Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem

PODIZANJE RUKU I NAČIN PODIZANJA RUKU

Klanjač će da podigne ruke pri izgovoru početnog tekbira i ovo podizanje je po svim učenjacima propisano te ovo podizanje je najviše potvrđeno i propisano od svih tekbira koji dolaze poslije njega a što ćemo inšaAllah da detaljno pojasnimo.

Oni koji su rekli da je na ovom mjestu obavezno (vadžib) da se dižu ruke su: El-Evzai, El-Humjedi i Ibn Huzejme kao što to bilježi od njih imam Hakim, no ovo je daleko od istine jer Ibn Munzir, rahimehumullahu, prenosi konsenzus islamski učenjaka da je podizanje ruku pri početnom tekbiru SUNET. Podići će ruke spram ramena i ušiju ili spram resica (donjeg dijela) ušiju. Sve ovo je ispravno i preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu Abdullah Ibn Omera i Malika Ibn Huvejrisa. Dodirivanje mehkog dijela odnosno resica uha nije propisano niti ima dokaza za to. Okretanje prema kibli ruku pri izgovoru početnog tekbira nije ispravnim putem preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti ima šta na tu temu. A ono što prenosi Taberani u „Evsatu“ u hadisu od Abdullah Ibn Omera, radijjallahu anhu, Merfu'an:

„Kada neko od vas odluči da donese tekbir neka svojim rukama se okrene ka kibli.“

Ovaj hadis nije ispravan, nije vjerodostojan.

Prenosi Ibn Sad u „Tabekat“ u hadisu od Abdullah Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je imao običaj kada bi želio da donese početni tekbir da svojim prstima bude okrenut ka kibli. Ovaj hadis odnosno sened je ispravan i govor je Ibn Omera, radijjallahu anhu.

I ovo je ono što se prenosi od ashaba i ono je najjače kada je u pitanju dizanje ruku i okretanje isti ka kibli, a ništa od ovoga se ne prenosi niti bilježi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Dokazivanje hadisima koji upućuju na općenitu formu od pojedini učenjaka fikha da je propisano da čovjek okreće se ka kibli cijelim tijelom jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to činio pa i rukama odnosno prstima a također i prstima nogu kada bi bio na sedždi, a prenosi se od Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:

„Ona vam je kibla bili živi ili mrtvi odnosno kibla vama živima i mrtvima.“⁶²

A i ono što je došlo objavom od Allaha dželleša'nuhu:

„I učinite svoje kuće Kiblom...“

I ovo upućuje na veličinu i davanje počasti نibli pa i u stvarima koje nisu od هbadeta a preče je da se onda to čini u stvarima koje su od ibadet.

Pa kažemo: Riječi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

„Ona vam je kibla bili živi ili mrtvi (odnosno kibla vama živima i mrtvima).“

Nisu prenesene na način koji je ispravan (vjerodostojan).

Dokazivanje općenitim dokazima da je propisano da čovjek treba da u životu ili nakon smrti bude okrenut ka kibli, odnosno da mrtvac treba da bude okrenut kada se kopa ka kibli nije zabilježeno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nego se to prenosi od Ibn Asakira u dijelu „Tarihu Dimešk“ od Huzejfe Ibn Jemana, radijjallahu anhu, da je rekao: Vedžihuni odnosno okrenite me prema kibli. U ovome ima sporni stvari no, praksa odnosno ispravnost ovoga dijela nije daleko od istine.

Rekli su Hanefije tokom ovoga dijela, odnosno podizanje ruku pri početnom tekbiru je vadžib, dok je rekao Davud Ez-Zahiri i drugi da je ovo sunnet – i ovo je ISPRAVNO. Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

أَخْبَرَنَا أَبُو زَكَرِيَّا بْنُ أَبِى إِسْحَاقَ الْمُزَكِّى حَدَّثَنَا أَبُو الْعَبَّاسِ: مُحَمَّدُ بْنُ يَعْقُوبَ أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانُ الْمَرَادِىُّ أَخْبَرَنَا الشَّافِعِىُّ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِىُّ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ أَبِى قِلاَبَةَ حَدَّثَنَا أَبُو سُلَيْمَانَ : مَالِكُ بْنُ الْحُوَيْرِثِ رَضِىَ الله عَنْهُ قَالَ قَالَ لَنَا رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- : «صَلُّوا كَمَا رَأَيْتُمُونِى أُصَلِّى».

„Klanjajte kao što vidite mene da klanjam.“⁶³

Koje obuhvata i samo podizanje ruku, no da li se razumije iz ovoga da je to VADŽIB?

Ono što se razumije jeste da ova stvar nije vadžib jer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ukazao na mnogo postupaka od namaza no, međutim nije rečeno da su oni svi na stepenu vadžiba kao što su: povijanje i pružanje nogu tokom sjedenja, pružanje prsta tokom Tešehuda, vezanje ruku, početne dove i druge stvari koje su prenesene od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Osnova u radnjama ibadeta jeste da su one VADŽIB, osim onoga što se može da razumije iz konteksta hadisa i postupaka.

A od najbitni tih stvari jesu:

• 
  Ne pravljenje Kijasa (poređenja) na osnovu stvari koje se stalno rade (čine)
  
• 
  Ili puštanje neke radnje ponekada
  
• 
  Ili olakšanje od onih koji su bili suvremenici spuštanja objave, a oni su ashabi za to dotično djelo a da se ne otežava odnosno pretjeruje u tim stvarima.
  

القيام وحكمه

KIJAM (STAJANJE) I NJEGOV PROPIS

Stajanje u namazu je RUKN, i FARZ samo za FARZ namaze dok je za dobrovoljan namaz to Sunnet, pa ukoliko bi čovjek tokom dobrovoljna namza sjeo – nije grešan na osnovu riječi i postupka Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa i kada ne bi bio u potrebi za tim sjedenjem. Nagrada onoga koji sijedi je kao pola nagrade onoga koji stoji kao što se bilježi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a ako bi čovjek sjedio zbog bolesti koju ima onda njegova nagrada biva potpuna kao i nagrada onoga koji klanja stojeći kao što to bilježi imam Buhari u hadisu od Ebu Musa El-Ešarija: da je Allahova Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

حَدَّثَنَا مَطَرُ بْنُ الْفَضْلِ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ حَدَّثَنَا الْعَوَّامُ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ أَبُو إِسْمَاعِيلَ السَّكْسَكِيُّ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا بُرْدَةَ وَاصْطَحَبَ هُوَ وَيَزِيدُ بْنُ أَبِي كَبْشَةَ فِي سَفَرٍ فَكَانَ يَزِيدُ يَصُومُ فِي السَّفَرِ فَقَالَ لَهُ أَبُو بُرْدَةَ سَمِعْتُ أَبَا مُوسَى مِرَارًا يَقُولُ قَالَ رَسُولُ الله صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا مَرِضَ الْعَبْدُ أَوْ سَافَرَ كُتِبَ لَهُ مِثْلُ مَا كَانَ يَعْمَلُ مُقِيمًا صَحِيحًا.
“Kada se razboli Allahov rob ili otputuje, njemu biva upisana nagrada za sve ono što je činio dok je bio kod kuće ili zdrav.”⁶⁴
Tako da je stanje bolesti drugačije od stanja i osobe koja je zdrava!

Nema smetnje da čovjek tokom svoga farz namaza osloni na štap ili stub kada bude star odnosno u godinama ili pak bude bolestan a samo stajanje mu je opterećenje i poteškoća. Ovo se prenosi i od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je u svojim poznim godinama oslanjao se na stubove tokom namaza.

Kada je u pitanje dobrovoljan namaz složna je islamska ulema da je dozvoljeno da čovjek se oslanja u bilo kojoj situaciji i u bilo kojem stanju.
السترة