Politika cena kao faktor optimizacije funkcionisanja elektroenergetskog sistema

8.

ZAKLJUčNA RAZMATRANJA

U zemljama širom sveta svedoci smo promena koje se dešavaju u elektroprivrednoj delatnosti. Pri tome neke zemlje su već dublje zagazile u te promene, neke se nalaze usred tog procesa, a neke ih tek planiraju.

Te promene se, pre svega, ogledaju u izmeni vlasničke i organizacione strukture elektroprivrednih preduzeća kao i u svojevrsnoj ekonomskoj i pravnoj deregulaciji ili reregulaciji usled neefikasnosti državnih monopola i postojeće regulacije, nemogućnosti budžetskog pokrivanja gubitaka iz poslovanja, nedovoljnih sredstava za finansiranje investicija i slično.

Uvođenu delovanja tržišnih zakona i konkurencije u veliki broj industrija koje su do tada poslovale u određnoj meri definisanim i regulisanim uslovima, prethodila je adekvatna teorijska priprema, posebno u delu tretiranju prirodnih monopola. Naime, istraživanja koja su vršena u ovoj oblasti, pokazala su da pojedini segmeni elektroprivrede ( proizvodnja i snabdevanje električnom energijom) su pogodni za uvođenje konkurencije, dok drugi i dalje ostaju prirodni monopoli (prenos i čista distribucija).

Da bi konkurencija mogla da zaživi u pojedinim segmentima elektroprivrede, neophodno je da se izvrše značajne strukturne promene. Restruktuiranje je obično limitirano postojećim prirodnim izvorima kao i političkim ograničenjima, i ono u suštini podrazumeva stvaranje novih horizontalnih i vertikalnih veza u okviru grane. Pri tome, posebno je izražen trend vertikalne dezintegracije, dok su u domenu horizontalne integracije prisutne brojne izmene u broju preduzeća i njihovog udela na tržištu.

Promene u vertikalnoj i horizontalnoj integrisanosti elektroprivrednih preduzeća kao i u zastupljenosti regulacije, podstaknute su u najvećoj meri procesom privatizacije, koji je postao svetski proces, i za koji se očekuje da će biti još izraženiji u budućnosti. Na to ukazuje porast udela različitih oblika privatnog vlasništva koji je primetan skoro kod svih zemalja članica OECD-a, kao i kod pojedinih zemalja u razvoju kao kod onih koje su dublje zagazile u proces tranzicije. Forme i oblici privatizacije veoma su raznovrsni od zemlje do zemlje, a sami procesi se primenjuju sa različitom vremenskom dinamikom.

Standardne forme utvrđivanja cena električne energije kao što su model dugoročnih marginalnih troškova ili model interne stope povraćaja, sve više ustupa mesto tržišnim mehanizmima, pri čemu, usled kratkog roka primene ovog modela ne može se pouzdano reći kakve su posledice po pouzdanost snabdevanja potrošača.

Iako, shodno ekonomskoj teoriji, tržište kroz svoje mehanizme dovodi do optimalne alokacije resursa, te je kao takvo poželjan oblik u svim industrijskim delatnostima, ono što je posebno interesantno, vezano za navedene promene u elektroprivrednoj delatnosti, je da njegovo geografsko širenje nije uslovljeno silom ekonomske logike, već određenim institucionalnim prinudama izraženim u formi direktiva, uslovljavanja dobijanja razvojnih kredita, mogućnostima plasmana električne energije i slično.

Nasuprot očekivanjima da će povećana konkurencija u delu proizvodnje električne energije i njene prodaje uticati na smanjenje cena, stoje predviđanja da će povećanje rizika poslovanja imati sasvim suprotne tendencije u ovom domenu. Otuda se postavlja pitanje koji su to razlozi koji utiču na toliko insistiranje za uvođenje tržišta i slobodne konkurencije u delu elektroprivrede u kome ne postoji prirodni monopol?

Odgovor na ovo pitanje može da se nađe ukoliko se ove promene stave u kontekst nekih opštih međunarodnih tendencija, pre svega procesa globalizacije kao sastavnog dela uvođenja novog svetskog poretka. Za tu svrhu su poslužile i teorisjke podloge nastale u krilu “čikaške” liberalne škole koja je trasirala put za sve ove promene.

“Globalizam je model koji Trlaterala pokušava da nametne svetu bez alternative; reč je o jednoumlju koje ne dozvoljava ni jedan drugi tip političke ekonomije ili društvenog razvoja sem onoga koji nudi Trilaterala i njeni pomoćni organi: Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj i OECD.

Karl Marks, tvorac “naučnog socijalizma”, postavio je svoju globalističku viziju prelaza u postnacionalnu epohu na bazi odumiranja države kroz proces proleterskog internacionalizma. Ideolozi Trilaterale rešavaju ovaj problem pragmatički, bez mistifikacije, proglašavajući nacionalnu državu arhaičnom ustanovom; njen konačni nestanak sa scene treba da teče kroz proces deregulacije i privatizacije i postepenog prenošenja pravnih funkcija na transnacionalne kompanije u domenu finansija, investicija i regulisanja radnih odnosa. Prodajom velikih privrednih giganata, država gubi ne samo finansijske izvore za pokrića socijalnih davanja, nego “de jure” postaje vlasništvo velikih transnacionalnih kompanija”. (S.Avramov, 1998)

Na osnovu ovog citata kao i prethodno iznetog, jasno je da sve navedene promene koje se dešavaju u elektroprivrednoj delatnosti predstavljaju sastavni deo jednog daleko šireg procesa, odnosno da su jedan od instrumenata uvođenja novog svetskog poretka. Politika cena električne energije, kao jedan od faktora preko koga država vrši optimizaciju funkcionisanja elektroenergetskog sistema i usmerava razvoj, i koja ujedno predstavlja jednu vrstu nacionalnog makroekonomskog instrumenta za vođenje i drugih ekonomskih i socijalnih politika, na ovaj način gubi svoju funkciju. Kroz proces privatizacije i deregulacije i kroz značajnije uvođenje tržišnih mehanizama u delu elektroprivredne delatnosti, ta politika, koja je do sada imala nacionalna obeležja, dobija nova, internacionalna obeležja i prelazi u ruke vodećih transnacionalnih kompanija.

Bivši japanski premijer Mijazava, istaknuti član Trilaterale, u svom referatu na sastanku u Tokiju 1978.godine ističe:”Ekonomska sloboda podrazumeva slobodu takmičenja korporacija, slobodu tržišta i donošenja nezavisnih odluka o platama, slobodu regulisanja odnosa između rada i menadžmenta. Ekonomska reforma treba da ima tri bitna elementa: privatizaciju, deregulaciju i decentralizaciju. Na taj način nacionalne vlade će izgubiti moć i kontrolu na svojoj teritoriji, ali i zvore prihoda kojima se pokrivaju socijalne potrebe”.

Imajući sve ovo u vidu, nameće se pitanje kakvi će biti efekti ovih promena na elektroprivrednu delatnost, odnosno kako će ova industrija da se razvija u budućnosti i koja bi to strategija bila koja bi omogćila uspešno poslovanje preduzeća?

U jedanom od mogućih scenarija koji je izneo Eduardo Valente u svom radu “Overview of Electricity Supply Industry in Europe”, on pokušava da predvidi sa kojim sve izazovima mogu elektroprivredna preduzeća da se suoče u narednih 10 odnosno 20 godina.

Uzimajući u obzir dve osnovne dimenzije: stepen političkog i ekonomskog otvaranja i stepen tehnoloških i ekoloških promena, autor je izneo tri moguća scenarija budućnosti. Svako od njih predstavlja alternativnu budućnost koja je moguća da se desi u narednih 10-15 godina, pri čemu stepen njihove izvesnosti nije podjednak. U suštini ova scenarija bolje je posmatrati kao eventualne mogućnosti koje bi trebalo da ukažu na stepen neizvesnosti i rizika kojima je izložena ova privredna delatnost.

Prvi scenario predstavlja projekciju sadašnjeg stanja i trendova u budućnost, i autor ga naziva “today’s tomorrow”. On podrazumeva mali stepen političkog i ekonomskog otvaranja kao i minimalna tehnološka i ekološka pomeranja koja neće bitnije da promene današnji način proizvodnje i isporuke električne energije. U ovom scenariju konkurencija postoji, ali u meri koja ne ugrožava poslovanje i opstanak postojećih elektroprivrednih preduzeća. Regulativa je ta koja još uvek usmerava tokove i način poslovanja ovih preduzeća.

Drugi scenario, autor naziva haosom. On označava svet u kome postoji slobodna konkurencija, gde ne postoje trgovinske barijere između zemalja i u kome će potrošači imati mogućnost da biraju snabdevača električnom energijom po sopstvenom nahođenju u skladu sa cenama i uslovima prodaje koje oni pružaju. Određivanje cena umesto u regulatornim telima zasnivaće se na tržišnim principima sem u delovima elektroprivrede u kojima postoji prirodni monopol. Novi proizvođači sve više se uključuju na to tržište, predstavljajući na taj način ozbiljnu pretnju postojećim preduzećima.

Ključni elemenat ovog scenarija je da u njemu postoje pobednici i pobeđeni, i polako ali sigurno pojedini učesnici u ovom poslu biće potisnuti sa tržišta ili pomereni u manja profitabilna područja.

Treći scenario odnosi se na sasvim drukčiju situaciju u kome se elektroprivredna delatnost radikalno transformiše usled tehnoloških proboja kao što na primer predstavlja uvođenje kućnih generatora čija eksploatacija je cenovno konkurentna, koja bi u slučaju široke rasprostranjenosti učinila prenosnu i distributivnu mrežu potpuno nepotrebnom ili pak marginalnom. Iako ovaj scenario zadire u daleku budućnost, i ima najmanju verovatnoću ostvarenja, njegove posledice po elektroenergetski sistem su najveće. Da i ovakva mogućnost treba da se uzme u obzir, ukazuje i podatak da se do 2000-te godine očekuje da će približno 4.000 MW instalisane snage biti raspoloživo u gorivim ćelijama. Takođe, uticaj interaktivne tehnologije i njena primena u domaćinstvima kao što su daljinsko očitavanje brojila i naplata, daljinska kontrola i automatsko biranje najpovoljnijeg isporučioca električne energije (kao što je to moguće u određenim slučajevima kod GSM mobilne telefonije) mogu u velikoj meri da promene postojeću sliku poslovanja elektroprivrednih preduzeća.

Iako svesni činjenice da nijedno od navedenih scenarija neće da se ostvari na način kako je ovde opisano, već da su verovatnije kombinacije i varijacije svih ovih faktora, iznošenje ovakvih mogućnosti ima za cilj da nam ukaže i suoči sa činjenicama da svako elektroprivredno preduzeće mora da počne da razmišlja o svojoj budućnosti drukčije nego što je to do sada činilo. Tradicionalni pristupi ovoj problematici moraju jednostavno da se zaborave i ustupe mesto globalnim tendencijama u kojima nema mesta za uvažavanje nacionalnih interesa i potreba. Elektroprivredna preduzeća moraju da se okrenu sama sebi jer iskustva i istraživanja učinjena u nekim drugim industrijskim delatnostima sugerišu da trend u pravcu većeg tržišnog otvaranja i primene značajnijih tehnoloških inovacija je već prisutan i da je takvo stanje neizbežno. Više se ne postavlja pitanje da li će se neko od zadnja dva navedena scenarija desiti već kada će se desiti.

L I T E R A T U R A

1. 
   Đajić N., Tomanović R. (1997): Energenti 21 veka, Zbornik radova sa savetovanja ekonomista i energetičara Jugoslavije na Kopaoniku, Beograd
   
2. 
   Ćuk N. (1998): Stanje i tendencije razvoja termoelektrana sa fosilnim gorivima, Energija br.1, Beograd
   
3. 
   Antić S. (1998): Privatizacija i ekonomska regulacija elektroprivrede, Doktorska disertacija, Podgorica
   
4. 
   Averh. H., Johnson L. (1962): Bahaviour of the Firm Under Regulatory Constraint, American Economic Review 52, December
   
5. 
   Avramov S. (1998): Trilateralna komisija, Veternik, Beograd
   
6. 
   Babić R. Maćić LJ. (1999): Uslovi i mogućnosti prevazilaženja zastoja u razvoju Elektroprivrede Srbije, Energija br.1, Beograd
   
7. 
   Bailly H.C. (1992): The Burgeoning Market for Privatized Power: The International Potential, Fifth Annual American Bar Association Conference on Electricity Low and Regulation, March 12, Denver
   
8. 
   Baldick R., Kahn E. (1993): Network Costs and the Regulation of Wholesale Competition in Electric Power, Journal of Regulatory Economics, vol 5 no 4
   
9. 
   Baumol W., Panzar J., Willing R. (1982): Constetable Markets and the Theory of Industry Structure, Harcourt Brace Jovanovich, New York
   
10. 
    Begović B. (1995): Ekonomika urbanističkog planiranja, Ces Mecon, Beograd
    
11. 
    Begović B. (1996a): Smeće u ekonomskoj teoriji: slučaj prirodnog monopola, Ekonomska misao 1-2
    
12. 
    Begović B. (1996b): Privatizacija telekomunikacija u Istočnij Evropi, Ekonomika Vol XXXII no 10, Beograd
    
13. 
    Berg S., Jeong J. (1991): An Evaluation of Incetive Regulation for Electric Utilities, Journal of Regulatory Economics, vol 3
    
14. 
    Berrah N., Lamech R. (1995): Power sector reform in developing countries, Power Technology Internacional, Washington
    
15. 
    Boiteux M. (1949): La tarification des Demandes en Pointe, Revue General da laElectricite, vol.58
    
16. 
    Bonbright J., Danielson A., Kamerschen D. (1988): Principles of Public Utility Rates, Public Utilities Reports, Arlington
    
17. 
    Brajanovski D., Kecman D., Nikolić D. (1997): Razvoj tarifnog sistema za prodaju električne energije u Srbiji, EPS, Beograd
    
18. 
    Bulatović S. (1998): Efekti direktive Evropske Unije o tržištu električne energije na organizaciju evropskih elektroprivreda, Energija br.1
    
19. 
    CES Mecon (1992): Koncept formiranja cena električne energije u SR Jugoslaviji, CES Mecon, Beograd
    
20. 
    Coopers & Lybrand Deloite (1990): Comparison of Electricity Structures in Member States - Final Report, London
    
21. 
    Debra Johnson (1996): Trans - European Energy Networks, Financial Times, London
    
22. 
    Demsetz H. (1968): Why Regulate Utilities, Journal of Low and Economics, No.11 April
    
23. 
    Depuit P. (1932):De l Utilite et de Sa Mesure, La Reforma Sociale, Turin
    
24. 
    Dobrijević, č. (1993): Ekonomika u elektroprivredi, Vek elektrike, JP EPS, Beograd
    
25. 
    Ekonomski Institut (1997): Cena energije i energetskih sirovina u SR Jugoslaviji, Beograd
    
26. 
    Ekonomski institut Beograd, Institut za elektroprivredu Zagreb (1990): Kvantitativna i kvalitativna ekspertiza zajedničkih kriterijuma za obrazovanje cena električne energije i predloga za njihovu izmenu i dopunu«, Beograd
    
27. 
    Elektroenergetski koordinacioni centar (1997): Direktiva o unutrasšnjem tržištu električne energije u Evropskoj uniji, Beograd
    
28. 
    Energy for Tomorrow's World, Global Report (1992): 15 WEC Congress, Madrid
    
29. 
    Fajertag G. (1988): Privatisation in Westwrn Europe, ICEF, Brusseles
    
30. 
    Forster G., Fauconnier C. (1988): Electricity Tarification in France, EDF, Paris
    
31. 
    Gilbert R. Kahn E. (1993): Competition and Institutional Change in US Electric Power Regulation, PWR 011, University Energy Research Group and USD Institute of Governmental Affairs, Barkeley
    
32. 
    Gilbert R., Newbery D. (1994): The Dinamic Efficiency of Regulatory Constitutions, Rand Journal of Economics, Vol 25 no 4
    
33. 
    Gluščević B. (1975): Infrastruktura, Ekonomski leksikon, Savremena administracija, Beograd
    
34. 
    Hain L. (1990): Fueling Growth: The Energy Revolution and Economic Policy in Postwar Japan, Harvard University Press, Cambridge, Mass.
    
35. 
    Henney A. (1988): Memorandum 60: Restructuring the Electricity Supply Industry of England and Wales, Energy Committee, House od Commons, London
    
36. 
    Hjalmarsson L., Veiderpass A. (1992): Productivity in Swedish Electricity Retail Distribution, Scandinavian Journal of Economics
    
37. 
    Hotelling H. (1938): The General Welfare in Relation to Problems of Railway and Utility Rates,
    
38. 
    Humphrey B.G. (1991): Electric Utility Management in the United States, Seminar on Power Generation Management and Structures in East and West, Berlin
    
39. 
    Hunt S. (1991): Competition in the Electricity Market: the England and Wales Privatisation, National Economic Research Associates, Topics 2 London
    
40. 
    Hunt, Shuttleworth (1996): Competition and Choice in Electricity, John Wiley & Sons
    
41. 
    ICEF (1992): Energy Privatization and Deregulation, ICEF, Brisel
    
42. 
    IEA/NEA (1993): Projected Costs of Generating Electricity, OECD, Paris
    
43. 
    Independent Power Report (1992): World Bank Require State Utilities to Open Markets to Independent Power, March 27, Washington
    
44. 
    Institut za ekonomiku industrije (1976): Osnovi za utvrđivanje cena električne energije i mehanizam za usaglašavanje cena električne energije sa tržišnim kretanjima, Beograd
    
45. 
    Institut za ekonomiku industrije (1981): Osnove za određivanje ekonomske cene električne energije ZEP-a, Beograd
    
46. 
    Institut za ekonomiku industrije (1989): Zajednički elementi (zajednički kriteriji) za obrazovanje cene električne energije kao sistem i osnova dugoročne politike cena električne energije u Jugoslaviji, Beograd
    
47. 
    Jarrell G. (1987): The Demand for State Regulation of the Electric Utility Industry, Journal of Low and Economics, vol 21
    
48. 
    Joskow P. (1987): Productivity Growth and Tehnical Change in the Generation of Electricity, Energy Journal vol 8
    
49. 
    Jovanović P. (1992): Uloga države u savremenoj privredi, Ekonomski institut, Beograd
    
50. 
    Kahn A. (1988): The Economics of Regulation: Principles and Institutions, Wiley, New York
    
51. 
    Kojima T. (1991): Design and Construction of Termal Power Stations in Tokyo, Seminar on Power Generation Management and Structures in East and West, Berlin
    
52. 
    Kremić M. (1993): Razvoj elektrifikacije Srbije do drugog svetskog rata, Vek elektrike, JP EPS, Beograd
    
53. 
    Maćić LJ. (1996): Reorganizacija i privatizacija elektroprivrede: Osnovne karakteristike i trendovi u svetu, Energija br.2, Beograd
    
54. 
    Munasinghe M., Jeremy J. (1982): Electricity Pricing, World Bank, Washington DC
    
55. 
    Navarro P. (1996): Electric Power Industry in Japan, u Gilbert R. i Kahn E. (eds): International Comparisons of Electricity Regulation, Cambridge University Press, Cambridge, Ma
    
56. 
    New Jersey Board of Public Utilities (1986): Staff Assesment of the PURPA Implementation 1981-1986, Trenton NJ
    
57. 
    Nikolić M., Tanić G. (1997): Transformacija elektroenergetskog sektora, Ekonomski anali, oktobar-decembar 1997, br.135
    
58. 
    Oak Ridge National Laboratory (1989): Prudence Issues Affecting the U.S. Electricity Utility Industry: Update, 1987 and 1988 Activities, Oak Ridge, TN
    
59. 
    OECD International Energy Agency (1994): Electricity Supply Industry Structure, Ownership and Regulation in OECD Countries, Paris
    
60. 
    OECD: Energy Prices and Taxes - više brojeva, Paris
    
61. 
    Paquette J.F. (1990): Financial Consequences of Evolving Electric Utility Regulation in the United States, Third UNIPEDE Conference on Problems of Financial Management, Luxembourg
    
62. 
    Požar H. (1983): Snaga i energija u elektroenergetskim sistemima I-II, Informator, Zagreb
    
63. 
    Power in Europe (1993): German Utilities, Maj 21
    
64. 
    Public Utility Forthnigtly (1994): Competition in Progres, November 15
    
65. 
    Raina J. (1996): Prestruktuiranje i nova uloga sindikata u elektroprivredama zemalja Srednje i Istočne Evrope, ICEM konferencija, Haltern, Nemačka
    
66. 
    Report on Conference on Restructuring/Privatization (1991): Moscow, Putnam, Hayes and Barlett, Washington
    
67. 
    Rudarski institut (1980): Problemi cena električne energije i lignita, Beograd
    
68. 
    Sappington D., Weisman D. (1994): Designing Superior Incentive Regulation I & II, Public Utility Forthnigtly, 15 February 1994, 1 March
    
69. 
    Sas B. (1991): The RPI-X Formula: Economic Regulation of the Electric Industry, u Ulectricity in England and Wales: The Contractual Matrix, International Bar Association, Section on Energy and Natural Resources Law, London, 1991
    
70. 
    Sharkey W. (1982): The Theory of Natural Monopoly, Cambridge University Press, Cambridge
    
71. 
    Steiner P. (1957): Peak Loads and Efficient Pricing, Quarterly Journal of Economics, November
    
72. 
    Steward J. (1979): Plant Suze, Plant Factor and the Shape of the Average Cost Function in Electric Power Generation, Bell Journal of Economics, Autumn
    
73. 
    Stiglitz J.E. (1988): Economics of Public Sector, Norton and Company, New York,
    
74. 
    Sutton J. (1991): Sunk Costs and Market Structure: Price Competition, Advertising and the evolution of Concentration, MIT Press, Cambridge
    
75. 
    Tadić A. (1959): Cena električne energije, Beograd
    
76. 
    Tadić A. (1979): Elektrifikacija Srbije, Monografija »Od Đetine do Đerdapa«, Beograd
    
77. 
    Tanenbaum B., Lock R., Barker J. (1992): Electricity Privatization: A Structural, Competitive and Regulatory Options, Energy Policy, December, Oxford
    
78. 
    Tanić G. (1996): Karakteristike elektroprivrede SAD, Energija br 1. Beograd.
    
79. 
    Tanić G. (1996): Privatizacija i deregulacija: Izvorišta i ciljevi, materijal urađen za potrebe sindikata JP EPS-a, Beograd.
    
80. 
    Tirole J. (1988): The Theory of Industrial Organization, MIT Press, Cambridge
    
81. 
    Todorović M. (1998): Politika i pariteti cena energenata, Energija br.1, Beograd
    
82. 
    UN (1994): Annual Bulletin of Electric Energy Statistics, New York
    
83. 
    UN: Energy Statistics Yearbook, više brojeva, New York
    
84. 
    UNIPEDE (1964): Tarifiranja električne energije, Skandinavski kongres
    
85. 
    Utility Data Institute (1992): State Directory of New Electric Power Plants, April 2, Washington
    
86. 
    Williamson O. (1985): The Economic Institution of Capitalism, The Free Press, New York
    
87. 
    World Bank (1993): The World Banks Role in the Electric Power Sector, A World Bank Policy Paper, Washington
    
88. 
    World Bank (1996): From Plan to Market: World Bank Development Report, Washington
    
89. 
    World Bank Asia Tehnical Department (1992): Asia Energy Profile, Energy Sector Performance, Washington
    

1 Treba napomenuti da najveći broj država u rešavanju ovog konflikta nisu bile uvek vođene ekonomskim i tehničkim rezonima, već su i političke i socijalne potrebe često bile izražene.

2 Konzum je termin koji se često koristi u energetici. U suštini on predstavlja sinonim za potrošnju na određenom teritorijalnom području koje elektroprivredno preduzeće snabdeva električnom energijom.

3 Podela elektrana na javne i na proizvođače za sopstvene potrebe (selfproducers) je uobičajena u svetskoj statistici. Pridev javna kod elektrana ne označava tip vlasništva, već činjenicu da električnu energiju koriste potrošači priključeni na prenosnu i distributivnu mrežu. Proizvođači za sopstvene potrebe obično koriste raspoložive prirodne resurse ili otpadna goriva iz procesa proizvodnje, i oni su karakteristični za nerazvijene zemlje koje nemaju povezane elektroenergetske sisteme, a koje eksploataciju rudnih bogatstava prepuštaju stranim investitorima.

4 Disproporcija koja se javlja između učešća nuklearnih elektrana u ukupno instalisanim kapacitetima i ukupnoj proizvodnji, rezultat je njihovog velikog časovnog korišćenja obzirom na snagu pojedinačnih blokova.

5 U 2020.godini predviđa se potrošnja električne energije od 22.000 milijardi kWh. Očekivana godišnja stopa rasta proizvodnje električne energije u periodu 1990-2000.godina iznosi 2,4%, i pretpostavlja se da će se ona zadržati i u periodu do 2020.godine.

6 Prema statistici od maja 1997.godine, u svetu rade 444 nuklearna bloka, u 15 zemalja sveta u izgradnji je 35 nuklearnih blokova a još 20 je u planu sa ukupnom snagom od 29000 MW. U 1996 godini u Francuskoj, Japanu, SAD, Rumuniji i Ukrajini pušteno je u pogon pet nuklearnih elektrana ukupne snage 5720 MW.

7 O organizacionoj i vlasničkoj strukturi elektroprivrednih preduzeća, u literaturi se obično govori zajedno. Iako se ne može prenebreći veza koja između ove dve strukture postoji, ona je u velikoj meri posledica nasleđenog stanja, gde je postojala visoka uslovljenost organizacione strukture od tipa dominantnog vlasničkog odnosa. U dosadašnjoj praksi, pojava vertikalno i horizontalno integrisanog preduzeća, u najvećem broju slučajeva vezivana je za dominaciju državnog vlasništva, dok je u slučajevima veće zastuljenosti privatnog kapitala smatrano da je prisutna značajnija vertikalna i horizontalna dezintegracija. Ovakva zavisnost organizacione strukture od dominantnog tipa vlasničkih odnosa u elektroprivrednoj delatnosti ne može se smatrati zakonomernom. Primeri SAD i Japana, u kojima dominiraju privatne kompanije koje su potpuno vertikalno i horizontalno integrisane, odnosno slučajevi Danske, Holandije i Nemačke, gde se susrećemo za razdvojenošću elektroprivrednih segmenata i pored dominantne zastupljenosti raznih oblika državnog vlasništva, dovoljno govore sami po sebi. Organizaciona struktura pre svega je uslovljena tehničkim i tehnološkim razvojem elektroprivredne delatnosti kao i vladajućim političkim i ekonomskim odnosima.