kao i njihovo razilaženje nije moguće no, mi ćemo da pričamo o onome što je poznato (utemeljeno) a toga su potrebni mnogi ljudi u svojim pitanjima a možda su ove stvari nepoznate i za učenike, tragače šerijatskoga znanja (Talibu-l-Ilm) od stvari koje su neki učenjaci uzeli kao osnovu a tome je suprotan dokaz (praksa) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i praksa ashaba, radijjallahu anhu. Također nijjet mi je da kod svakog pitanja (mes'ele) kratko pojasnim dokaze za tu mes'elu oslanjajući se na Allahov Uzvišeni govor, govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili pak govor nekoga od ashaba radijjallahu anhum, tabina i na kraju imama ovoga ummeta.

Osonova u svemu ovome jeste govor Allaha dželleša'nuhu, potom govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok sve mimo toga je u potrebi da se njemu dođe sa dokazom a nikako da ono bude dokaz nečemu – Allaha ljudi obožaju preko njegova govora, i govora Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Nakon spomenute prakse gledamo na postupke ashaba, radijjallahu anhum i na njihov konsenzus (Idžma') shodno ovome rekao je imam Ahmed:

„Idžma' (konsenzus) je idžma' ashaba, a oni poslje njih su samo sljedbenici (samo slijede njih).“²¹
Slično ovome rekao je i Davud Ibn Alij²², pa ukoliko se utvrdi idžma' ashaba po određenom pitanju – onda nema više mjesta nakon toga da iko kaže bilo šta, pa makar taj bio od najbolji generacija tabina i islamski učenjaka. Stoga neophodno je da onaj koji uči uzme i zadovolji se govorom (stavovom) ashaba, radijjallahu anhum, kada su u pitanju stvari vezane za ibadete, jer su oni najbliži da dokuče značenje onoga šta je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, time ciljao (želio), a oni su također najbliži bili spuštanju objave, te su bili najučeni po pitanju stvarnosti, kao i razloga pojave određenog hadisa – pa kada se oni raziđu onda tu zaista ima širine!

Rekao je imama Ahmed, rahimehullahu, obraćajući se onome ko je napisao knjigu „Ihtilaf“ (Razilaženje) a on je Ishak Ibn Behul El-Enbari: „Nazovi to djelo „Knjiga širine“²³ a slično ovome su i riječi Omer Ibn Abdulaziza:

„Mrsko bi mi bilo, da se nisu ashabi, radijjallahu anhum razilazili (po pitanjima nekim), jer da su svi bili istoga stava onda bi ljudi nakon njih bili u tjesnacu (teškoći) i oni su vođe (imami) koji su nama uzor i dokaz. Ljudi se za njima povode, pa svako onaj ko bude uzeo za neki stav (govor) jednog od njih – ta tu ima širine!“²⁴
Rekao je Kadi Ismail, Allah njime bio zadovoljan:

„Širina u razilasku ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je ustvari širina u idžtihadu misli, no nije širina u tome da neko uzme za neki stav jednoga od njih, a to što je uzeo nije ustvari istina pa ovo nije ispravan idžtihad. Ihtilaf (razilazak) između ashaba upućuje na to da su oni radili (postupali) shodno idžtihadu pa je kao rezultat toga bio razilazak po određenim pitanjima.“

Dodavši na ovo rekoa je Ibn Adbul Berr, rahimehullahu:

„Govor Ismaila je jako lijep.“²⁵

Namaz je drugi rukn od ruknova Islama, on je stub vjere, njega je Allah Uzvišeni propisano i farzom učinio kada je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem bio na Isra' i Miradžu.

وقت فرض الصلاة