Opis namaza allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem
PAUZE IMAMA (ŠUTNJE IMAMA)
Yüklə 1,26 Mb.
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- UČENJE MEMUNA IZA IMAMA
PAUZE IMAMA (ŠUTNJE IMAMA)Imam će da napravi pauzu (da pravi) prilikom završetka svakoga ajeta kako bi uzeo novi dah, a također i nakon riječi VELEDDALLIIN, dok je pauza nakon izgovorenog AMIN neispravna. Od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, se prenosi pouzdanim putem da je on pravio pauzu neznatnu nakon izgovorenoga početnog tekbira potom bi učio početnu dovu, tražio utočište kod Allaha, proučio bi Bismilu i nakon toga Fatihu kao što smo prethodno objasnili detaljno. PROPISANE PAUZE (ŠUTNJE):
Ispravan je u kontekstu: „Stanka kada imam donese početni tekbir sve dok ne poče da uči (kiraet), i stanka kada završi sa učenjem dakle sa kiraetom.“ Ovo bilježi imam Ahmed i Ebu Davud. Ovako također prenose i mnogi njegovi drugovi (suvremenici): Hasan, Junus Ibn Ubejde, Humejd, Eš'As i Katade (dok se ovaj hadis od Katade bilježi u prvom spomenutom kontekstu). Bilježi Ibn Huzejme i Hakim od Muhammeda Ibn Abdullaha Ibn Bezia, a također i Bejheki od Muhammeda Ibn Minhal a njih obojica od Jezida od Seida u drugom kontekstu ovaj hadis. Bilježi Mekijj Ibn Ibrahim i Abdullah El-A'la od Seida da je spojio ova dva rivajeta odnosno da se bilježe tri stanke. I ovo upućuje da je problem u samoj predaji (hadisu), to je mala kratka stanka kako bi se uzeo dah poslije Fatihe stoga naći ćemo u nekim predajama da se spominje dok u drugima pak to se ne spominje. Većina učenjaka je da su propisane dvije samo stanke kao što smo to kazali. Rekli su neki učenjaci Fikha da je propisano imamu da napravi stanku kako bi se uvjerio me'mun u učenje Fatihe, no ovo nema osnovu u šerijatu odnosno u sunnetu dok to pohvalnim nije gledala većina islamski učenjaka od njih su imami: Malik, Ahmed i Ebu Hanife, Allah im se smilovao. قراءة المأمؤم خلف الإمام UČENJE ME'MUNA IZA IMAMAMe'mun (muktedija) u namzima u kojima se uči na glas neće učiti ništa po ispravnom stavu na osnovu riječi Allaha Uzvišenoga: „A kad se uči Kur'an, vi ga slušajte i šutite da biste bili pomilovani." I njemu je naređeno da šuti tokom ovoga učenja, također došlo je od nekoliko učenjaka Selefa da se ovo odnosi na NAMAZ. Prenosi se od Abdullaha Ibn Abbasa, Ibn Mesuda i Mudžahida Ibn Džebra a što bilježi Ibn Džerir i Ibn Ebi Hatim od Alije Ibn Ebi Talhe od Ibn Abbasa tumačeći ajet da je rekao: „Odnosi se na propisani namaz (Farz).“ Bilježi Ibn Ebi Šejbe i Taberani u dijelu „El-Kebir“ a također i Ibn Munzir od Ebu Vaila od Ibn Mesuda da je rekao: Da se odnosi za učenje iza imama, „Šutite kada se uči Kur'an kao što vam je naređeno, doista namaz ima svoju zanimaciju (posao) a dovoljan vam je taj imam.“88 Bilježi Abdu Rezzak od Salima od Ibn Omera da je rekao: „Šutite iza imama u namazima u kojima on glasno uči, i ne uči sa njim.“89 I ovo je ono na čemu su bili većina ashaba, radijjallahu anhum, a to se prenosi od Ibn Abbasa, Ibn Mesud, Ibn Omer, Ebu Hurejre i Aiše, radijjallahu anha, a nije mi poznat suprotan stav ovome odnosno da se neko suprotstavi – za ovo se može reći da je Idžma'. Ukoliko bi se uzeo stav suprotan ovome, odnosno ono što se prenosi od Omera, radijjallahu anhu, a taj stav nije potpuno jasan kod Abdu Rezzaka od Jezida Ibn Šerika da je rekao Omeru: Da li ću učiti iza imama? Kaže: Da, potom sam rekao: Pa i ako bi ti učio (bio imam) kaže: da i ako bi ja učio (predvodio). 90 Prenosi se od Ibn Mesuda i njegovi drugova: Esveda, Alkame, Ibrahima a što bilježi Abdu Rezzak u Musanefu od E'Ameša od Ibrahima da je rekao: „Nisu učili iza imama pa i kada je bio Ibn Zijad. Pa je rečeno njima: Nije učio glasno niti je učio u sebi, potom je narod učio.“91 Fatiha je rukn u namazima u kojima se uči prigušeno, tiho po ispravnom stavu za IMAMA i ME'MUM (muktedije) a ukoliko je čovjek sam onda je to učenje još preče za namaze u kojima se uči na glas i u sebi – nema razlike a također učit će onaj koji je iza imama na namazima iza imama kada dođe na treći ili četvrti rekat po ispravnom stavu. Olakšali su neki uopćeno da se ne uči iza imama odnosno nevezano da li čovjek bio iza imama tokom namaza u kojima se uči naglas ili u sebi – on neće ništa da uči oslanjajući se na ono što se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da je rekao: حَدَّثَنَا أَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ أَخْبَرَنَا حَسَنُ بْنُ صَالِحٍ عَنْ جَابِرٍ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: مَنْ كَانَ لَهُ إِمَامٌ فَقِرَاءَتُهُ لَهُ قِرَاءَةٌ. “Ko bude klanjao iza imama, imamovo učenje je i njegovo učenje.”92 Dok je ovdje prisutan i pokušaj da se napravi spoj sa hadisom:
“Nema namaza ko nije proučio Fatihu.”93 Ovaj hadis upućuje na općenitu zabranu odnosno negiranje namaza u kome se ne prouči Fatiha i to u svima namazima jer ova negacija kao što rekosmo je općenita i obuhvata sve namaze u šta ulazi namaz samoga čovjeka (dok ga klanja sam) i namaz iza imama. No, hadis prvi je NASIH (derogirajući) jer je on jači jasnoćom svojom u odnosu na drugi hadis, tako da se drugi hadis može uzeti da se odnosi na čovjeka dok sam klanja ili negaciju vrijednosti namaza (a ne negaciju ispravnosti namaza). No, ovo dokazivanje bi bilo ispravno da je hadis sahih, hadis je daif (slab) i njime se ne dokazuje a učenje Fatihe ne spada kao obaveza kao i svi drugi ruknovi koje čovjek obavlja tokom namaza. Ponekada se kaže da spor ili kontradiktornost između ova dva hadisa je ustvari za onoga koji obavlja namaz sam ili iza imama. Pa ukoliko klanja namaze u kojima se klanja na glas ili u sebi ima dva stanja, odnosno može da se desi i da bude:
I ako je ovaj hadis daif (slab) on je dokaz kod Hanefija da se ne uči iza imama općenito, stoga je prenio Bejheki u dijelu „Marifetu Sunen Ve-l-Asar“94 od svoga šejha Hakima koji ima djelo „Mustedrek“ da je rekao: „Pitao sam Selemu Ibn Muhammeda El-Fekiha da je rekao: Pitao sam Ebu Musa'a Er-Razia Hafiza o hadisu koji se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Ko bude klanjao iza imama, imamovo učenje je i njegovo učenje.” Pa je rekao: Nije ispravno kod nas ništa po tom pitanju, odnosno u svezi toga hadisa, nego naši šejhovi se oslanjaju na predaje od Alije, Abdullah Ibn Mesud, radijjallahu anhu i drugih.“ Rekao je Hakim nakon što je ovo prenio: Začudilo me ovo kada sam čuo jer je Ebu Musa najučeni od predvodnika mišljenja (Ashabu Rejj) na zemaljskoj kugli. Znači imam od imama škole mišljenja ukazao je na slabost ovoga hadisa i reko da on nije ispravan. Čovjek koji sam klanja ima isiti propis kao i sam imam, dok je učenje kiraet rukn po konsenzusu islamski učenjaka koji kažu da je rukn za imama. Rekli su neki od učenjaka da je vadžib da me'mun (muktedija) uči na osnovu općenitog dokaza od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, napisao je na ovu temu Abdul Hajj El-Kenevi, rahimehullahu, djelo koje je nazvao „Imamu el-kelam fi hukmi kiraeti El-Fatihe halfe imam“ i ovo je veliko djelo i skupio je stavove ashaba i tabina i na kraju kao rezime svega toga dijela zaključio je da me'mun ne uči iza imama tokom namaza u kome se uči na glas i ovo je također stav šejhu-l-islama Ibn Tejmije, naprotiv on je bio strog po pitanju ove mes'ele i rekao u dijelu „Fetava El-Misrije“95 da onaj ko bude učio iza imama ta on je kao Magrac koji nosi tovar (knjige) zato što imam uči pa zašto da i on uči istovremeno?! Čovjeku je naređeno da šuti dok imam uči!!!
Yüklə 1,26 Mb. Dostları ilə paylaş:
|